недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Кредитори нас нису терали да се задужујемо

Аутор: Аница Телесковићсреда, 08.07.2015. у 15:00
Јоргованка Табаковић (Фото А. Васиљевић)

– Одговорност према сопственим грађанима једини је принцип који мора да важи за све представнике власти, на било ком нивоу и у било којој земљи. Овим речима гувернер Јоргованка Табаковић одговара на питање „Политике” шта би се нама десило кад би Србија кренула грчким стопама и кредиторима рекла „не”.

– Референдум као изјашњавање грађана о појединачним питањима има смисла кад питате на време. Односно пре него што донесете одлуку о задуживању, a не кад се суочите са (не)очекиваним последицама.

Она подсећа на једну битну разлику између Србије и Грчке када је реч о односима са Међународним монетарним фондом (ММФ). Грчке власти су од Фонда добијале средства, док је, како каже, гувернер „наш аранжман са ММФ-ом из предострожности”. То значи да Србија неће повлачити средства која јој стоје на располагању. Када је о осталим кредиторима реч, гувернерка каже да „нас нису они натерали да узимамо кредите”. Сами смо их као држава тражили, додаје.

Економисти, такође, сматрају да је за Србију незамислива таква конфронтација са кредиторима. Осим тога што ми нисмо чланица еврозоне, па се званичници ЕУ не би, као у случају Грчке, прибојавали како би српско „не” могло да се одрази на судбину евра, у случају банкрота би грчки буџет прошао много боље од нашег. Јер, кад је Сириза, пре неколико месеци дошла на власт у Грчкој у буџету је затекла примарни суфицит. Он представља вишак између прихода и расхода, када се искључе издаци за камате. То значи да би грчка влада у случају банкрота могла да функционише.

Са нашим буџетом то није случај јер, ми имамо примарни дефицит. Односно, ако је буџетом планиран мањак у каси од 5,9 одсто, а издаци за камате износе 3,9 одсто, то значи да ми имамо примарни мањак у буџету.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да је грчки премијер Алексис Ципрас референдумом направио „политички маневар да би пристао на оно што траже повериоци”.

– Овим ће бити направљени додатни уступци, договор ће бити постигнут, а Ципрас ће то прогласити својом победом. Нема великог простора за отпис дугова, јер је Грчкој 2012. године већ отписан добар део дуга. Камате на грчки дуг су смањене, продужен је рок отплате. Није реално да укупни издаци за камате и главницу у Србији чине скоро 20 одсто бруто домаћег производа (БДП), а у Грчкој свега 10 процената. Такође, њихови издаци за камате изражени као удео у БДП-у скоро су на нивоу наших – каже Арсић и додаје да би било лоше да се не постигне споразум, јер би криза ескалирала.

Како каже, инсистирање кредитора да Грчка као повериоц мора да врати своје дугове нема никакве везе са капитализмом, како то левичари врло често данас посматрају, додаје наш саговорник.

– Враћање дуга је морална обавеза која је старија од капитализма – закључује Арсић.

Према речима Славише Тасића, професора на Универзитету Мери у Америци, након грчког „не”, Европа је на потезу.

– Шездесет одсто је солидна већина. Више него што би Сириза икад добила. То је сигнал остатку еврозоне да проблем није био само у Ципрасу. Грчка влада је тврдоглавошћу у преговорима заиста каналисала своје јавно мњење – каже Тасић и додаје да банкрот не значи аутоматски излазак из еврозоне, јер то никад нико није предвидео.

Нема ни ЕЦБ мандат да било кога избацује, додаје Тасић.

– Напротив, њена је улога да у кризама помаже, па је питање да ли је и до сада била у оквирима своје надлежности у третману Грчке. Али за почетак, ако укине кредите за ликвидност, ЕЦБ тиме повлачи први потез ка избацивању Грчке – каже Тасић и додаје да је главни ограничавајући фактор за договор домаће јавно мњење у земљама кредиторима.

Кад се све сабере, очекујем мало бољу понуду за Грке и коначно договор за останак у еврозони, закључује.

Небојша Катић, финансијски консултант из Лондона, на свом блогу је написао да има нечег чудног, опасног и готово коцкарског у начину на који је тројка (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд) месецима преговарала са Грчком.

– Чини се да су преговори одавно прешли са економије на терен политике, ако су на терену економије икада и били. Тројка као да више жели да уништи Сиризу, него што би да решава финансијску кризу Грчке и да предупреди потенцијално тешке последице које та криза може имати на стабилност еврозоне и европских економија.

Без икаквог сентиментализма ваља поновити – за економску кризу Грчке, која траје од октобра 2009, одговорни су пре свега Грци и њихови кредитори. И једни и други су платили или плаћају цену неодговорности – написао је Катић.

Он подсећа да је у марту 2012. усвојен репрограм којим је грчки дуг смањен за око 105 милијарди евра (око 54 одсто БДП-а) и то је највећи апсолутни отпис дугова у финансијској историји. За приватне кредиторе цена је била папрена. Грци данас, највећим делом, дугују страним јавним институцијама – европским државама и фондовима, Европској централној банци, ММФ-у, додаје. Из угла дужника, таква структура поверилаца је много неповољнија од оне у којој доминирају приватни кредитори, сматра Катић.

– Управо у поменутим цифрама крије се и суштина грчке драме. Када је под притиском кредитора Грчка прихватила горку медицину, грађанима је објашњено да ће после краћег периода жртвовања уследити опоравак. До тога није дошло и грчке муке су се наставиле – пише Катић.


Коментари36
e922a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав Маринковић
Кад би себе оцењивали коју оцену би дали на основу ваших постигнутих резултата погледајте стање у земљи. А ја би вам дао "0" јер ништа не ваља, ми само падамо а зашто и ко је крив ?.
Ratko Petrovic
Izjava godine: "Кредитори нас нису терали да се задужујемо" Pa ti si, bre, stvarno pametnica. Nismo znali da imamo takav kadar. Blago nama !!!
Bas je briga
I ako tresne ko zrela kruska, tresnuce sa dobrom penzijom za svoju avanturu. A mozda kao i Papandreuova mama i njena ima neki debeli racun. A umjesto Kurte doci ce Murta i idemo dalje.
Vesa D
..a strane banke ..iznele su 50 milijardi dolara zajedno sa uvoznim monopolistima privelegovanim tajkunistima i očaranim domaćim političarčićima koji teše svoj švorcerski narod..
ničim izazvan
Pašćete sa vlasti kao zrela kruška,izaćiće gradsko jezgro na sledeće izbore i poslati vas u istoriju sa sve pohlepnim seljacima koji su vas sad doveli na vlast i sa kojima morate da igrate primitivno,prosto i pokvareno jer im dugujete....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља