субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 11.07.2015. у 15:00 М. Бракочевић

Азијски лептир тамани београдски шимшир

Штеточине има на Савском венцу, Палилули, у Старом граду и Земуну (Фото З. Анастасијевић)

Врста азијског лептира „cydalima perspektalis”, опасне штеточине која најчешће напада угрожену и заштићену биљку шимшир, али и остале украсне биљке, попут курике или божиковине, све више хара Београдом. За разлику од прошлог лета када су штеточине први пут примећене у расаднику у Сремчици, сада их има и на Савском венцу, Палилули, у Старом граду и Земуну, али могу да се настане где год расте „краљевска” биљка – испред јавних објеката, у расадницима, парковима... Стручњаци за заштиту шума и украсних биљака подсећају да је баш сада право време да свако ко гаји шимшир предузме мере заштите, али напомињу и да би део одговорности требало да сноси држава успостављањем боље контроле увоза.

– Опасни лептир се шири летом до пет километара годишње. У Србију није стигао на тај начин, већ увозом јевтиног садног материјала из Кине и Италије. Контролише га фитосанитарна инспекција која мора да спречи унос ове штеточине са садницама. За разлику од прошле године када се први пут на нашем поднебљу појавио опасни лептир и кад је држава остала неспремна, Министарство пољопривреде сад је предузело неке мере надзора садног материјала. Инспектори су обучени да препознају штеточину, али је проблем што немају физичких ни техничких могућности да детаљно контролишу сваку садницу у којој би могла вешто да се прикрије штеточина. Обашка то што се биљке увозе у великим саксијама, па је веома тешко, посебно у зимским месецима, препознати симптоме заразе у садницама. Остаје нерешено и питање да ли инспекција детаљно прегледа све штеточине или само оне карантинске, јер ова врста није на листи карантинских, али је изузетно опасна и инвазивна врста лептира – објашњава проф. Милка Главендекић, са Шумарског факултета, ентомолог који се бави и заштитом шума и украсних биљака.

И незнање може скупо да кошта, јер многи који тргују немају довољно информација о овим штеточинама, додаје професорка, а и веома је тешко детектовати млађи стадијум ове врсте, када је гусеница у првом ступњу развоја. Тако су гусенице несвакидашњег лептира прошлог лета обрстиле живицу у Сремчици, јер власници нису умели на време да их препознају и униште. Није било спаса ни неколико деценија старом шимширу на Дедињу.

– Ова штеточина може да прождре шимшир брзином муње, веома лако се шири, па често изазива катастрофу, поготово у земљама у којима су шуме шимшира заштићене као природно добро. Код нас срећом нема таквих шума, али малтене сваки већи парк у Београду, па и Ботаничку башту, украшава жбуње шимшира који је самим тим заштићена хортикултурна врста – опомиње она.  

Најбољи начин заштите је потпуно уништење, а да би се то догодило, потребно је најпре препознати симптоме на биљци.

– Гусенице су видљиве јер досежу величину до четири центиметра, по листовима шимшира остављају измет који се такође може приметити, а и лишће је углавном обршћено. Када се све то примети, што пре треба механички уништити гусенице или лутке које су стадијум пре лептира. Треба исећи и оштећене и заражене делове биљака и  потом их обавезно спалити јер је то једини начин да се тотално уништи штеточина – саветује проф. Шумарског факултета, додајући да заражене делове никако не треба бацити у смеће или на депонију, јер се на тај начин зараза може још више проширити.   

Штеточина регистрована у Европи пре девет година

Шимшир је врста украсне биљке која споро расте, па је зато важно добро је заштитити од инвазивне врсте, а осим тога, када овај штетни лептир обрсти лишће прелази и на остале украсне биљке, као што су курика и божиковина.

Шимшир расте по градским парковима, а има га и на гробљима. Штеточина која га напада и уништава у Европи је први пут регистрована у Немачкој 2006. године. Потом се брзо проширила по великом делу Старог континента – Француској, Аустрији, Италији, Швајцарској, Мађарској... Пре три године опасни лептир појавио се и у Хрватској.   

Коментари3
6a735
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

probudite nadlezne .
u ameriku ne smes da uneses nikakvo seme. ovde nema nikakve kontrole. kako moze neko da sadi biljke iz kine? otdkud znamo koje volesti i viruse donose?
Aleksandar Vuletic
Na Vozdovcu-Banjici u komsijskom dvoristu ih ima na hiljade simsire su unakazile 100%... Kome da se obratimo za pomoc? Neko ni smo sami da ih se resimo...
Rooster Hill
Има их и у Раковици. Петлово брдо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља