субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39
50. КАРЛОВЕ ВАРИ

Ја сам попут неког ходача по жици

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 11.07.2015. у 21:57
Џорџ Ромеро на 50. Карлове Вари фестивалу Фото Фестивал Карлове Вари

Карлове Вари – Џорџ Ендру Ромеро (1940, Њујорк), амерички редитељ, сценариста, глумац, монтажер и продуцент, „отац” зомби-филма, многима омиљеног поджанра хорора, један је од овогодишњих гостију 50. Карлове Вари фестивала на којем га је дочекала армија младих обожавалаца.

Аутор култног филма „Ноћ живих мртваца” (1968) који је проглашаван и за најбољи зомби-филм свих времена, у ретроспективном фестивалском програму представио је трилер „Лудаци” из 1973. године, Ромеро је пред публиком изјавио да је овај филм снимао када је био љут због рата у Вијетнаму.

–Многе се ствари ни данас нису промениле, а мој тадашњи бес и љутња произилазили су и из тога што бунтовне шездесете ништа нису промениле. Ни данас не видим никакво решење. Да би се америчке предрасуде промениле то би захтевало промену свачијег става што је немогуће, јер имате политичаре који су се забарикадирали у својим сигурним базама у којима им верско право даје снагу... У разговору за „Политику” Џорџ Ромеро открива мале тајне свог жанровског определења и трајања филмова уз које се сви плаше...

Да ли сте из љутње и беса почели да снимате зомби-филмове и да ли су они нека врста Вашег коментара друштва?

Не, није то. Ја сам вам попут неког ходача по жици. Провео сам цео живот ходајући по танкој жици између жеља и могућности, у покушају да спроведем неке своје идеје и да за то нађем новац. Како ми то није полазило за руком бацио сам се на забаву. За то увек има финансијера.

Годи ли Вам што Вас сматрају оцем, „кумом” зомби жанра?

Па и не баш, јер никада нисам желео да снимам само зомби филмове иако сам брзо увидео да уз помоћ овог жанра могу много тога да кажем о друштвеним питањима. Бунтовне 1968. желео сам да снимим филм о нечему изузетном што се дешавало, а што људи нису били у стању да схвате. Нису желели да признају да нам се догађа ужас. Тада сам помислио шта би се десило кад мртви не би остали мртви, већ би шетали около и јели људе? То је била та моја идеја о ужасу и тако је настао филм „Ноћ живих мртваца”.

Јесте ли тада сањали да ће га и данас сматрати највећим зомби филмом свих времена?

Нисам, јер ко је тада могао да претпостави да ће филм у којем Афроамериканац има водећу улогу освојити гледаоце. Двејн Џонс је тада био најбољи глумац којег сам могао да имам на располагању за улогу у „Ноћи живих мртваца”, а онда је добио такве реакције које нико ни у сну није могао да очекује. Мислим да је он најзаслужнији за успех у невероватној гледаности овог филма, јер су многи протумачили да у њему има расних порука.

Снимили сте и „Зору живих мртваца”, касније и високобуџетски „Земља мртвих” са Денисом Хопером, али први филм нисте надмашили?

Нису ми пријали већи буџети. Чинили су ме нервозним, јер су неке од ставки у буџету биле и цигаре Дениса Хопера. За новац који смо на то потрошили могао сам да имам два снимајућа дана више.

Шта је то у зомбијима што фасцинира публику која овакве филмове обожава?

Вероватно тај слатки осећај страве. Људи воле да се плаше, да осећају језу док су им очи заковане за велики екран. Испразне сопствене страхове, па им је по изласку из биоскопског мрака лакше и лепше. Боље је да проживљавају кошмаре у биоскопу него у стварном животу.

Ваши филмови резултат су Ваших кошмара?

Не, јер моји кошмари нису везани низашта што је натприродно или нереално. Моји кошмари су везани за ствари које се стварно могу догодити. Не стрепим од живих мртваца, већ од стварних људи који су у стању свашта да ураде једни другима. Њих се бојим.

Људи су опасни и зли?

Постоје најмање две врсте људи. Једни ни мрава не би згазили, али би зато други радо одували Палестинце, јер припадају другој „секти”. Религија је најгора.

На основу Ваших славних филмова да се закључити да Ви никада нисте били религиозни?

Раскрстио сам са религијом још док сам имао седам година. Одрастао сам у католичкој породици у којој се веровало у то да можеш лепо живети читав свој живот, али ако починиш грех и онда умреш, онда ћеш ићи у пакао. Када је умрла моја бака сви су ми говорили да је она у рају, али сам ја ипак питао оца шта ако није? Још тада, тако мали, преиспитивао сам ствари, а како сам због тога од од оца добио добру ћушку, завршио сам са религијом заувек.

Какве филмове данас сматрате добрим?

Оне који има неку своју душу. Филм са душом може доћи из било којег места на свету и то је добро.

Какав бисте филм Ви данас снимили?

Филм о Тарзану. То је моја фантазија још из детињства.


Коментари0
56f67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља