четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2015. у 08:15

Грчки богаташи се крију после референдумског „охија”

Улице Атине без луксузних аутомобила Фото www.athenspress.net

Колико год радикално Сириза деловала европским конзервативцима, далеко је Грчка од левичарске револуције, али су тамошњи богаташи, нарочито у последњих недељу дана, од референдума на којем су одбијене захтеване мере штедње, почели да се крију. Уместо да улицама крстаре у „поршеу” или „ферарију”, приметио је један грчки агент за некретнине високог профила за америчку телевизијску станицу Си-Ен-Би-Си, тренутно радије бирају нешто мање наметљиво, ако се „ауди” може тако назвати. Промену навика своје клијентеле запазио је и менаџер ексклузивног клуба близу Атине: имућни мање излазе а, када и наврате, мање троше, као да осећају да им је за сада паметније да, ионако разгневљеном, до крајности наоштреном плебсу, не боду очи.

Грчки референдум изнео је на видело још један расцеп између сиромашних и богатих. Први су, барем у Атини, како преноси „Гардијан”, махом гласали против резова које су тражили кредитори, док су други већином били за њих.

И глобална политичка разилажења ломе се преко социјалних вододелница. Према последњем налазу вашингтонског института за истраживање јавног мњења „Пју”, 87 одсто најимућнијих, који за четворочлану породицу годишње на располагању имају најмање 73.000 долара, и даље живи у Северној Америци и Европи, што је свега три процента мање него пре 14 година. Свега један одсто оних који припадају тој групи настањено је у Африци, четири процента су у Јужној Америци, а осам одсто у Азији и на јужном Пацифику. Сиромашни и они који су измакли из те категорије, али још животаре с веома ниским примањима, концентрисани су тамо где су били и раније – у јужној Азији и подсахарској Африци.

Истина, амерички удео у популацији с високим примањима од 2001. до 2011. године смањио се са 58 на 56 процената. Такође, број људи који живе са десет до двадесет долара дневно, што их према „Пјуу” сврстава у оне са средњим примањима, у тој деценији је скочио са 399 на 784 милиона, од чега је половина придошлица у средњу класу из Азије и јужног Пацифика.

Глобализација и није толико лоша као што многи сматрају, али расподела богатства ипак напредује спорије него што се мислило. „Пју” је прерачунао да је средња класа, посматрано на светском нивоу, малобројнија и сиромашнија него што су тврдиле досадашње студије, које су је процењивале на око две милијарде људи које дневно могу да потроше од десет до стотину долара. Заправо, наводи „Пју”, таквих нема више од 1,7 милијарди. Притом, стотине милиона једва су се квалификовале за ту групу и у опасности су, нарочито сада, у условима кризе, да лако склизну натраг међу сиромахе, и то у земљама у развоју, где нема социјалне помоћи као у Европи. Свега 16 процената људи на свету има приходе од макар 23.000 долара за четворочлану породицу, што их пребацује изнад границе сиромаштва какву су за своје становнике зацртале Сједињене Америчке Државе.

В. В.

-----------------------------------------

Сиромашни загубљени у статистици

Сиромаштво се не може сакрити, гласи стара изрека коју сигурно нису смислили статистичари. Они га, судећи по Данилу Шуковићу са Института за друштвене науке, скривају успешније него што грчки богаташи у последње време себе склањају од погледа. „Ниједна власт не воли да се говори о томе, једном ми се десило да су ми дословно забранили да причам колико је сиромашних у Србији”, каже Шуковић.

У статистичком заметању трагова сиромаштва помаже и то што ни на светском нивоу није усаглашен метод којим би се проценило ко спада у ту категорију. Који год метод да се примењује, треба га прилагодити приликама у свакој појединачној земљи. Србија је, тако, пре две године одлучила да у сиромашне спадају они који не примају више од 10.223 динара месечно, каквих је било око 670.000. И с толико оптимистичком границом званичне институције су морале признати да је стопа ризика од сиромаштва у Србији далеко виша него у чланицама Европске уније: наших 24,6 процената, наспрам њихових 16,9. А и то не значи ништа друго сем да је толики удео становника ове земље тада имао месечну зараду од свега 13.680 динара. Тешко да се такви осећају као да им сиромаштво само куца на врата а не да им је провалило у кућу, разнело зидове и одувало кров боље него што би то учинио Велики Зли Вук.

– Када би се узели озбиљни критеријуми, видело би се да је сиромашних у Србији више него што се признаје и да њихов број само расте, шта год статистике тврдиле – уверен је Шуковић.

В. В. – Д. М.

Коментари1
80f75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Svako je kovač svoje sreće! (nar. poslovica)
Namesto da je Cipras poduzeo najoštrije mere da se konačno jednom u Grčkoj počne plaćati porez kao u svim ostalim zemljama, on se išao svađati sa poveriocima i sa Evropskom Unijom?! I šta je dobio? Ništa! Još je i gore nego pre mesec dva, , a narod će tek da oseti na svojoj koži te njegove bajke i basne koje je pričao iz sveg glasa!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља