субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2015. у 08:15

Они који купују јахте не купују уметнине

Наутички сајам у Ђенови, прилика за пазарење луксузних играчака Фото Д. Влашковић

Да има три милиона евра, Дејан Влашкалић, уредник „Наутичког магазина”, не би купио „бесну” јахту. Али, не би се ни одрекао уживања на палуби таквог луксузног пловила. На њега би се укрцао као седмодневни закупац, што је задовољство које би га коштало двадесет пута мање: 150.000 евра. Не само што би уштедео, него као закупац не би морао да размишља о ангажовању посаде и налажењу одговарајућег привезишта. Не би се ни питао шта му је требало да купује такву јахту, када ће тај модел убрзо бити превазиђен и већ идућег лета вредност ће му драстично пасти. Само до тада, за његово одржавање, као и сваке наредне године, мораће да издвоји 300.000 евра.

Тај савет Влашкалић ипак не дели домаћим ловцима на јахте, који од њега често траже помоћ при избору скупе играчке. Јер, купци из Србије по правилу не пазаре раскошне јахте из љубави према наутици, него да би могли да показују тај пловећи симбол престижа.

– Углавном траже пловила скупља од пола милиона евра. Кад их питам да ли желе дужину од 20 метара или 20 стопа, то им ништа не значи. Нису свесни тога да је броду од 20 метара потребна посада. Она је засебно предузеће које се плаћа у току целе године, са капетаном и помоћним особљем. Не знају ни да ће десет одсто суме коју дају за куповину морати да троше сваке године на одржавање брода – каже Влашкалић.

На коначну цену утичу и финесе ентеријера, али правило је, нарочито за гигајахте, које имају и хелидром, да сваки метар брода кошта милион евра. Криза и недостатак новца, међутим, погодили су и луксузну индустрију као што је наутичка, примећује Влашкалић. Лани су таблоиди извештавали како су, наводно, домаћи богаташи који су пре неколико година потрчали да набаве јахте, почели да их продају. Да ли најимућнији Срби још купују јахте, моћи ће да се види за два месеца, на најгламурознијем европском сајму наутике у Кану, где је Влашкалић, како признаје, раније сретао наше људе с позамашним банковним рачуном.

– Њега посећују махом домаћи бизнисмени, политичари и адвокати, купци јахти вреднијих од 500.000 евра. На сајмовима се бродови не купују, него наручују, а испорука се чека и до две године. У Кану се срећу и имућни Срби који су у јавности непознати. Они могу себи да приуште једрилицу за 200.000 евра, какве су захтевнија пловила и купују се из истинске љубави према наутици – истиче Влашкалић.

За разлику од јахти, којима вредност опада са сваком годином, цена врхунских уметничких дела стално расте. Због тога, као и зато што њима доказују да имају укуса и да нису вулгарни скоројевићи, светски милијардери их радо купују. Али, када је реч о српским богаташима, они који купују јахте ретко купују уметнине, кажу у једној од водећих домаћих аукцијских кућа антиквитета и слика.

– Наши клијенти су махом угледни професори, адвокати, директори успешних компанија, понеки спортиста. Реч је о људима у зрелим годинама, познаваоцима уметности који купују са страшћу. Највише се траже слике, али се продају и сребрнина, кристал, порцелан, накит стар педесет и више година – кажу стручњаци у тој аукцијској кући.

Вредност уметнина је последњих година опала, али су неке куће повећале број аукција са две на четири годишње. Јер, колико год да се потражња смањила, понуда је све већа, зато што се власници старина више него икада одлучују да их продају да би преживели. Скученост домаћег тржишта илуструје и то што је уље на платну „Бреза и јела” Надежде Петровић пре три године продато за 22.000 евра. Да је било више богаташа да се надмећу за дело класика српског сликарства, цена би сигурно била већа.

Далиборка Мучибабић

Коментари0
13a32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља