понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2015. у 08:15

На журу код Романа Абрамовича

„Ферари“ као статусни симбол Фото Ројтерс

Потуцају се од места до места у потрази за послом. Чак и кад се окупе с друштвом да погледају филм или утакмицу или да на кућној журци попију пиће и проћаскају, не могу да се опусте, него се непрекидно распитују има ли негде додатне „тезге” које би се могли прихватити како би допунили своје приходе. Јер, у данашњем светском економском устројству, фирме се лако уздижу, али ништа теже и не пропадају и ниједно радно место није сигурно, нити довољно да гарантује професионалну будућност и стабилну зараду.

Звучи као опис прекаријата, те савремене верзије пролетаријата, нове генерације шљакера примораних да раде више послова истовремено, у сталној опасности да ће изгубити сваки од њих, и да увек, попут дисидента у аутократском режиму који очекује хапшење, крај кућних врата држе кофер, спреман за селидбу у далеки град, па и страну земљу, где год да их шеф изненада размести или одакле их нови послодавац позове. Али, тај усуд нове глобалне привреде прекаријат дели с онима на врху, газдама свемоћних интернационалних корпорација и радничких живота.

Разлика, неминовно, има. Када траже нови уговор, велики бизнисмени путују приватним млазњацима. Ако хоће да уз филм размене пословне информације с другим милијардерима, иду на премијеру будућег блокбастера на Канском фестивалу. Заједно ће, ужеле ли се спорта, отићи на финале првенства у америчком фудбалу. Када им је до интимнијег провода, скокнуће, на пример, до нафташа Романа Абрамовича, који на свом имању у Сент Барту од 300.000 квадрата приређује кућне журке с највећим пословним магнатима, где за бољи угођај бираних званица свирају славни музичари који иначе пуне стадионе, попут групе „Ред хот чили пеперс”. Сваки предах истовремено је и обавеза, свако дружење је пословни састанак, макар се одвијао у ложи на коњичком Кентаки дербију. Хлеб зарађују у зноју лица свог, који лије мало од тежине преговора, мало од сунца које бије по приватној плажи на Антибима, где суочавају своје интересе преко стола с коктелима.

Абрамовичева новогодишња забава само је почетак календара елитних друштвених догађања, махом непословне природе, на којима се, како је недавно објавио „Интернешенел Њујорк тајмс”, супербогаташи јате да би се дружили са себи сличнима, прибавили социјални статус у круговима најмоћнијих људи света и, пре свега, набацили својој пословној империји још понеки уносан аранжман. Ево како изгледа њихов распоред: после посете Абрамовичу, следе Светски економски форум у Давосу и Глобална конференција института Милкен на Беверли хилсу, где се са политичарима попут Тонија Блера и Веслија Кларка расправља о трендовима у светској привреди. Пролећну сезону отварају аукције уметнина у Њујорку, после којих се кружок сели у Европу, на фестивал у Кану, Гран-при у Монаку, те опет на аукције у „Арт Базелу” и коњске трке Ројал Аскот у Великој Британији. Лети се богаташи растурају по вилама у Хемптонсу, Нантакету или југу Француске. Да се не би улежали, све док их служи лепо време, процесија њихових мегајахти, од којих су најдичније дуже од стотину метара, крстари између Француске и Италије.

Крајем августа, у калифорнијском Пебл бичу обилази се изложба и аукција луксузних олдтајмера и ексклузивних модела аутомобила. Затим се враћа у Њујорк, на конференцију добротворне фондације „Клинтон”, те преко Атлантика на лондонски сајам уметности „Фриз”, да би се поново пошло у Америку, на још један круг аукција уметнина у Њујорку и издање „Арт Базела” у Мајамију.

Српских и балканских пандана таквих догађања нема много. Ту би се могли убројити „српски Давос”, односно бизнис форум на Копаонику, и самит стотину бизнис лидера југоисточне Европе, који се сваке године одржава у другој земљи. Али, то су у првом реду пословни скупови, чији се учесници опуштају забавним програмима на маргинама, а на Копаонику се, оцењује један упућен саговорник, ионако не доносе никакве одлуке, већ је то представа за медије и нека врста „тим билдинга” за домаће привредне и политичке великаше. Локално догађање које је најсличније пријатељско-пословним неформалним зборовима моћника можда би најпре била прослава Дана независности у америчкој амбасади.

Српски бизнисмени чије амбиције надмашују национални ниво морају покушати да се убаце у светски пословни крем гурајући се на окупљања о којима пише „Интернешенел Њујорк тајмс”. Притом, напомиње „Политикин” инсајдер који има додира с тим круговима, не прођу увек славно, пошто неки још нису проникли у интерни језик знакова којима се одаје да ли неко заиста припада елити или се само однедавно домогао новца којим се накратко може прокријумчарити у њене редове. „Мисли да се добро обукао а не зна да је поента у томе да нема никакве видљиве ознаке бренда”, описује „Политикин” саговорник једну од почетничких грешака.

– Нашим пословним људима веома је важно да буду чланови приватних клубова у Њујорку и Лондону, места која се крију и по неугледним зградама. Тако стичу оно што не могу купити – традицију, односно статус, легитимацију. То им је степеник за стварање контаката и склапање послова. Али, стварање традиције није лако. За њу није нужно да ваша породица има новац од давнина. Напротив, Илон Маск, рецимо, има традицију јер ју је направио својом интелигенцијом и она ће остати уз његово презиме – објашњава наш саговорник.

Управо је Маск прототип савременог индустријског магната, за какве се светски медији, и трачерски и озбиљни, интересују много више него за потомке породица које су синоними за „стари новац”, попут Ротшилда или Рокфелера. Маск свој иметак није наследио, већ га је направио и као инвеститор и као изумитељ информационих и свемирских технологија. Његов је пут ка врху био потпуно другачији од оног којим су се успели српски богаташи, барем како претпоставља домаћа јавност. Ни они нису рођени са сребрном кашиком у устима, али новац нису згрнули ни вештим маневрима на успутним окупљањима пословних магната у Аспену, колико врзмањем по ходницима државних институција, чији су им челници намештали профитабилне ангажмане, практично монополе на којима су паре морали зарадити и без икаквог иноваторског знања и професионалне вештине. Заштићени од хирова тржишта, сведени на пословање у региону изолованом од светских промена, ограничени на индустрије које не зависе превише од технолошких скокова, нису били приморани ни да се озноје како би просперирали – богатство им је, верује просечан Србин, сервирано таман као да су изданци лозе Рокфелера или да су још као малишани први пут крочили у канцеларије управног одбора „Џеј Пи Морган и Чејс” банке са Менхетна да би видели како изгледа очево радно место.

– Ако сте новац направили контактима, сваки контакт вам је неопходан да бисте очували богатство. И то је разлог због којег српски бизнисмени желе да уђу у повлашћене светске кругове. Али, међу пословним људима из Србије, односно онима који потичу одавде а раде у свету, има и оних који су иметак и репутацију стекли знањем. За њих се не зна управо зато што нису уплетени ни у какве афере и држе се подаље од медија. Они умеју да раде и у развијеним економијама, где простора за буразерске шеме такође има, али много мање него код нас – каже „Политикин” саговорник.

Владимир Вукасовић

Коментари5
519b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Chicha Micha
Jos jedna jako bitna vest za nas bednike.
Glisko Gliskovic
@@@ Потуцају се од места до места у потрази за послом. Чак и кад се окупе с друштвом да погледају филм или утакмицу или да на кућној журци попију пиће и проћаскају, не могу да се опусте, JADNI Oni potucaju se od nemila do nedraga. Bas sam se rasplakao citajuci ovaj tekst I "tuznu" sudbinu bogatih ljudi. Autor teskta zaobravlja da su se isti obogatili na ledjima radnika. Nekada smo ucili u Marskovom kapitalu da se raspodela vrsi 50 %, no danas se raspodela vrsi 75 % u korist drzave iz bruto zarade. Poslodavac uzima 1.5 dp 2.5 puta nase zarade. Njih mi je bas zao. System s emora menjati da bi smo im olaksali zivot jer ce ljudi "poludeti" od tolikih briga.
Glisko Gliskovic
@@@ Потуцају се од места до места у потрази за послом. Чак и кад се окупе с друштвом да погледају филм или утакмицу или да на кућној журци попију пиће и проћаскају, не могу да се опусте, JADNI Oni potucaju se od nemila do nedraga. Bas sam se rasplakao citajuci ovaj tekst I "tuznu" sudbinu bogatih ljudi. Autor teskta zaobravlja da su se isti obogatili na ledjima radnika. Nekada smo ucili u Marskovom kapitalu da se raspodela vrsi 50 %, no danas se raspodela vrsi 75 % u korist drzave iz bruto zarade. Poslodavac uzima 1.5 dp 2.5 puta nase zarade. Njih mi je bas zao. System s emora menjati da bi smo im olaksali zivot jer ce ljudi "poludeti" od tolikih briga.
Ph.D. ec M.Bjelic new york ,usa
Kolicina novca u posedu privatnika poslednjih decenija raste eksponencijalno . I , razmislite : Da li je unarednoj fazi sledi kupovina drzava I totalna kontrola ili..
Velizar Rankovic
Да ли је ово рецепт? Читајући наслов и поднаслов умало да не наставим са читањем текста. Међутиму, погрешио бих. Паралеле које г. Вукасовић чини у овом тексту су бравурозне. Ко год да је инсајдер Политике добро је упућен. Најлепши део је онај у којем се описује како се може доћи до новца без памети. Вреди чланак и два пута прочитати. То ће сигурно учинити сви ови који имају аспирације да се угурају у те високе кругове. Добар је рецепт.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља