понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.07.2015. у 15:00 Александар Микавица

С већим улагањима до новог развоја

Премијер Александар Вучић поодавно тврди да ће у 2015. Србија остварити привредни раст од најмање 0,5 одсто. Рекло би се да му последњи економски показатељи дају за право, али економисти и даље остају при процени да раста бруто домаћег производа (БДП) у овој години неће бити.

Аутори „Кварталног монитора” остају при процени с краја прошле године да ће после прошлогодишњих минус 1,8, овогодишњи пад вредности свега створеног бити – 0,5, а њихове колеге из „Макроекономских анализа и трендова” и свих – 0,8 одсто.

Ако се то деси, Србија ће се у 2015. наћи у малој групи земаља централне и источне Европе, заједно са Хрватском и Словенијом, које неће достићи ниво БДП из преткризне 2008. 

– Српска економија могла би да оствари раст од 0,5 одсто ако знатније порасту нето извоз или пољопривреда – каже Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора”. –  И пад од 0,5 одсто био би добар резултат у години кад се домаћа тражња смањује за два процента БДП. Очекујемо раст индустрије, али стагнацију у пољопривреди и грађевинарству и пад у услужним делатностима”.

– Није неважно да ли ће привреда ове године остварити пад или раст од 0,5 одсто, али је много битније да се створе услови за дугорочно одржив раст који би могао неограничено дуго да траје – казује Арсић.

 – За дугорочно одржив раст неопходно је да се отклоне унутрашње и спољне неравнотеже. Да се смањи фискални дефицит са 4,5 одсто БДП у овој на три процента, а у наредне две године на један одсто БДП. Затим да се смањи дефицит текућег платног биланса са шест одсто БДП на 3-4 процента, као и да се повећа стопа инвестиција са 18 на око 25 одсто БДП, уз раст домаће штедње.

И за Стојана Стаменковића, уредника „Макроекономских анализа и трендова ”, овогодишњи привредни раст је неизвестан, упркос добром почетку године, јер су недовољне домаће и стране инвестиције, а замрло је и кредитирање привреде. Стране инвестиције у Србији за прва четири месеца биле су 358 милиона евра, а за привредни опоравак је потребно да годишње у Србији буде инвестирано око шест милијарди евра, од тога би 1,5 милијарди евра требало да буду страна улагања, сматра Стаменковић.

– Нема раста директних страних инвестиција у овој години – каже Стаменковић. – Има најава и отварања неких малих капацитета, али је све то мало у односу на потребе. – Зато држава треба коначно да покрене капиталне инвестиције.

Шта Србија може очекивати од страних улагања у скоријој будућности, нарочито после актуелних догађања у Грчкој?

Милојко Арсић тврди да ће криза у Грчкој негативно утицати на прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Србију.

– Прво, криза у Грчкој неповољно утиче на привреду и финансијски систем Европске уније, одакле долази највећи проценат СДИ у Србију, што значи да ће инвестиције из ЕУ опадати у целом свету па и у Србији. Друго, криза у Грчкој неповољно утиче на доживљавање ризика свих земаља у југоисточној Европи, па ће зато СДИ у овим земљама додатно опасти. Међутим, јачина негативног утицаја кризе на Србију зависиће од тога колико ће трајати криза у Грчкој и на који начин ће се решавати. Верујем да ће се релативно брзо постићи договор Грчке са повериоцима, тако да тај негативан утицај неће бити нарочито снажан.

Шта да ради наша влада у тим околностима?

– Наша влада треба истрајно да спроводи политику фискалне консолидације и да убрза реформе којима ће се унапредити амбијент за инвестирање и запошљавање. Осим тога, влада треба да подржи народну банку како би се очувала стабилност банкарског система. Ако би криза у Грчкој ипак потрајала нешто дуже, било би добро да Србија заједно са Македонијом, Бугарском и Румунијом тражи помоћ од Европске централне банке и Европске комисије.

Са 352 милиона долара страних инвестиција у 2012. години, према подацима УНКТАД-а, Србија је рангирана на 127. месту, што је њен најгори резултат после 2000. Мирјана Глигорић, магистар београдског Економског факултета, истраживала је да ли је низак прилив СДИ регионални проблем или специфичност Србије и како преокренути тај непожељан тренд.

По њој кључни су макроекономска нестабилност, али и политички ризици. Ту су и институционални фактори, као што су неефикасна правна регулатива и бирократске препреке, лоша инфраструктура. Давање директних субвенција треба напуштати, уз истовремено унапређивање привредног амбијента, што пре свега подразумева смањење трошкова и ризика пословања,унапређење ефикасности администрације, судства, уређивање јавних финансија и смањење фискалног дефицита и јавног дуга.

Уколико се само укину субвенције, истиче наша саговорница, а не остваре реформе, стране директне инвестиције ће опасти. Влада је ипак одлучила да у 2015. задржи субвенције за инвеститоре, за шта је у буџету издвојила 6,5 милијарди динара.

----------------------------------

Буди ли се привреда

Ако је веровати званичној статистици, српској економији је коначно кренуло. После прошлогодишњег пада од 6,8 одсто, у првих пет месеци 2015. индустријска производња је остварила раст од два процента у поређењу с истим периодом лане, а неки економисти предвиђају да ће до краја године индустрија произвести чак седам одсто више него у претходној. У периоду јануар-мај извоз је повећан за 6,6 процената, а и пољопривреда најављује богат берићет.

Коментари11
cf5d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samo Komentar
Ima puno prilika za 'pametnog razvoj' u Srbiji. Bolje urbanisticke puteve i smanjene vreme na puteve (i nepotebo trosenje gorivo i vreme), savreme biciklisticke staze Totalno eliminacija cekanje na saltera, (ustediti rane snage/radne vreme) Pruzanje drzavne/opstinske usluge posle radnog vremena (da ne bi se gubilo randog vreme) Upotrebe pepeo (fly ash) za pravljenje jeftine cigle Povecanje reciklaza sirovna/otpad od trenutno 10% do 65% i smanjanje otpad kao spojen strategije Strategija za izmena uvoz u odnosu na hrane Zimski turizam (ovo nije jos razvijeno na Balkan - Srbija moze postati lider na Jug-Istok evrope u zimski turizam) Itd....
Muradin Rebronja
Činjenica da je Vlada Srbije izdvojila 5 m. evra kao infuziju za razvoj domaćeg turizma, pride pomoć penzionerima..., jasno govori da se ozbiljno računa na turizam i prateću poljoprivredu, što je za svaku pohvalu. Ipak, bolje je uložiti sredstva u modernizaciju (tehnologija, proizvodi i zaposleni) kako bi hoteli (restorani) mogli da budu konkurentni na taj način da nude bezbednu, zdravu, halal i jeftinu hranu. Tek tada bi hoteli mogli da računaju i na Amerikance, Kanađane, Evropljane, Emiraćane... Baš takvu hranu žele i domaći gosti, zar ne? Kakvog smisla ima davati vaučere penzionerima, koji, pored dece, trudnica i bolesnika imaju "svilene stomake" i mogu lako da se otruju hranom, a vala im ne treba ni nezdrava i masna hrana (suhomesnati proizvodi, kajmak...) jer nisu drvoseče. Sve to može da počne iz Vrnjačke Banje i Mataruške i Bodgutovačke banje, i to u onim neprivatizovanim državnim hotelima, RH centrima... Neka država ulaže u svoje objekte, da budu primer svim ostalim.
Zvezdana .
Izvor sredstava za veca ulaganja sa ciljem da privredna ima novi razvoj se najpre moze naplatiti i od utaje poreza kao sto se cini u evropskim zemljama u kojima ministri finansija ne stiti banke vec interese drzave i drustva. U Srbiji se mora osnovati poseban sektor za otkrivanje poreskih prevara.U Srbiji one dosezu oko 200 miliona evra. Sektor mora biti samostalan zbog korupcije i mita. Oni koji nisu bili dodirljivi vreme je da to postanu.Potrebno je izabrati najstrucnije, postene ljude kojima treba omoguciti pomoc medjunarodnih kolega koji su postigli maksimalne rezultate u oblasti pranja novca, pljacke drzavnih budzeta i poreske utaje. To mora inicirati ministarstvo finansija. Sta je ministarstvo finansija u Srbiji ucinilo povodom naplate koncesija ?
Zvezdana .
Izvor sredstava za veca ulaganja sa ciljem da privredna ima novi razvoj se najpre moze naplatiti i od utaje poreza kao sto se cini u evropskim zemljama u kojima ministri finansija ne stiti banke vec interese drzave i drustva. U Srbiji se mora osnovati poseban sektor za otkrivanje poreskih prevara.U Srbiji one dosezu oko 200 miliona evra. Sektor mora biti samostalan zbog korupcije i mita. Oni koji nisu bili dodirljivi vreme je da to postanu.Potrebno je izabrati najstrucnije, postene ljude kojima treba omoguciti pomoc medjunarodnih kolega koji su postigli maksimalne rezultate u oblasti pranja novca, pljacke drzavnih budzeta i poreske utaje. To mora inicirati ministarstvo finansija. Sta je ministarstvo finansija u Srbiji ucinilo povodom naplate koncesija ?
Vajat Erp
Ekonomisti su tvrdili -2, pa -1. pa -o,5. Setih se ekonomiste, profesora M. koji je onomad javno rekao da ce pojesti diplomu ako deda Avram, tako kako kaze, zaustavi mega inflaciju. Kafa, pasulj ili bob?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља