четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Каменовање Вучића или освета Србима

Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 13.07.2015. у 15:00
Премијер Србије у суботу пред почетак комеморације у Поточарима (Фото Ројтерс)

Литургијом, парастосом и полагањем цвећа јуче је одата пошта српским жртвама које су пре 23 године у сребреничким селима Залазје и Сасе, као и братуначким Биљача и Загони, убиле снаге под командом Насера Орића. Од страних званичника који су дошли да одају пошту овим страдалницима био је Џонатан Мур, шеф мисије Оебса у Босни и Херцеговини. Био је и изасланик председника Републике Српске Милорада Додика, лидери неколико странака деснице из Србије, а остали су, према извештају Танјуга, локални функционери Срби и породице жртава.

Сасвим другачија слика од оне претходног дана у Поточарима, не само због напада на премијера Србије Александра Вучића. Двадесет година слика је увек другачија – тугу Бошњака и неизмерну бол породица које су изгубиле своје најмилије од руку војника под командом Ратка Младића види цео свет, а туга Срба и неизмерни бол породица које су изгубиле своје најмилије од руку војника под командом Насера Орића „добаци” једва до Србије. Број мезара у Поточарима много је већи од броја гробова у српским селима од Сребренице до Братунца, али да ли је то заиста једини разлог за толико очигледан различит третман српских и бошњачких жртава?

А можда из угла тако различитих гледања на жртве Бошњака и Срба треба покушати разумети шта се догађало у срцима и душама Бошњака и Срба који су присуствовали или касније гледали онај дивљачки покушај линчовања човека који је дошао да пружи руку помирења. Бошњаци, које је Запад двадесет година уљуљкивао сугестијама да у БиХ није вођен грађански рат, него су они невине жртве српске агресије, одједном су пред собом, над спомен-обележјима својих вољених, видели Александра Вучића, некадашњег радикала, човека који не може да изговори да се у Сребреници догодио геноцид и није могао да подржи „наменску” британску резолуцију о Сребреници, „главног” Србина из Србије. А њихов Насер, кога добар део Бошњака сматра херојем, није смео да дође (вероватно је и то била сугестија одређених западних пријатеља).

Притом, српска јавност с обе стране Дрине, али нарочито с ове, десне, склоније праштању и помирењу, јер већина није имала директнију везу с ратним догађајима у БиХ, могла је само слеђено да гледа у шта се изродио Вучићев покушај да допринесе помирењу Срба и Бошњака. Могла је да чује покличе „убиј четника” и „Алаху екбер” и тешко да је ико то могао да доживи као позив Вучићу, како је и сам то иронично приметио, на ручак или вечеру. Поруку „Бог је највећи” – „Алаху екбер” муслимани широм света често узвикују, генерално значи неко одобравање и део је муслиманских молитви, али хришћани широм света, па и у Србији, све више је доживљавају као ратни поклич исламских екстремиста. Узвикивали су то они који су се самоубилачки авионима залетели у Светски трговински центар 2001. године, узвикнуо је то и мајор Нидал Хасан пре него што је убио 13 људи у америчкој бази Форт Худ 2009, викали су то и они који су мачетом убили британског војника пре две године усред бела дана у Лондону, вичу то егзалтирано припадници Исиса.

А сам напад камењем на српског премијера, каже историчар Александар Раковић из Института за новију историју Србије за Танјуг, носио је застрашујућу поруку исламистичког фанатизма и може се тумачити као атентат. Према шеријатском праву, објашњава Раковић, каменовање је смртна казна која може да се почини као крвна освета.

Тешко да је јавност у Србији могла да остане равнодушна пред огољеном мржњом и бруталношћу које су се сручиле на српског премијера, некога ко је дошао у доброј вери, чак и упркос многима у својој земљи. Призор из Сребренице нужно је терао на питање шта би се у оном гротлу догодило некоме ко није „штићена личност”? Тим пре што је напад на Вучића био праћен новим лицемерјем, омаловажавањем и релативизовањем онога што се догодило. Чак и пре атака на премијера Србије и његову пратњу, кад турски премијер Давутоглу каже људима у Сребреници и свету да су они који су убили осам хиљада мушкараца убили цело човечанство. Нема у пунолетној популацији Србије вероватно ниједног грађанина који не зна да то каже човек чија држава пориче давни геноцид над више од милион Јермена. Турска тако успешно лобира у порицању тог геноцида да се ни најмоћнија земља на свету не усуђује да страдање ових несрећника од пре сто година назове правим именом, јер ниједан амерички председник не жели да поквари односе са стратешки важном турском чланицом НАТО-а.

С посебним огорчењем јуче је коментарисано понашање Била Клинтона, несуђене главне звезде комеморације у Поточарима. Бивши амерички председник прво је два пута у свом говору захвалио Вучићу што је дошао, да би после скандала који је, наравно, бацио у сенку главни догађај, за хрватске медије приметио да до инцидента не би ни дошло да је Вучић дошао мало касније, пошто је почела молитва, или да се појавио на затвореном делу комеморације. С презиром се говорило о директору Дирекције за координацију полицијских тела БиХ Мирсаду Вилићу, који је неколико сати после напада на Вучића проценио да одговорност сносе припадници српског обезбеђења, односно главни пратилац премијера, па и сам премијер, ако можда није послушао свог главног безбедњака.

Рекло би се да је слично Вилићу резоновала и председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко, која за Б92 каже да је „овај инцидент оголио стање односа на обе стране” и да „Србија и премијер морају добро да размисле како ће се убудуће постављати у односу на суседе”. „Србија и премијер су погрешили што су последњих недеља спиновали аргументе и теорије које не иду у прилог помирењу“, каже Бисерко.

Разочаравајуће су зазвучале и нове изјаве реиса Хусеина Кавазовића, духовног поглавара муслимана Бошњака, који је уочи скупа помирљиво и мудро поручио да ће Бошњацима и Србима бити тешко све док их други мире, па макар и резолуцијама. А онда се у Поточарима видело шта стварно мисли. Позивајући присутне да буду достојанствени, рекао је: „Немојмо дозволити онима који су га узроковали да данас буду изнад нашег бола.” На кога је мислио кад је говорио о виновницима злочина у Сребреници– на Вучића или, можда, на све Србе, цео народ? Ако њихов духовни поглавар тако мисли, шта да мисле „обични” Бошњаци?

Јуче је Кавазовић поручио да се напад на Вучића није смео догодити, али да „та мала количина стида коју је он доживео није ништа у поређењу с количином бола који годинама носе мајке Сребренице”. Притом, мајке Сребренице, бар оне из истоименог удружења, осудиле су напад и изразиле жаљење, тако да је и Милорад Додик био дирнут тиме.

---------------------------------------------------------------------------------

Француска осудила напад на Вучића у Сребреници

Париз, Москва – Француска осуђује напад на српског премијера Александра Вучића у Сребреници док је одавао почаст жртвама масакра током рата у БиХ, рекао је јуче француски министар иностраних послова Лоран Фабијус, преноси Танјуг.

„Француска осуђује инциденте током церемоније у Сребреници. Такви догађаји пружају прилику за слогу међу људима, а не да се подстичу ране из прошлости. Француска позива људе и владе земаља региона да се окрену ка будућности”, навео је Фабијус у писаном саопштењу, јавила је руска новинска агенција Тасс.

Хрватски премијер Зоран Милановић изјавио је да се напад на српског премијера Александра Вучића у Поточарима неће добро одразити на односе у региону, нарочито у Сребреници. Он је оценио да је напад на Вучића био мучан догађај и да неће никоме да дели савете да ли је или није требало да дође и шта је претходило обележавању 20. годишњице злочина у Сребреници.


Коментари25
cb3d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gresni pop Milorad
Pogledajte gospodo kako izgledaju oni koje zapad podrzava. Na kraju ostaju SAMI u prvim redovima spremni za istorijsko smetljiste....
Sl.Đ.P. Sl.P.
И ова фотографија усамљеног г. Вучића, са прекорним погледом неке жене, као и догађаји који су уследили, све је део истог сценарија. Због тога ни до данас (16.07.2015) нема одговорних за грозне злочине, мада је свима све познато, то не може да се прикрије извињењима нити на други начин. У праву је г. Вучић кад и после свега пружа руку помирења и добросуседских државних односа, али са личном поруком г. Вучићу да одговорним на другој страни више никада не верује!!!
Ранко Бања Лука
Само ми наивни Срби причамо о некаквом помирењу. Видјело се како о томе мисле муслимани: мржњом и каменом у главу! А шиптари и хрвати су исти као и они. Немојмо се заносити илузијама..
srki s
srećan sam što vidim da se sve više komentatora sa prostora Balkana,uključuje sa porukom:narod i građani na Balkanu živi zajedno,jedani sa drugim i žele da svoj život i život svojih porodica,dece žive u saradnji i prijateljstvu i u uspešnoj politici usmerenoj za opstanak,radna mesta,veće plate i slobodu ličnog i kolektivnog izražavanja i zbližavanja po osnovu kulture,umetnosti druženja.samo tako!
MLADIC zlocinac
BIH i Srbija u fokusu desavanja ,predstavljaju jednu posebnu .zasebnu celinu u shvatanju i odnosu prema zivotu jedinome .Turbulencije naroda koji nije izvukao pouke ,jos gore desavanja iz proslosti samo mehanicki zapaza i time nas spravom izdvajaju u podsmehljivom tonu .Vreme ide a mi stojimo .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља