понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Кад сам дошла у „Гласник“ упорно сам ћутала и радила

Аутор: Душица Милановићпонедељак, 13.07.2015. у 22:00
(Фото Жељко Јовановић)

Пре тачно шест месеци Јелена Триван постала је в. д. директора „Службеног гласника”. Препорука за овај посао није јој била страначка припадност, већ стручност – академско звање доктора наука стечено на Филолошком факултету, двадесетогодишње искуство у извршној, законодавној власти и образовању.

– Невероватан је али тачан податак да је „Службени гласник” у априлу имао 15 пута већи профит него прошле године, да сам капацитете штампарије која је радила само када се штампа „Службени гласник” упослила до краја године, да смо преузели највећи део тржишта штампања уџбеника и књига, да сваког месеца ширимо мрежу књижара и да све послују одлично. На другој страни, довела сам најпрестижније уреднике и ауторе које Србија има у покушају да „Службени гласник” вратим на позицију елитног издавача и ми ћемо ове године имати 160 капиталних наслова. Када кажем „капиталних” – а тај термин људи често олако тумаче – мислим пре свега на наслове који су неопходни овој култури, то нису синоними за наше интелектуалне склоности или љубави, то је оно што нам недостаје и без чега нисмо комплетни као народ и као култура.Зато „Службени гласник” није само велико име и велика фирма, већ и велика мисија и неопходно је што пре вратити га на место које је некада имао и које му припада – истиче Јелена Триван.

За разлику од претходних политичких ангажмана, вођење једне угледне издавачке куће је веома конкретан задатак?

У Србији влада уверење да су политичари махом непросвећени и корумпирани, а да се посла у јавним предузећима прихватају зарад могућности богаћења. Често им се лепе етикете да немају професију ни будућност ван политике. Била сам уморна и од политике и од предрасуда које је прате и хтела да покажем шта једна сада политички независна фигура може да уради конкретно, и на опоравку једне фирме, али и издавачке делатности и културе уопште.

За мене је издавање Сабраних дела Станислава Винавера и завршетак дигитализације „Новина сербских” био професионални изазов већи од сваког који ми је политика икада поставила, због осећаја да могу да учиним нешто значајно за културу и оставим то онима који долазе. И, у сваком случају, значајније и дуготрајније за државу и народ од било које политике.

Шта сте затекли у „Гласнику” а шта нисте?

Затекла сам типичну ситуацију за свако јавно предузеће: запослене који верују да ће плата стићи без обзира на рад и жељу да се фирма одржава на привилегованим пословима са државом, иако би тако врло брзо пропала. Затекла сам бахато управљање имовином и финансијама. Примера ради, прошле године „Службени гласник” је набавио папир по цени за 690.000 евра вишој од тржишне, због чега је за сваки производ имао неконкурентну цену. У тренутку када се преполовио обим посла примљено је 78 радника. Али затекла сам и сјајне уреднике и стручан кадар који ретко која издавачка кућа има и велики пословни потенцијал.

Интелектуалну и књижевну елиту враћате под „Гласниково” окриље. Шта очекујете од њих?

„Службени гласник” је у једном тренутку био више предмет медијских полемика и критика него што се писало о његовим издавачким подухватима. Ствар је, чини ми се, већ промењена и две награде за издавачки подухват године за неколико месеци говоре да је то поново престижни издавач. Повратак великих списатељских и уредничких имена у „Гласник” има симболички значај – да је то кућа која поново окупља књижевну и научну елиту, али они доносе и нове ветрове и отварају нове перспективе када је реч о насловима који ће до краја године изаћи. Надам се да нисмо претенциозни у вери да са овим уредницима и овим насловима ове године с правом можемо да конкуришемо за издавача године. Повећање продаје наших издања за 65 одсто довољно говори о исправности одлуке да се најбољи врате у „Службени гласник”.

Од краја јануара, када сте преузели „Гласник”, како сте рекли, већ је много боље. Какви су резултати и како сте успели?

Наши финансијски извештаји говоре боље од сваког хвалоспева. Штампарија ради у три смене и викендом, отварају се књижаре широм Србије, новац на рачунима се увећава, а притом улажемо и у модернизацију производње и у све гране пословања. Услуге штампе порасле су за 47 одсто, претплата на службена издања 36 одсто, 109 одсто комисиона продаја, а продаја наших издања за 65 одсто! Ипак, држим се задате речи да радимо да бисмо стечени капитал уложили у издавачку делатност и културне пројекте. Финансирамо и помажемо позоришни часопис „Лудус”, бројне уметничке монографије, научне пројекте, учествујемо у кампањама за очување ћирилице, а поред тога, у нашој лексикографији радимо на очувању културне баштине. Ушли смо у капитални пројекат издавања критичког издања целокупних дела Иве Андрића, као што ћемо и дигитализовати српске средњевековне повеље. То су пројекти од капиталног значаја за српску културу по којима је „Службени гласник” познат.

Које књижевне пројекте планира „Службени гласник”?

Имамо амбициозне планове, припремамо едицију савремене публицистике, преводе најновијих дела француске, арапске, руске и других књижевности, наставак едиције „Србија и коментари” Горана Петровића, нове „Речнике заљубљеника”, али и озбиљну лексикографску делатност, монографије српских националних паркова, монографије градова и српских манастира, као и наставак едиције „Корени”. Ове године објавићемо и неколико веома занимљивих романа домаћих писаца, чиме ћемо доказати да „Гласник” има слуха и за лепу књижевност, што нам је ових година замерано, као превише озбиљном и елитистичком издавачу.

Шта ће „Гласник” бити за годину, две, по чему ће се препознавати?

Издавати књиге у „Службеном гласнику” некада је било ствар престижа. Очекујем да тако поново буде и да будемо неслужбено најбољи издавач, да се највећи писци врате у „Службени гласник” јер је своје књиге некада овде објављивао и Добрица Ћосић, и Драгослав Михајловић, Милован Данојлић, Милован Витезовић, Светислав Басара, Видосав Стевановић... Неки од њих већ имају нове уговоре са „Службеним гласником” за нова издања и неке од тих књига појавиће се већ на јесен. Не кријем да желим да нас препознају и као успешно јавно предузеће које послује профитабилно и које показује да јавна предузећа не морају бити на државним јаслама и зависити од државе.

Да ли су се остварила очекивања због којих сте прихватили постављење на тај положај?

Када сам дошла на ово место само сам упорно ћутала и још упорније радила. Мислила сам да су резултати важнији од речи и да ће најбоље одговорити на питање да ли су били у праву они који су ме поставили на ово место и да ли имам разлога да будем задовољна што сам се овог посла прихватила.


Коментари15
15068
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

darg. p. bojovnik
Prazna hvalisanja. Ništa od ovoga nije tačno. U praksi, Glasnik funkcioniše na principu državnog monopola, a kad bi bio prepušten tržištu automatski bi propao zbog prevelikog broja zaposlenih, zbog nerealno visokih plata, zbog štampanja nekonkurentnih naslova i sl. Prazna i drska hvalisanja.
Silvio Blašić
alpline, burazeru, madracem u radnom dijalogu. Riba deluje znalački i ubedljivo zna posao.
alpline tsmo daleko
Ako je cutala kako je komunicirala sa saradnicima?
MIlojko Srećkić
Potpuno je pogrešna politika da jedno javno državno preduzeće, koje po definiciji mora da postoji zarad štampanja državnih publikacija, i koje ne mora da brine o profitu, preuzima poslove od privatnih štamparija u zemlji. Tako se još više uništava ovaj privatni sektor koji je godinama već u krizi. Treba razvijati malu privredu, a ne praviti budžetske profitere.
Milan Repčić
Sreća naša da najstručnije ljude imamo na takvim mestima, inače bi Srbija propala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља