недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42

Непоуздани онлајн програми за одређивање болести

уторак, 14.07.2015. у 22:00
Тек трећина сајтова даје тачну дијагнозу као прву понуђену Фото sxc.hu

Пацијент дигиталног доба симптоме прво проверава на интернету, а тек онда, по потреби, одлази лекару. Проблем, међутим, настаје када добијени резултати интернет провере још више збуне пацијента или га уплаше, јер то што је на сајтовима клиника, института или осигуравајућих кућа, добио као могућу дијагнозу, нема много везе са његовим тренутним стањем. Истраживање Медицинске школе са Харварда бавило се поузданошћу онлајн програма који на основу унетих симптома нуде могуће дијагнозе, и утврдило да су, у целини, запањујуће нетачни.

Истраживачи су тестирали програме за проверу симптома на 23 сајта познатих и мање познатих установа (на пример клиника „Мејо” или Америчко удружење педијатара) из САД-а, Велике Британије, Холандије и Пољске, и утврдили да су прилично непоуздани без обзира на то што варирају у прецизности дијагноза и давању савета.

Тек трећина сајтова дала је тачну дијагнозу као прву понуђену, половина је исправну дијагнозу дала међу прва три резултата, док је у 58 одсто случајева тачна дијагноза била међу 20 понуђених, од чега пацијент готово да и нема користи. Када је реч о тачности дијагноза коју дају лекари, она је, према неким подацима, око 85 до 90 одсто.

У целини, истраживачи су ефикасност ових сајтова оценили на нивоу користи од телефонских тријажа или мало већу него када се симптоми уносе у интернет претраживач директно. Они, ипак, напомињу да није најважније да неко овим путем сазна од које болести болује, него да ли и колико брзо треба да се обрати лекару.

Ови програми функционишу тако што корисник унесе неки од симптома, а затим следи низ питања (симптоми који су искључени, пол, старост, претходна здравствена стања) на која одговара да би добио прецизнију дијагнозу.

У истраживању су узети кључни симптоми за 45 различитих болести од којих неке захтевају хитно медицинско збрињавање, друге само одлазак лекару, док код трећих не постоји потреба за одласком у ординацију. Затим је праћено са којом тачношћу ће компјутерски програм као резултат дати тачну дијагнозу. Најкорисније за пацијента јесте да први понуђени резултат буде тачна дефиниција његове болести, али то се ретко догађало у овом експерименту. Мање пожељно, али још увек корисно, јесте да исправну дијагнозу добије међу три понуђене. Било је ситуација када је корисник на основу унетих симптома добио 99 могућих дијагноза.

Када је реч о тачности савета о томе да ли неко треба да се обрати лекару или не, утврђено је да су они у 57 одсто случајева били исправни.

А. М.


Коментари1
9ad81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pacijent ovog doba
Ne mislim da to važi kod nas, da pacijenti prvo traže na Internetu. Prvo probaju kod lekara, pa kad se smore od gužve ili ne dobiju adekvatno rešenje problema, onda pokušavju sami drugim putevima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља