недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.02.2008. у 22:00

Маказе древних Египћана

Масовна производња маказа почела је тек 1761. године у Енглеској

Напредак цивилизације је утицао на усавршавање примитивних алата. Будући да ножевима није било могуће прецизно сећи, древни Египћани су око 1500. године пре нове ере изумели маказе. Иако њихова сечива нису оштра попут ножа, снага полуге и укрштање два сечива побољшали су рад.

Прве маказе нису личиле на данашње, већ су више подсећале на машице: састојале су се од пресавијених комада метала, обично бронзе или гвожђа, а између две оштрице налазила се опруга у облику слова S. На крају маказа је била дршка. Нова алатка се користила углавном за исецање украсних фигура од папируса. Није била једноставна за руковање, јер се спој сечива налазио на самом крају маказа. Сличне маказе вековима су употребљавали древни Кинези. Овај алат није био доступан свима – маказе су биле скупе, а њихова сечива често су богато украшавана гравирама.

У првом веку у старом Риму постигнут је значајан напредак у дизајну. Тек тада су направљене маказе код којих су сечива спојена на средини, како би сила полуге била што боље искоришћена, а користиле су их углавном занатлије – фризери и кројачи, док су у општу употребу ушле тек почетком шеснаестог века.

Током средњег века маказе су прављене тако што је загревана шипка од челика или гвожђа, а затим се метал тањио на наковњу, па онда оштрио. Средишњи део шипке је загреван и савијан како би формирао опругу. Процес загревања и хлађења понављан је више пута да би метал био што издржљивији.

Масовна производња маказа почела је тек 1761. године у Енглеској, са оштрицима од ливеног челика Роберта Хинчлифа. Он је у глинене калупе уливао истопљен челик, а затим је још вреле шипке обрађивао, оштрио их и спајао у готов производ. Маказе се и данас производе на сличан начин. Док су дршке некада прављене тако што је у металу бушена рупа која је затим обрађивана како би добро лежале у руци приликом рада, данас се оне код маказа за свакодневну употребу праве од пластике и накнадно додају на други крај оштрица.

Хируршке и друге врсте маказа, које морају бити изузетно прецизне и квалитетне, праве се од нерђајућег челика, а маказе за општу употребу од мекшег челика који пролази кроз хладну обраду. 

За изглед оштрица је важна и намена: дечје маказе које се користе углавном за сечење хартије имају кратке оштрице и заобљене врхове, док су сечива маказа предвиђених за обраду метала и орезивање дрвенастих биљака веома издржљива, а дршке су дугачке како би се олакшало сечење.

Данас се производе и керамичке маказе са оштрицама које су отпорне на рђање и није их потребно оштрити. Дизајн маказа више није битно мењан, али се оне стално усавршавају како би се лакше користиле, па су тако направљене и оне које су намењене леворуким особама.
 

Д. Д.

Коментари0
b17f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља