петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:43

Србија не може да се пореди са Грчком

Аутор: Слободан Костићпетак, 17.07.2015. у 08:12
Јоргованка Табаковић (Фото НБС)

Грчки премијер Ципрас још није решиo највеће дужничке проблеме своје земље. Његов споразум за многе светске економисте, попут све грлатијег нобеловца Пола Кругмана, раван је капитулацији грчке левичарске владе пред захтевима ЕУ и светских финансијера за кредитну подршку, без које би, Грчка, без сваке сумње, банкротирала. Грчка дефакто више не измирује обавезе повериоцима. ММФ-у најпре, али још и званично није признала банкрот чиме би се и тај формални разлог испунио.

Питали смо гувернера Народне банке Србије, Јоргованку Табаковић, какве поуке можемо да извучемо из грчког финансијског слома

Ми се по много чему не можемо поредити са Грчком. Мала смо, сиромашна и отворена земља. Са много пропуштених шанси, рана. Грчка је члан ЕУ и монетарне уније. Нас тамо још нема. Грчка има веома развијен сектор услуга, посебно туризам. Код нас је то још неискоришћена шанса. Грчки национални годишњи „колач” вишеструко је већи од нашег. Али и поред свега тога они су запали у огромну дужничку кризу. Били су у прилици да се лако и брзо задужују. И то су чинили. Сада су ту где јесу, али, рецимо отворено, део одговорности за њихов слом сносе и страни кредитори који су им шаком и капом давали зајмове. Где су сада све те бонитетске и рејтинг куће које су процењивале ризике улагања у Грчку?

Грчка је на поверилачки олтар положила део свог економског суверенитета. Да ли је, по Вама, то највећа цена договора са кредиторима?

Није. „Националне државе све више ће делити власт са другим органима, институцијама, другим креаторима политике”, писао је Дракер почетком деведесетих. Национална држава постепено и непрестано губи своју позицију као једини орган власти. Неке владине функције постају транснационалне, друге регионалне (ЕУ), а неке се трибализују, попримају племенске одлике. То је реалност савременог света. Веома ми је драго да није дошло до „балканизације” Грчке и њеног одстрањивања из породице европских држава. Све садашње и будуће проблеме наши пријатељи Грци лакше ће решавати у ЕУ него сами „на брдовитом Балкану”.

Поједини, веома утицајни Европљани, искрено жале што се то није догодило.

Нека жале. Можемо ЕУ много тога да замеримо, али су мир и напредак два неоспорна достигнућа ЕУ. Истрајавање на тим циљевима – миру и напретку за читав континент и за земље које нису формалне чланице ЕУ је у интересу свих. Тај политичко-интегративни процес није доведен у питање.

Србија није члан ЕУ. Нити монетарне уније. Има динар. Не прети јој, бар за сада, дужничка криза, али она ипак трпи све више због тих ломова у свом комшилуку. Евро изгуби који промил вредности у односу на долар, а нама скочи девизни дуг за стотину милиона евра. Умемо ли да се бранимо од тих ненаданих удараца?

Новац и информације су најочигледнији докази наднационалног функционисања света у којем живимо. За новац не постоје националне границе. Ми смо високо евроизирана економија, имамо чак 75 одсто те валуте у нашим робно-новчаним токовима. Кад је у питању валутна структура дуга опште државе (сви нивои) јачање долара у односу на евро за процентни поен, увећа наш спољни дуг за 80 милиона евра. И то није само књиговодствена категорија већ и реално увећан трошак оном који треба да измири доспелу обавезу у том часу. На однос долара и евра не могу да утичем, али нећу да „намештам” вредност динара за било коју интересну групу и да тиме дозволим ломове на тржишту. Релативне стабилности курса мора бити. И с тим свако мора да рачуна.

Да ли бисте овог часа били у кожи гувернера народне банке Грчке?

Чиним све, заједно са владом, да се никада у таквој ситуацији не нађем. Још једном се показало да је неодржива економска политика заснована на лажној слици о приходима који су прецењени и обавезама које су потцењене. А нисам ни од оних који олако оцењују мере које други морају да трпе. Актери грчке драме су позвани да суде о томе. Па и на изборима.

Да ли Србија треба да стрепи од дужничке кризе?

Не. Уместо олаког пристајања на понуђене излазе, изабрали смо да заједнички пронађемо одржива решења. Сви услови које смо у разговорима са ММФ договорили – јавни су и садржани у потписаном споразуму који је „окачен” на сајт ММФ. Све се зна – и колико смо дужни, и колики су нам дефицити и шта планирамо, и одакле ћемо се задуживати... То је донедавно била тајна. Иако постоји она пословица „онај ко чува своју тајну, свој је господар”, ми ни од кога ништа не кријемо. Јавност је наша гаранција суверенитета.

Има мишљења да је Србија дозивањем ММФ и прихватањем аранжмана, макар из предострожности, део свог економског суверенитета пренела на тог вашингтонског „жандарма”, па сада за сваку ситницу мора да их нешто пита и убеђује у исправност потеза. Шта Ви о томе мислите?

Ја о томе могу да сведочим својим искуством. Договор уместо послушности, то је дефиниција односа ММФ и Србије. Ми смо чланица ММФ и то међу његовим оснивачима. Чим уђеш у то друштво мораш да поштујеш нека правила понашања. Ми смо у тај аранжман ушли да бисмо остварили интересе наших грађана, а које сами, без те подршке, не бисмо постигли. Србија је и са аранжманом са ММФ потпуно суверена у доношењу својих економских одлука, у мери у којој глобализација и отвореност наше привреде према свету оставља простора за то.

Колика је цена таквих и сличних аранжмана са ММФ?

Једна је цена, ако гледамо само камату за позајмљен новац, а сасвим друга за онај ризик који свака држава преузима ако није у партнерском односу са ММФ. Прву је лако егзактно израчунати, али друга не може и зато је, по мом суду, много већа и опаснија.

О чему заправо говорите?

Недавно ми је један веома искусан и добронамеран страни званичник поводом грчке кризе рекао: „… Аранжмане са ММФ и велике кредите узимали су и Грчка и Шпанија и Португалија. Готово у исто време. Али за разлику од Грчке у Шпанији можете видети и руком опипати аеродроме, путеве, зграде... Видите за шта су кредити потрошени. У Грчкој то не можете учинити.” Није моје да било кога осуђујем или учим памети. Само ћу рећи – Србија овакве и сличне грешке неће правити, јер за то више нема времена, снаге нити новца. А било их је. Мере се изгубљеним новцем, али и неповерењем због неизвршених обавеза.

Можемо ли, као мала и отворена привреда, да смањимо ризике по наш економски суверенитет? Како? На који начин?

Наравно да можемо, али само ако покренемо развој. Да почнемо да улажемо у знање и људе. И да ценимо знање. Да запошљавамо све већи број људи. Да производимо робу коју ће неко хтети да купи. Да подигнемо стандард наших грађана. Да зауставимо одлазак наше лепе и паметне деце у свет. Коначно, да подигнемо ниво друштвене среће у Србији која није само обичан збир наших личних (не)срећа. Тако се подиже суверенитет једне економије и једне државе. Онда нам неће бити најважније колики нам је дуг ако наш БДП одбацује довољно вишка вредности с којим можемо да плаћамо и враћамо узете зајмове. Суверенитет се губи у нескладу између доспелих обавеза и (не)могућности да их уредно сервисираш. Све остало је јурење сопственог репа.

Је ли то и рецепт за Грчку?

Нема генералног решења. Свака земља за себе мора да нађе добитну комбинацију. Али, свако у Србији ко говори о суверености грчке државе или, можда је мало груба реч, туторству над њеним приходима од приватизације, може да се осврне око себе и да се запита – где су наша средства од донација, кредита, прихода од приватизације... и ко је од тога имао користи. С друге стране имамо уништену привреду, девастирану индустрију, губитак стотине хиљада радних места, мали извоз и спор раст БДП од 2000. с којим једва плаћамо доспеле камате, а оне нису мале – милијарду евра годишње. Има ли то какве везе са сувереношћу? Бојим се да има, али нам је сада Грчка проблем. То вам је као и прича о осећају грађанске припадности, вољи и спремности да се допринесе сопственој земљи. У питању је спремност да се живи, уместо да се умре за своју земљу.

--------------------------------------------------------------------

Не постоје вечне љубави

Можемо ли да урадимо оно што је учинио председник мађарске владе Орбан? Да кажемо ММФ-у да нам више нису потребне његове услуге, па ни паре. Је ли Мађарска по Вама суверенија од нас и других земаља?

Ни мање ни више није суверенија од нас. Ми поштујемо туђе изборе. Србија је изабрала свој пут. Са ММФ-ом. Да се овешталог нерада и нереда у земљи решимо уз помоћ и искуство ММФ. Наш једини избор је да успемо. Наш оптимизам се претвара у реалност. Орбан је захвалио ММФ-у на сарадњи, али је претходно пронашао нов извор финансирања. Оцену те одлуке позвани су да дају економски и тржишни актери у тој земљи – од грађана, преко банака до страних инвеститора. Као и у политици, тако и у економији – не постоје трајне љубави, већ су вечни интереси.

Може ли се у истом контексту говорити и о (не)суверености саме Америке и њеног финансирања дефицита у коме Кина са 1.270 милијарди долара предводи највеће повериоце САД?

Зашто не. Али, одмах морам да додам – превазиђена је тема суверенитета у овој сфери економије. Готово да нема земље на свету која се може похвалити да самостално и независно води економску политику и да с лакоћом управља јавним финансијама. Све, па и Америка, имају своје кредиторе или су повериоци. Суверенитет земље је управо у одговорном доношењу одлука за највећи број грађана. А како да га измеримо? Па бројем нових радних места и вишим стандардом.


Коментари22
db6d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vlast i starlete su puni para
vidi Cice kako se namestila za slikanje, ima para koliko joj je volja a narod gladan
Пензионер Сима
Јер су код нас много већи лопови.
kiki likic
Lepa slika.Kao da je rodjena u ovom ambijentu.Zanima me zasto je nisu slikali za radnim stolom?Oh da,nisu se slagale boje u kabinetu za odecom I frizurom..
Viktor Zemunac
DOK MMF smanjuje plate i penzije,POGLEDAJTE u kakvom ambijentu zivi i radi gdja Tabakovic!Gde je solidarnost sa nasim narodom?ZASTO SE BAVE POLITIKOM?Odgovor se vidi na ovoj fotografiji!
Sasko Rocevski
Cudim da nije rekla da Grci nikad nisu placali porez i da nikad nisu vracali novac .sto su dobijali odMMF Svetska Banka.Dug Srbije je velik.ali u tome je da li mozes da ga vratis .Grci ne mogu to da vrate.Najmanje zaduzena zemlja na Balkanu je Makedonija.pa Bugarska.Albanija..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља