петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Грађански заветници

Аутор: Небојша Крстићпетак, 17.07.2015. у 08:15

„У време мог мандата изборили смо се за председавање и уместо да данас Србија буде иницијатор решења за украјинску кризу, Дачићеве изјаве о неопходности мира у свету су на нивоу представљања кандидаткиња на избору за мис света. Србија заправо и не председава ОЕБС-у, већ статира у тој организацији, а уместо ње то у пракси чини Немачка...”

Ово су неке од замерки које је Борис Тадић упутио пре неколико дана министру иностраних послова Дачићу. Моја маленкост се са изреченим не слаже и мисли да је нереално замишљати да Србија заиста може да реши украјинску кризу, чак ни да да неки велики допринос, тако да је принципијелан став око тражења мирног решења нешто што не би смело да буде предмет критике и подсмеха. Нарочито не од екс-председника Тадића који је добар део мандата провео под ватром сличних оптужби и исте врсте омаловажавања. Компромисер, барбика, манекен, само су део арсенала увреда којима је Тадић бивао чашћаван за политику помирења, дијалога и тражења обострано прихватљивих решења многих проблема којима је била, а и још је бременита спољна политика Србије. Управо је зато његова критика Дачића, базирана на истој матрици, нешто што ми је запарало уши и што ми се учинило непримереним. Нарочито у контексту актуелног политичког тренутка у коме је Вучић отишао у Сребреницу и доживео оно што је доживео.

Покушај линча премијера Србије натераног, нечијом грешком или намером, да пролази кроз „топлог зеца” „спонтано” окупљених љубитеља Насера Орића, осим свега осталог, показао је као на длану колико је мир на овим нашим „просторима” и у нашем „региону” крхка категорија. Показао је колико је лако испровоцирати инцидент, ексцес, ерупцију мржње и агресије. То би требало да нас подучида ничије залагање за мир не би смело да буде предмет подсмеха и да чак и кад се стварне кандидаткиње за мис залажу за „мир у свету”, то није нимало лоше, нити сувишно.

Онима којима ово делује неубедљиво, поставио бих питање: Шта мислите, шта би се десило да је нека од каменица бачених на Вучића озбиљно повредила српског премијера? Шта мислите, да је у оној гужви неко потегао нож, пиштољ или бомбу и да је неко, не дај боже, смртно страдао, какве би то имало последице по мир на Балкану и по суживот Срба и Бошњака свуда где они живе једни с другима и једни поред других? Замислите да је неко из премијеровог обезбеђења повредио или смртно ранио неког од нападача на премијера? Како би изгледали дани, месеци и године пред нама?

По повратку из Сребренице, премијер је, супротно жељама мноштва аналитичара који су захтевали агресивну и милитантну реакцију државе и јавности, позвао на мир и суздржаност, захтевајући да ни по коју цену не сме да зафали длака с главе било ком нашем комшији Бошњаку и нагласио да неће мењати своју политику помирења и добросуседства. Дан касније званично је позвао чланове председништва БиХ у посету Србији. Тиме се Вучић позиционирао као државник, за разлику од Томислава Николића који је својим одбијањем да оде у Сребреницу, једнодневним кашњењем реакције на догађај у Поточарима, као и садржајем оног што је изрекао, себе довео у функцију – политичког аналитичара.

Мало је оних који су схватили важност догађаја протекле недеље за будућност Србије. Мало је оних који разумеју колико је важна Вучићева посета Сребреници, колико је напад на њега, за две земље и два народа, био лош и колико је, упркос свему, ситуација остала под контролом захваљујући, с једне стране, томе што није било тежих последица насиља у Поточарима, а с друге, чињеници да је Вучић реаговао на најбољи могући начин. Међу онима који су то схватили су, неке је то поприлично изненадило, Соња Бисерко и Наташа Кандић. Госпођа Кандић је у „Политици” написала да је то био Вучићев лични отклон од прошлости. Ту је била у праву исто онолико колико је и погрешила. То јесте био Вучићев отклон, али у веома конкретном смислу, то је био отклон од прошлости огромног броја његових симпатизера, следбеника и гласача, оних људи којима Европа и њене вредности нису природни део личног хабитуса (што би неки рекли – личног наратива). Утолико је његов гест, као и многи његови други потези те врсте, део промене његове, али и већинске колективне свести, и утолико је важније да се та промена дешава на одмерен и мудар начин како експрес лонац у коме смо сви скупа, и ми овде у Србији, и комшије у свим околним земљама, не би експлодирао, већ да се тензије и притисци смањују постепено и безболно.

Управо је зато важно да грађанска елита, попут Соње и Наташе, политичке процесе анализира овако мудро и луцидно. Уместо што се, у већини других случајева, понаша као одраз у води оног што себе назива српским заветницима.

Вучић је приликом обраћања јавности, после догађаја у Сребреници, добио аплауз својих људи кад је рекао да ће рука помирења Бошњацима остати пружена. Какав би тај аплауз, у сали и у Србији, био да је рекао нешто сасвим супротно? Грађански заветници, морали бисте да мислите о томе.


Коментари21
5f808
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan, Novi Sad P
Krstiću, od muzike Vam jedino lošije idu proza i analitika. Manite se, pogotovo kritikovanja Borisa Tadića kojeg ste nam takvog kakav jeste nabacili na grbaču.
Novica Djokovic
Tesko je misliti kad se ima kompleks od "Evrope" kao od americke zvake. Evropa...licni narativ.... milojka i radojka... uz casu svezeg uranijuma...srbosjek. Psihopatologija. Vidla zaba. Dokle?
mira panic
Koliko vi samo volite da filozofirate , a da nista ne kazete i ne uradite! Brate, mnogo ste dosadili i bogu i ljudima!
Б. М.
Ова Крстићева прича иде у комплету са зејтином...
Милосав J.
"Mnogo prije početka kampanje genocida u Bosni, islamski fundamentalizam proglašen je za opasnost po opstanak Jugoslavije. Srbija je rat protiv Jugoslavije počela a tezom o islamskom fundamentalizmu i time je opravdavala agresiju na Bosnu i na Kosovo". Геноцид у Босни, не у Сребреници, Србија почела рат против Југославије и извршила агресију на Босну и Косово и Метохију!!! "Njihovo prisustvo na ciničan način bi samo doprinijelo uvredi samih žrtava. Ja ne vjerujem u njihovu promjenu u tom pogledu. Bolje je da to sačeka nove generacije". Дневни аваз, 12.07.2015. У сваком говору можете извући једну реченицу и онда је, извучену из садржаја, прогласити светиоником. Све зависи какве су Вам намере.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља