уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.07.2015. у 15:00 Ј. Рабреновић

Просечан кеш кредит 2.600 евра

Просечан износ нових готовинских и кредита за рефинансирање у овој години на нивоу целог банкарског сектора је 2.600 евра. Прерачунато у динаре, јер су кеш кредити с валутном клаузулом нестали с нашег тржишта. Прошле године од банкара смо у просеку по ова два основа зајмили у просеку 3.000 евра.

Да ли је то мало или много с обзиром на висину просечних плата и пензија? За оне којима је овај износ превисок одговор, зашто је то тако, несумњиво може да се тражи у високој задужености грађана код банака. Зато су кредити за рефинансирање међу најтраженијим банкарским производима. То значи да је клијентима банака потребан нови новац да би отплатили старе дугове. По правилу, клијенти не узимају само износ потребан за рефинансирање, односно за продужетак рока отплате, већ и нови кеш што банкари региструју као ново задуживање.

За економисту Љубомира Маџара пад износа просечног готовинског кредита, за више од десет одсто за годину дана, говори доста убедљиво о даљем сиромашењу грађана.

– Грађани су, у просеку сиромашнији, а банке су баш зато опрезније и скептичније према кредибилитету својих муштерија и мање излазе у сусрет њиховим захтевима. Податак о висини узетих кредита је заправо податак о нашим малим личним дохоцима. Наша задуженост је велика само у релативном смислу. Иначе, то су смешне цифре у поређењу с боље стојећим економијама. То што је велико учешће рефинансирајућих кредита показује да је део кредита изнуђен, јер корисник не може да отплаћује стари. Зато узима нови зајам који му омогућава мали предах, дужи период отплате и мању рату – сматра Маџар.

Уз громку помоћ тв реклама све банке на тржишту уверавају ових летњих дана своје клијенте да је цена позајмљеног новца код њих на прихватљивој силазној путањи. Своје тврдње додатно поткрепљују и поређењем колике су камате сада, а колико су, рецимо, биле пре две или три године.

Направљена паралела јесте у њихову корист, али и из летимичног погледа на цене задуживања јасно је да је цена новца још увек поприлично висока. Динарски кеш кредит, на краћи период задуживања од годину дана, не може се добити по камати нижој од 12 одсто. При том банкари ће вам у тв рекламама рећи да је камата „само” 9,95 одсто. Реч је, наравно, о оној номиналној каматној стопи. Дотле је она ефективна два до 2,5 процентних поена већа. Зашто? Ту се сакрију трошкови попут накнаде банке од 0,5 одсто износа кредита, извештај кредитног бироа од 246 динара, менице 100 динара.

Уколико је период отплате динарског зајма дужи већа је и камата. Тако је у случају зајма с роком отплате од три године ефективна каматна стопа 16-17 одсто, а на седам година, на пример, 18-19 одсто.

Скупо? Зашто камате још не иду наниже? Од маја 2014. године Народна банка Србије (НБС) снизила је референтну каматну стопу чак шест пута, са девет на шест процентних поена.

На постављено питање о томе зашто камате не могу да „појефтине” банкари су пословично опрезни упућујући да је референтна цена новца домаће централне банке још увек висока у поређењу с каматама других земаља које су близу нуле.

Људи ће се, по свему судећи, и даље задуживати само када баш немају куда без обзира на цену новца. Банке полако смањују камате на кредите индексиране у динарима, али тај темпо не прати тренд НБС. Ваља се надати да ће уколико НБС настави да обара референтну каматну стопу, и камате пословних банака поћи осетније надоле. Занимљиво је, међутим, да на висину камате код нас не утичу у већој мери ниска инфлација и општи пад интересне стопе на штедњу. Као да нема конкуренције међу банкама.

Коментари2
f84cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m. s.
Samo kredit ne, ako se da šta ušparati to je rešenje. Za ilustraciju, moj prijatelj ide po kredit u banku. Ljubazan pisar, traži hrpu dokumenata sve papire nabavi i životno se osigura. Pisar osiguranja traži potpis, sa koji moj prijatelj dozvoljava pisaru, uvid u njegov zdravstveni karton.Za nekoliko dana opet kod pisara u banku.Pisar sve papire pregledao,i želi objašnjenje i dopunu.Pita mog prijatelja,koliko je potentan? Koliko puta ima intimni odnos sdmično? Pa dva tri put, zavisi? Pisar odmah promeni raspoloženje, pa kaže u vašim godinama intimni odnos bi morali imati češće, iz tog razloga molim da mi dopunite molbu sa mišljenjem lekara-urologa i lekara-psihijatra.Čoveče kaže moj prijatelj pisaru, što vas interesuje koliko puta sedmično, pa to radim sa mojom ženom? Ako je to dva tri puta,vaš brak može doći u pitanje a stranke u problemu kasne sa plaćanjem obaveza i nisu dobri komitenti.Pa ko voli nek izvoli, kod pisar koji viri u spavaću sobu.Ovo nije priča, ovo je istina sa zapada
Све се Зна
Комшиница послала кћерку да одради кредит у хамбуршком лучком борделу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља