понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06

Сава Владиславић није Дучићев рођак

Аутор: Зоран Радисављевићчетвртак, 23.07.2015. у 22:00
Никола Моравчевић (Фото Јелена Банковић)

Нови роман Николе Моравчевића (1935), једног од најзначајнијих писаца историјских романа, једноставно назван „Гроф Сава Владиславић”, који је објавио „Архипелаг”, говори о Херцеговцу Сави Владиславићу, утицајном дипломати на двору цара Петра Великог и царице Катарине, човеку који је разграничио Русију и Кину. Роман осветљава једну од најузбудљивијих епоха у историји Русије.

Свој роман посветили сте Сави Владиславићу. Зашто сте се одлучили баш за овог утицајног дипломату?

Својим романима, покрио сам наш средњи век, а и нашу историју, све до краја Другог светског рата. Роман о Сави Владиславићу написао сам са жељом да покажем једног веома значајног човека који је цео живот провео у дијаспори. Када сам почео да скупљам материјал, изненадило ме је да је он више познат у руској историји и дипломатији, него код нас. Интересантно је којом је брзином он у Стамболу успоставио чврсте везе с руским дипломатама и колико је брзо задобио поверење Петра Великог, који му је дао велике привилегије за међународну трговину у Русији, а поставио га је, својим указом, за главног снабдевача руске царске војске, у рату са Шведском, који се завршио његовом победом код Полтаве (1709). Био је и главни политички саветник у рату са Турском (1711), који се, нажалост, завршио мировним договором, после битке на Пруту, када је Петар Велики једва извукао живу главу. Претила је опасност да га Турци и Татари са Крима заробе. Том приликом, Сава Владиславић био је задужен да диже на устанак Црногорце и Херцеговце за ослобађање Србије од турског ропства. То је, у ствари, био Први српски устанак, у којем је учествовао и црногорски владика Данило, који је главна личност у Његошевом „Горском вијенцу”.

Како је Сава Владиславић, пореклом из Херцеговине, успео да постане водећи дипломата и човек од највећег поверења на руском двору?

Сава је још у време када се бавио трговином у Стамболу, учио руски, и Петар Велики га је одмах прихватио као човека који је много знао о турској царевини и приликама на Балкану. Он је руском амбасадору у Стамболу, који је прадеда Лава Толстоја, предао текстове свих међународних уговора које је Турска имала са западноевропским државама, што у руској архиви Министарства иностраних послова није постојало. А у припреми за руско-турски рат (1711), он је Петру Великом написао тајни обавештајни спис о свим турским војним постројењима дуж северне обале Црног мора, о чему Руси, до тада, ништа нису знали.

Сава Владиславић био је велики визионар – био је барем сто година испред свог времена?

Као дипломата, Сава Владиславић је први који је у Европи покренуо такозвано источно питање, које је доминирало европском дипломатијом, све до почетка 20. века. Петар Велики, нажалост, није успео за живота да ослободи балканске хришћане од Турака, али је Сава био најупорнији у томе да то питање мора да се реши. Петар Велики, око 1720, послао је Саву у Италију, да са папом Клементом XI преговара о Конкордату са католичком црквом, што је Сава успешно урадио, али је папа, дан после преговора, умро. Његов наследник одбио је да то озваничи. За време двогодишњег живота у Италији, Сава Владиславић је провео највише времена у Венецији, где се и оженио италијанском племкињом Вергилијом Тревизан, из угледне породице, која је дала чак и неке венецијанске дуждеве.

И поред толике славе и богатства у Русији, у приватном животу био је веома несрећан, јер су му три кћери умрле у раном детињству, после чега се његова супруга вратила у Венецију.

Заслужан је и за историјско разграничење Русије и Кине?

По повратку у Русију, био је на позицији царевог врхунског тајног саветника у Петрограду, и на том положају је остао све до Петрове изненадне смрти. Још за живота, Петар Велики изабрао је Саву за руског амбасадора у Кинеском царству, са жељом да оде у Пекинг и разреши историјско разграничење Русије и Кине. У току владавине Петрове удовице Катарине I, која је била прва жена на царском престолу, у историји Русије, он је отпутовао у Пекинг и требале су му пуне три године да своју дипломатску мисију успешно приведе крају. Граница коју је успео званично да успостави – најдужа је копнена граница на свету, и износи 6.200 километара, од Камчатке до Каспијског мора. И што је интересантно, та граница опстаје и дан-данас.

Саву Владиславића упоређујете с Марком Полом и називате га нашим првим путописцем. Имају ли ти путописи литерарну вредност?

Његов спис о Кини веома је детаљан. Предао га је царици Ани. Он је, као тајни документ, у Русији објављен тек сто година касније. Упоређују га с Марком Полом, јер је он први, на неки начин, описао Кину. Спис Саве Владиславића о Кини има и литерарну вредност, јер се не бави само политичким питањима, односно могућим сукобом између Русије и Кине, него описује кинеско царство и са социолошке, и са културолошке стране, затим анализира и односе између Монгола и Кинеза. Монголи, којих је било само пет милиона, покорили су Кину, која је тада имала више од 200 милиона становника.

Роман сте писали на основу историјских чињеница. Где сте све сакупљали грађу?

Користио сам руске историјске изворе, који су обимни, као и Венецијански архив, у којем постоје детаљни подаци о Савином боравку у Италији. Пре мене, грађу о Владиславићу сакупљао је наш чувени дипломата и песник Јован Дучић. У свом спису о Сави, Дучић је пришао с намером да докаже да му је то предак, чиме је себи направио магарећу услугу, јер су се онда умешали историчари и књижевни критичари, који су све то демантовали.

На Универзитету у Чикагу основали сте катедру за славистику. Какво је интересовање за студије славистике?

Целу своју академски каријеру у Америци провео сам у високом образовању, био сам оснивач и први шеф одсека славистике на Илинојском државном универзитету у Чикагу. Тај универзитет је одлучио да створи одсек славистике, када је руски „спутњик” полетео у космос, почетком шездесетих година, прошлог века. Убрзо је постао највећи славистички одсек у Америци. Углавном због тога што у околини Чикага данас има око два милиона Пољака, око 850 хиљада Украјинаца, велики број руских Јевреја, и око 400 хиљада Срба, ако се рачунају три генерације. Ова катедра успела је да добије државна одобрења за докторате у свим областима славистике и дан-данас школује највећи број доктораната у тој области. После оснивања тог програма, преговарао сам и са Србима и са Хрватима, али су Хрвати на крају одлучили да не учествују у стварању хрватског програма, јер Илинојски универзитет није био католичка институција. Хрвати су свој програм организовали на локалном Лојола универзитету, где се тај програм, после неколико година, угасио. Српска катедра и дан-данас успешно ради, мада је у Америци интерес за словенске језике, у последње време, прилично опао, јер су сада у моди арапски и кинески.

Ко су наши најпознатији и најпревођенији писци у Америци?

За преводе значајних српских књижевника у Америци веома је значајна издавачка кућа „Харкурд – Брејс и Јовановић”, која је штампала дела Иве Андрића, Милоша Црњанског, Милорада Павића и Добрице Ћосића. Амерички књижевник Чарлс Симић, који је српског порекла, преводио је модерну српску поезију, али интерес за наше најновије писце прилично је слаб.


Коментари4
12778
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Mitrović
Свакако, ту књигу нисам прочитао, нити сам па заинтересован то да учиним. О Сави Владислављевиђу сам давно довољно сазнао и на лицу места видео кад сам се о Милорадовичу у Москви и Славеносербији у Новорасијску распитивао, а овде сам дао само принципијелни коментар о односу према писцу и држави.
Мирослав Макуљевић
Одакле Вам идеја, господине Моравчевићу, да гроф Сава Владиславић није познат "код нас"? О њему је написано више књига, велики број текстова, снимљена су два документарна филма, постављени су му споменици у Гацку, Карловцима, Херцег-Новом... То што Ви износите о њему, уз сво уважавање које имам према Вама, општа су места. Идеја да напишете роман о њему можда није лоша, само што касните бар петнаест година. Чуди ме да Гојко Божовић чак ни то није смео да Вам каже, као што Вам је прећутао низ слабости Вашег романа (а Ви знате зашто је прећутао). Будите опрезнији, професоре, кад у Србији покушавате да држите предавања.
Petar Mitrović
Могли сте то исто да кажете и пуно културније. Зашто се без потребе брукате, другом не помажете и државу у све то мешате? Узгред, апсолутно је тачно да гроф Сава Владиславић није познат код нас, нити је пак познат у Русији - чак врло мало и у Кјахти поред које је подигао Троицкославск. Нормално, највећу одговорност за то сносе Срби. Моравчевић принципијелно у ничему није погрешио - једино што му могу приговорити то је оно што је рекао о Дучићу. Значи, нема државничко знање нити осећај за то. Укратко, све што је за државу корисно том књигом урадио том истом константацијом је поништио. Колико да је то истина то се тако не казује. Шекспир ни у сну није написао ни један део онога што му се приписује (тачно се зна ко је то урадио) али ни комисија научника није то оповргла. Зашто? Зато што Енглези граде и чувају корисну државу, а не бескорисну истину.
Препоручујем 0
Petar mikulj
U knjizi iz istorije u srednjoj skoli gimnazije se samo u 1 knjizi (da ne navodim autora izdavaca,da ne ispadne reklama) u jednoj recenici spominje Sava Vladislavic.Ostali izdavaci ga nisu ni spomenuli.A o profesorima da i ne govorim.Sve manje i manje se spominje.A ovaj Moravcevic je bilmez....
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља