понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Није лако да се стално осваја прво место, али Србија ће покушати

Аутор: Иван Цветковићсубота, 25.07.2015. у 22:00
Увек иста очекивања – највиши пласман: наши ватерполисти уочи одласка у Казањ на Светско првенство (Фото Н. Неговановић)

Прекјуче, на дан свечаног отварања XVI светског првенства у такозваним воденим спортовима, наши ватерполисти су отпутовали у Казањ (Русија). Сутра, у првом колу,  састају се с Црном Гором, у другом, у среду, с Јапаном, а у трећем, у петак, с Аустралијом.

Победник из тог скупа иде у четвртфинале, а други и трећи у осмину финала. У осталим групама су: Хрватска, Бразил, Канада, Кина (А), Грчка, САД, Италија, Русија (Б), Јужна Африка, Мађарска, Аргентина и Казахстан (Ц).

У Казањ је наша репрезентација отишла као прва која је, уз домаћин Бразил, обезбедила учешће на Олимпијским играма у Рију идуће године. Она је и европски првак.

– Наравно да хоћемо златну медаљу у Казању, али и друге екипе имају исти циљ. Као главне конкуренте видим Црну Гору, Хрватску, Италију, Мађарску увек, а из прикрајка вребају Аустралија, Америка, такође и Грчка, а и Бразил који има нову енергију, – каже капитен Живко Гоцић. – У односу на прошло Светско првенство у Барселони остали смо, из различитих разлога без Удовичића, а сада и без Рађена, али млађи засад подносе тај терет како треба и мислим да ће тако бити и убудуће.

Андрија Прлаиновић је један од незаменљивих у нашој репрезентацији:

– Од прошлог Светског првенства освојили смо две Светске лиге, Светски куп и, оно што је најважније, Европско првенство у Будимпешти 2014. Наш циљ је, као и увек, највиши пласман. Већина играча из ове екипе већ је била на светским првенствима, па и светски прваци. Дебитанти су само Ранђеловић и Јакшић. Први циљ нам је прво место у групи, који омогућава да се прескочи осмина финала. Питање је колико је то добро, али тај одмор омогућава бољу припрему за четвртфинале, најбитнију утакмицу на оваквим турнирима. По ономе што сам овог лета видео можда су Италија и Хрватска корак испред других. У најужи кргу фаворита сврстао бих и Црну Гору и Мађарску, и одмах иза њих Грчку, Аустралију и Америку, екипе које ће наћи место у четвртфиналу, а неће бити изненађење и ако нека од њих буде и у полуфиналу.

Филип Филиповић, званично најбољи ватерполиста на свету, на питање да упореди нашу репрезентацију уочи Барселоне и сада рекао је:

– Мислим да не можемо да поредимо седмо место у Барселони и тадашње стање у савезу с овим. Ситуација је много другачија, али није на мени да то коментаришем. Што се тиче игре за друге је увек мотив више кад играју против Србије управо и због чињенице смо практично већ дуго непоражени на званичним такмичењима. Али, ми знамо наш циљ. Ићи ћемо корак по корак, од противника до противника. Сада мислимо само на Црну Гору. Кад завршимо с Црногорцима мислићемо о наредном противнику и тако до краја првенства. Сматрам да је то једини реалан рецепт за достизање високих циљева. Највећи ривали биће нам Мађарска, Црна Гора, Италија и Хрватска, а мислим да неко може да направи и изненађење, али не толико битно за сам пласман у врху, него да поремети рачуне некоме од фаворита.

Душко Пијетловић је о нашој репрезентацији казао следеће:

– У суштини нама је увек циљ освајање првог места. И мени исто откад се бавим овим спортом, али не могу да кажем да не бих био незадовољан било којом медаљом у Казању. Сигурно да је тешко одржати континуитет да се осваја сваки турнир на којем учествујемо, па ће зато било која медаља за нас да буде успех. Мислим да никада нисмо били спремнији него сада, јер смо почели да радимо чим се завршила сезона. Можда може мало да нас савлада умор, али смо довољно искусни да то пребродимо. Без обзира што смо освојили Светску лигу и идемо мирније и Казањ, морамо да узмемо медаљу на Светском првенству да не разочарамо људе који верују у нас. Сами смо себи направили тај притисак. Против Италијана најтеже играмо. Црногорци су добро одиграли на припременом турниру у Нишу. С Хрватима смо играли у финалу Светске лиге. Мађари су увек међу фаворитима. Америка, Аустралија и Немачка могу сваког да добију и увек се појави неко који неког изненади.

Бранислав Митровић овако говори о изгледима нашег тима и улози голмана:

– Србија увек има исте амбције, мада је сада нека специфична ситуација. С једне стране, на прошлом Светском првенству смо били седми, а то није прави показатељ вредности ове екипе и зато је Казањ прилика за једно велико доказивање. Друго, освајањем првог места у Светској лиги смо освојили олимпијску визу, што је био главни циљ овог лета. Ових 13 играча, заједно с тренером и стручним штабом, има победнички менталитет и он нас обавезује не само да освојимо прво место, него и да на свакој утакмици идемо на победу. Што се тиче голмана место у репрезентацији се више вреднује него у клубу и свако је срећан што је овде. Целог лета смо форсирали с тренером да обојица будемо у исто физички спремни да би било потпуно свеједно ко ће да брани у датом моменту. И Гојко Пијетловић и ја смо пуни самопоуздања, бранимо у озбиљним клубовима, доста ствари имамо иза себе... 

Милан Алексић се прославио на Светском првенству у Риму 2009. када нам је донео златну медаљу:

– Реално је да у Казању очекујемо добру игру и – да дођемо до полуфинала, да уђемо у борбу за медаљу. У неку руку смо због освајања олимпијске визе растерећенији, али нас то не лишава обевезе да дођемо до краја. На овом првенству биће више изједначених екипа, него на ранијим. Ипак, издвојио бих Црну Гору, Мађарску, Италију, можда Грци, који стварно лепо играју. У Светској лиги је Бразил показао нешто ново. Што се нас тиче ситуација је потпуно нова у односу на прошло Светско првенство и добро је да се играчи не оптерећују више Барселоном и оним што се тамо десило. То је спорт. Важно је да смо после тога освојили европско првенство, да смо вратили самопоуздање...

Слободан Никић је, такође, већ годинама стандардни репрезентативац:

– Реални изгледи у Казању су нам велики, али први смо изборили олимпијску визу и то многима упада у очи. Сви кажу да је Србија најбоља, али увек се сетим Светског првенства у Мелбурну 2007, где смо имали један кикс, или Барселоне 2013. где смо, можда, имали и најбољу екипу у последњих не знам колико година, са Удовичићем и Рађеном, кренули смо добро, добили Мађаре, дошли у четвртфинале, водили и – изгубили. Сада се у првом колу састајемо с Црном Гором. Много се добро познајемо, одиграли смо много јаких утакмица, они имају посебан мотив против нас и од тог меча умногоме зависи пласман у групи. Аустралијанци увек покушавају да добију неку добру екипу. Досад им то није полазило за руком против нас, па се надам да неће ни овог пута. После долази осмина финала или четвртфинале, где је највећи стрес, јер пораз је и растанак од медаље. Ипак, мислим да је Казањ само успутна станица за Рио. Не може стално да се буде први, мада људи код нас само то сматрају за успех. И досад смо све освајали, али кад дођу олимпијске игре нешто се није поклопило... Надам се да ћемо овог пута најбоље партије да пружимо у Рију. Молим нашу јавност да има поверење у тренера, екипу...


Коментари0
93e98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Ватерполо

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља