среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Музеј за терор(исту)

Аутор: Радован Павловићпонедељак, 27.07.2015. у 08:15
Делови аутомобила и опрема Андреаса Брејвика (Фото Ханс Ерик Веибу)

Специјално за „Политику”

Осло – Озлоглашени норвешки терориста и најмасовнији убица у новијој, послератној историји Норвешке Андрeaс Беринг Брејвик један је од ретких људи који је добио специјални музеј још за живота.

Норвешке власти отвориле су информативни  центар о догађајима који су се одиграли тачно пре четири године, у знак сећања на масовни злочин и терористички напад који је уздрмао и потресао Норвешку: тридесетшестогодишњи радикални десничар Андрeaс Беринг Брејвик у две одвојене испланиране терористичке акције убио је 77 људи, а на десетине теже и лакше ранио када је најпре поставио аутомобил пун приручно израђеног експлозива испред седишта норвешке администрације (убијено осморо владиних службеника и случајних пролазника), а потом, наоружан и прерушен у полицајца, упао у политички камп подмлатка тадашње владајуће Радничке партије на острву Утоји и ликвидирао 69 махом тинејџера, а у крвавој, готово једноипочасовној, егзекуцији ранио на десетине младих лабуриста.

Годину дана касније, 24. 8. 2012, због масакра на острву Утоји и терористичког напада на седиште норвешке владе, Брејвик је осуђен на 21 годину такозваног старатељског затвора и казну издржава у специјалном затвору у градићу Шијен, на југу Норвешке.

На месту злочина, управо где је Брејвик поставио аутомобил напуњен близу једне тоне природно израђеног експлозива, испод највише зграде у владином кварту, на првом спрату испод седишта норвешког премијера и државних министарстава, отворена је Брејвикова својеврсна спомен-соба, информативни центар, неки циници и критичари кажу Брејвиков музеј, Брејвиков меморијални центар.

На изложби су постављене Брејвикове личне ствари које је искористио у дуго и вешто планираном терористичком нападу на владине институције и масовној егзекуцији на острву Утоји: остаци аутомобила бомбе, затим Брејвикова лажна полицијска униформа са ручно израђеним полицијским амблемима и полицијском пропусницом, специјална торба пуна неопходне опреме за терористички напад на камп младих из Радничке партије.

Временски зид

Информативни центар, посвећен сећању на трагедију коју је 22. јула пре четири године преживела Норвешка, обухвата и такозвани временски зид дуг 17 метара на коме су постављене слике, текстови, интервјуи, видео и тонски записи о свему што се догађало тог кобног дана, од момента када је експлодирала бомба нешто после 15 часова па све до наредних дана када су уследиле реакције – масовна окупљања народа и осуда тероризма.

Изложбу посвећену трагичним збивањима и Брејвикову „галерију” приредили су и осмислили сарадници Факултета природних и техничких наука из Трондхајма, а по налогу Министарства за развој и локалну самоуправу.

Тур Ајнар Фагерланд, аутор поставке, истиче да има разумевања што ће преживели и родбина настрадалих у две терористичке акције реаговати бурно и негативно идеји да се јавно изложи Брејвикова опрема.


На суђењу у Ослу: Андрeaс Брејвик (Фото Бета)

„Једини начин да заборавимо Брејвиков злочин јесте отвореност и знање о самом догађају. Документовање и приказивање трагичног догађаја веома су важни за развој демократије. Истина је главни кисеоник за демократију”, објашњава аутор изложбе Тур Ајнар Фагерланд, уз опаску да је овакав подухват непроцењиво важан за друштво и будуће генерације.

У изложбеним просторијама посетиоци ће бити вођени кроз више временских перспектива, са сликама, причама, записима, интервјуима о трагичним збивањима па све до обичних Брејвикових личних ствари и опреме које је користио у злочиначком подухвату.

„Изложба је усредсређена на преживеле и сведоке, поставка није имала циљ да прави мит о Брејвику, нити да његове личне ствари постану фетиш”, упозорава Фагерланд.

Творци идеје о отварању Брејвикове спомен-собе, односно информативног центра о трагичном 22. јулу, наводе да је, између осталог, изложба намењена преживелима, породицама настрадалих као и норвешкој омладини. Будућим нараштајима аутори изложбе желе да покажу сву бруталност терористичког чина. Поставка ће трајати најмање пет година, а због потресних и ужасних слика у „Брејвиковом музеју” дежураће медицинско особље.

Министар за развој и локалну самоуправу Јан Туре Санер објашњава да власти не желе да подигну меморијални већ објективни, документарни информативни центар и да се то чини у знак поштовања према жртвама, преживелима и будућим генерацијама.

„За све који су преживели 22. јул ова изложба је отворена, незалечена рана, али ми морамо да прикажемо овај злочин на један поштен и објективан начин. Информативни а не меморијални центар има задатак да младима, будућим генерацијама пружи сазнања о ономе што се десило. Знање је наше најважније оружје у борби против насиља, мржње и екстремизма”, објашњава министар Јан Санер.

Свето место за екстремисте

Противници и критичари идеје о отварању информативног центра о збивањима 22. јула 2011. страхују да ће „Брејвиков музеј” у срцу норвешке администрације (оштећене зграде норвешких министарстава, посебно зграда председника владе позната као „високи блок”, још нису реновиране и стављене у функцију) заправо прерасти у неку врсту „Меке” за ходочаснике, разне екстремисте, националисте, присталице и следбенике Брејвикових идеја и његове идеологије јер поставка у информативном центру пре свега личи на увођење терористе Брејвика у „галерију славних” по угледу на већ постојећу кућу у САД.

Заступник преживелих и породица настрадалих у терористичком нападу 22. јула, адвокат Јон Кристијан Елден поставља паралелу између норвешког информативног центра са меморијалним комплексом „11. септембар” у Њујорку (рушење кула близнакиња Светског тровачког центра) наводећи да је „Гроунд зиро” на Менхетну чист музеј, али да Американци нису отишли толико далеко да прикажу и изложе личне предмете Бин Ладена.

„Запослене у норвешкој администрације не треба да подсећамо на ужасне догађаје, они ће ту долазити и пролазити сваки дан. Нама не треба Брејвиков музеј у владиним зградама, пошаљите Брејвикову заоставштину у предивни затворски музеј у Трондхајму”, јасан је Јон Елден.

Тур Естбе, који је у бомбашком нападу изгубио супругу, страхује да ће Брејвик добити своју малу „вечну ватру”, свето место које ће обилазити екстремисти. „Као и сви други које је додирнула трагедија, желим да се то заборави, да Брејвик остане тамо где седи, не желимо да и даље има пажњу, што је и био његов циљ”, наводи Естбе.

Писац запаженог романа о Брејвиковом одрастању и радикализацији његових десничарских идеја Оге Сторм Борхгревинк сматра да је, упркос чињеници да постоји опасност да Брејвикови истомишљеници посећују изложбу, информативни центар, веома важно да се историја конфронтира.

„У неким земљама Брејвик је нека врста култне личности, као на пример у Русији, овде ће долазити десничари, радикални екстремисти да погледају његове предмете. Али, ми не смемо да прикривамо историју. Ако кроз изложбу испричамо онако како се све одиграло, величање и глорификовање Брејвиковог злочина с временом ће нестати”, сматра књижевник Оге Сторм Борхгревинк.


Коментари2
137e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

s n
Monstrum sve u odelu i sa kravatom salutira, provocira, ubija svakodnevno roditelje ubijene djece...uziva u zatvoru, posle 21 godine ce ga pustiti da poubija jos ljudi i tako...divne li " civilizovane norveske... Daleko lepa kuca takvoj civilizaciji... Moraju ovakvi mostrumi da se uniste, a ne da se ceka da izadje i nastavi sa zlom...
Миодраг Ђукић
„У неким земљама Брејвик је нека врста култне личности, као на пример у Русији, овде ће долазити десничари, радикални екстремисти да погледају његове предмете." Зашто баш Русију даде за пример? Мени се чини да далеко више Брејвикових поклоника има у САД ових последњих месеци. Мало мало па неко саспе метке у своје суграђане.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља