четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Кад лекар бежи од најтежих операција

Аутор: Оливера Поповићпонедељак, 27.07.2015. у 08:15
Операција: интервенција највише помаже најтежим и најугроженијим болесницима (Фото Танјуг)

Американци се ових дана чуде и згражавају над сазнањем да њихови најбољи лекари отворено избегавају да оперишу тешке болеснике. Јер, ако би ови пацијенти умрли после интервенције, то би покварило позитивну статистику тог доктора, смањило рејтинг клинике у којој раде, а могло би да буде и кажњиво. Резултат тога је да најбољи хирурзи трче да оперишу једноставне и некомпликоване случајеве, а компликовани се препуштају судбини. За овакву праксу у знатној мери је криво увођење „рипорт кард“ система, својеврсних извештаја о раду сваког лекара и установе, који се објављују и на интернету.

У српском здравственом систему не постоји овакав, обавезан начин праћења рада лекара, али је јавна тајна да у нашим болницама већ одавно постоје лекари који „бирају“ пацијенте. – У Србији се лекари деле на две групе. У првој су они који бирају пацијенте које ће оперисати и беже од компликованих случајева. На свакој клиници сви знају који су то доктори. У другој групи су лекари који примају само такве тешке, најкомпликованије случајеве – каже за „Политику“ проф. др Олга Поповић Младеновић, председница Лекарске коморе Београда и специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

Наша саговорница каже да и у Србији лекари који избегавају компликоване случајеве то првенствено чине јер желе да имају позитивну статистику.

– Други разлог је то што је увек једноставније радити с лакшим пацијентима. Када би се и код нас радиле прецизне статистике знало би се ко оперише најтеже случајеве. Хирурзи се плаше инфекција до којих може доћи код најтежих пацијената, али и компликација. Некада се од тих случајева бежи, јер напросто лекари не знају да се с проблемом изборе. Правило је да се компликовани случајеви прикажу и решавају на конзилијуму лекара. Међутим, то се не понекад избегава, као да се заборавља да свако има право да пита или да каже да нешто не зна да уради, а да због тога не прође кроз негативну осуду – сматра др Поповић Младеновић.

Да бежања од најтежих болесника има и у Србији, уверен је и координатор Министарства здравља за област кардиохирургије и директор КЦС, проф. др Миљко Ристић.

– Где год постоји медицинска индикација пацијент мора да буде оперисан. Постоји, нажалост, знатан број хирурга који неће да раде најтеже случајеве, а то често зависи и од става здравствене установе. У животу, па и у медицини, није реткост да се иде линијом мањег отпора и избегава најтежи посао. Велики број хирурга и у свету на тај начин бира пацијенте – каже др Ристић.

Професор др Горан Станковић, помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС, верује да у Србији нема избегавања оперисања најтежих случајева:

– То бар не постоји као пракса која би требало да нас забрине, мада остављам могућност појединих изузетака. Интервенција највише помаже најтежим и најугроженијим болесницима и то је суштина. У противном, ови су пацијенти осуђени на високу смртност. Отуда жеља наше кардиохирургије да развије програм трансплантације срца или уградње механичких пумпи, за које су кандидати стварно најтежи болесници. Мислим да се у сва три српска кардиохируршка центра, у Београду на Институту „Дедиње“, Сремској Каменици и Клиници за кардиохирургију КЦС раде најтежи пацијенти – каже наш саговорник.

Овај кардиолог наглашава да је амерички систем здравства драстично другачији од нашег, јер је базиран у знатно већој мери на економским прорачунима и бројна осигуравајућа друштва имају много већи утицај него код нас.

– Србија је мала земља, а наша медицина је ослоњена на државно осигурање са циљем да се свима пружи максимум лечења у складу са тренутним економским могућностима друштва. Тако међу лекарима преовладава социјална, а не економска компонента. Контрола квалитета лечења је одговорност еснафа, тј. националних удружења која треба да предложе мере које укључују и адекватну процену ризика од интервенције– каже овај лекар, који ипак признаје да би волео да постоји сличан начин оцењивања у Србији, уз „праву меру“ контроле.

----------------------------------

Статистика важнија од живота

Зашто амерички лекари избегавају да се баве најтежим болесницима недавно је у листу„Њујорк тајмс“ објаснио кардиолог, аутор неколико књига из области медицине. Према мишљењу др Сандипа Џаухара, свесна је одлука лекара да се не хватају у коштац са тешким болесницима, који би после операције могли умрети. Тиме би, наиме, покварили статистику о смртности пацијената које су лечили, а која се редовно објављује на интернету. Иако замишљена да унапреди лечење, оваква пракса је довела до апсурда: у америчким најпрестижнијим, универзитетским болницама које служе и да би млади лекари од најбољих учили медицинске технике то је постало неизводљиво, јер најбољи хирурзи беже од најтежих интервенција. Уместо да „бај пасом“ премосте запушене крвне судовe срца и буквално спасу живот, код болесника који су дијабетичари или имају тешко обољење бубрега или плућа – написаће да је оперативни ризик превише висок и неће таквог пацијента оперисати!

– Нажалост ово је тачно и то није само америчка измишљотина. Сличан систем постоји и у Енглеској: за кардиохирурге се води статистика болничке смртности и статистика морталитета после 30 дана. Уколико морталитет пређе прописане вредности, удружење лекара прво упозорава хирурга и тражи да у одређеном периоду ради уз супервизора, а не самостално. Ако је морталитет посебно велики одузима им се лиценца за самостално оперисање – каже за наш лист интервентни кардиолог, професор др Горан Станковић, помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС.


Коментари21
53170
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gale Bgd
Strashno je to da hirurzi dele pacijente na dobre i loshe. Doktori su se nekada davno skolovali da pomazhu pacijentu a danas se skoluju da bi napravili sto vishe novca. Doktor u drzhavnoj bolnici cesto preporuchuje da se intervencija uradi u privatnoj bolnici gde eto bash slucajno on radi kao saradnik. Jer u drzhavnim bolnicama nema ovoga i onoga. Naravno uz basnoslovno velike cene operacije. Drzhava je pogreshila sto ne dozvolila privatne bolnice. Postace Srbija poput Amerike ko ima novac operisace ga i mozhda produziti zivot a ko nema novca on je otpisan.
Jovan Jovanović
Ja sam jedan od tih koje tamo ne bi operisali. U junu 2014. prvi infarkt...20 dana u samoj bolnici drugi...tr stenta koja mi je odlično stavio dr Zlatko Mehmedbegović. Problem je bilo četvrto mesto, glavna grana koja mi je hranila srce, 90% zapušena u većem delu. Predočeno mi je fa mi je srce zbog teških infarkta ozbiljno oštećeno i da su mi šanse da preživim operaciju manje od 20%. Bez ustezanja odgovornost je prihvatio primarijus Svetozar Putnik. Tako dobro me je spakovao, da sam samo 10 meseco od operacije i julu na moru plivao i ronio po 5-6 sati. Hvala mu. Znači, srećan sam što živim u ovoj državi.
Maja Beli Svet
@Goran Trajkovic Ponderisanjem slucajeva prema tezini, na primer. S tim da jednostavniji slucajevi idu sa vecim koeficijentom za gresku. I za hirurga pojedinca i za bolnicu Nisam statisticar, doduse.
To se zove...
= "dobar", i narocito "savestan" lekar !
m. s.
@ hirurg obični Priča ovg hirurga,opisala je u par reči gde je naše "vrhunsko"zdravstvo. Drago mi je da se kolega ima za običnog i koji je ostao u Srbiji, upravo ti obični su "sljakadžije" i oni mogu biti nosioci promena i velikog pospremanja našeg zdravstva. Bravo obični i normalni ljudi, na vam je prvi potez.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља