среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.07.2015. у 15:00 Димитрије Буквић

Порушене џамије као аргумент за Унеско

Званичници Приштине на све начине покушавају да ојачају своју позицију у дипломатској борби за пријем у Унеско па су почели да лицитирају бројем џамија које су срушиле српске безбедносне снаге на Косову и Метохији.

Зато су на реаговање српских званичника да они који су од 1999. године срушили или оштетили 150 православних цркава и манастира немају ни морално право да конкуришу за Унеско, из кабинета Исе Мустафе узвратили да су српска полиција и војска биле безобзирније и током 1998. и 1999. године уништиле између 200 и 300 исламских богомоља.

Саговорници „Политике”, чак и они који нису желели званично да говоре, оспоравају овакве наводе Приштине. Како кажу, српске снаге су једино дејствовале по оним џамијама које су биле „снајперска гнезда ОВК”, а њих није било толико колико се тврди у Приштини.

Различити косовски извори пак нису начисто да ли је страдало нешто више од 200 или свих 300 исламских верских објеката, како тврди Петрит Сељими, заменик косовског шефа дипломатије Хашима Тачија.

– Српска војска и полиција потпуно су уништиле више од 300 џамија, укључујући Базар џамију из 1761, Халил ефендија џамију из 1526, Бекташија текију у Ђаковици из 1790… – навео је Сељими у интервјуу за „Данас”, називајући ове акције „систематским уништењем верског наслеђа под покровитељством владе и војске Србије”.

Позивајући се на хашке пресуде генералу Властимиру Ђорђевићу од прошле године и „косовској шесторици” (Милану Милутиновићу, Николи Шаиновићу, Драгољубу Ојданићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену Лукићу) из 2009, Сељими је навео да је у тим процесима уважен налаз судског вештака Андраша Ридлмајера, иначе руководиоца Документационог центра програма „Ага Кан” за исламску архитектуру при Библиотеци лепих уметности Харвардског универзитета.

Ридлмајер је коаутор истраживања „Разарање културне баштине на Косову, 1998–1999”, коришћеног и у процесу против Слободана Милошевића, у којем се наводи да је у поменутом периоду и непосредно после уништено или оштећено „отприлике 225” од „укупно 607 косовских џамија”, а неколицина и од НАТО бомби.

Према трећем извору – предговору књиге „Уништење исламске баштине током рата на Косову 1998–1999. године”, објављене у Приштини – у истом периоду уништено је или оштећено 218 од 560 џамија. Аутор тог текста је – Хашим Тачи, актуелни шеф косовске дипломатије, тренутно надређени Петриту Сељимију.

Ридлмајер наводи да „када се не ради о неизбежној војној неопходности, намерно уништење културног блага представља кршење међународног права”. Управо на војну неопходност алудира Милован Дрецун, шеф Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, кад каже да су „оштећене и делимично порушене џамије у ратним дејствима” биле претворене у „јака упоришта ОВК”. Број таквих случајева он мери – десетинама.

– Поједине џамије коришћене су за напад на српске снаге безбедности и само у тим случајевима је по њима дејствовано. Сељими стога брутално лаже и превиђа да је од доласка међународних снага на КиМ направљено 400 до 500 нових џамија на местима где су Срби живели – каже Дрецун.

Тренутак у којем је пласирана прича о исламским богомољама повезује се с настојањима Приштине да уђе у Унеско, али Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке иницијативе и некадашњи државни секретар у Министарству за КиМ, сматра да би албанска страна много раније потегла ову причу кад би то био истински аргумент.

– Да је постојала системска тежња да се поруше џамије, биле би срушене све. Инцидената је, наравно, било, али не знам тачан број. Према мојим сазнањима, било је и случајева рушења џамија, на пример у Призрену. Али, то су биле појединачне акције и бесмислено је тврдити да је иза њих стајала држава Србија. Сукоб на Косову није био верски тако да ослањање на ту димензију није аргумент – наводи Пророковић.

Он наводи и да му није познато да се неко од албанских званичника досад позивао на Ридлмајеров извештај. Дрецун сматра да је то вештачење неистинито.

– Претпостављам да је тај вештак вероватно тако „добро упознат” са ситуацијом на Косову да мисли да је Пећка патријаршија џамија. Познато је какви су се вештаци и стручњаци појављивали у Хашком трибуналу. Због њих је вероватно Џефри Најс признао да је то политички суд. Многи западни медији су крстарили по територијама под контролом ОВК и нико није извештавао о спаљеним џамијама – изричит је Дрецун.

------------------------------------------------------

Трајковић: Приштина покушава да успостави континуитет с Османском империјом

Рада Трајковић, некадашња посланица у Скупштини Косова, која сматра да Приштина на овај начин настоји да успостави континуитет с културним наслеђем Османске империје, у коју спада највећи број постојећих исламских верских објеката на Косову.

– Они настоје да турску баштину прикажу као нешто што је угрожено. Она јесте била угрожена стога што нико није улагао у њену рестаурацију, али великих рушења џамија није било, осим у окршајима ОВК и српских безбедносних снага – наводи Рада Трајковић.

Коментари0
cc2a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља