понедељак, 26.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:52

Српска влада није знала за одредбе Лондонског уговора

Аутор: Јован Гајићуторак, 28.07.2015. у 08:15
Србија у Великом рату: осим огромних људских жртава рат је донео и велико економско исцрпљење

Краљевина Србија, у пролеће и лето 1915. године није са Централним силама преговарала о склапању сепаратног мира, нити је била упозната са одредбама Лондонског уговора или другим документима које су њени савезници у тајности потписивали са неутралним земљама, желећи да их придобију на страну сила Антанте. Другим речима, не постоје докази да је Србија тада пропустила прилику да са својим савезницима потпише споразум, односно постигне неки договор којим би избегла будућа, велика страдања или добила територијална проширења која би за њу била боља солуција од стварања јужнословенске државе. Ово, у разговору за „Политику“ напомиње историчар Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и аутор већег броја књига и расправа о Првом светском рату, укључујући и оне који се односе на покушаје његове ревизије.

Шта је Србији, од стране савезника конкретно нуђено у лето 1915, односно јесу ли се од ње очекивали и неки уступци зарад „опште ствари“?

Још од почетка рата савезници су на Србију вршили притисак да Бугарској уступи источни део вардарске Македоније, односно територију лево од реке Вардара. Ти захтеви су током 1915. године интензивирани. На томе је од почетка инсистирала Русија, што је донекле и разумљиво будући да је улазак Бугарске у рат на страни Централних сила могао витално угрозити њене интересе, односно довести руску војску у неповољан положај. Она нам је реално и пружала највећу помоћ, још од почетка рата. Али су од Србије, због својих интереса то исто тражили и остали савезници, посебно Француска и Велика Британија.

Како је Србија реаговала на све те захтеве?

Српска влада је такве захтеве одбијала. Она је истицала да није примерено од савезнице тражити територијалне уступке истичући да би пристала на мање корекције граница и то само уколико Бугарска пружи чврсте гаранције да ће приступити силама Антанте. Пашић је правилно процењивао да постоје мале шансе да се тако нешто догоди, јер је Бугарска тада војно, финансијски и династички била везана за Централне силе. Догађаји који су ускоро уследили дали су за право таквом ставу српске владе.

По чему је та, 1915. година, још била специфична?

Почетком 1915. интензивирани су преговори са Италијом, како би се и она придобила да у рат уђе на страни сила Антанте. Ти преговори су вођени мимо Србије и она са њиховим појединостима, укључујући и детаље које је односе на „Лондонски уговор“, није била упозната. За одредбе тог уговора Србија је сазнала тек после Октобарске револуције, тако да не стоје тврдње да смо тада пропустили прилику да заокружимо границе неке, будуће државе. Наша дипломатија није била упозната ни са детаљима преговора вођеним са Румунијом око њеног уласка у рат. Такође нема ни доказа да су Централне силе, пре своје офанзиве из октобра 1915. преговарале са Србијом о склапању некаквог сепаратног мира, нити је било реално од Србије очекивати да тако нешто тада прихвати.

Уместо тога Србија је још на почетку рата иступила са тезом о стварању заједничке јужнословенске државе?

Србија је још на почетку рата то истакла као један од својих главних, ратних циљева, а Нишка декларација из 1914. била је само формална, парламентарна потврда тог циља. Теза о заједничкој држави била је реакција Србије на све те притиске, али и начин да се на њену страну придобију Јужни Словени који су живели унутар Аустроугарске. Наша влада је финансирала „Југословенски одбор“ и подстицала окупљање политичара и јавних радника сличне оријентације. Али идеја о стварању јужнословенске државе наилазила је на противљење савезника, па се на преговоре о оквирима њеног будућег уређења сачекало до 1917. године, тј. до потписивања Крфске декларације.

На какву је реакцију та иницијатива наишла код политичара из Аустроугарске којима је ова идеја, генерално била прихватљива?

Све зависи од тога са којих су позиција наступали и којој су опцији припадали. Међу члановима Југословенског одбора било је људи различитог убеђења, а сам Анте Трумбић био је праваш, па му је била блиска идеја да унутар будуће, заједничке државе, Хрватска временом добије висок степен самосталности. Било је и другачијих ставова. Мање је позната чињеница да је баш међу Хрватима настала теза о „троименом народу“. То је за неке њихове политичаре био начин да постану део веће (у овом случају јужнословенске) целине како би лакше заступали своје интересе, одбранили се од претензија већих држава, али и како би се, на крају рата нашли на страни која је била победничка.

Какве су тада биле економске и друштвене прилике у Србији и да ли је она могла све те притиске да издржи?

Осим што је имала огромне људске жртве рат је Србију и економски веома исцрпео. То не чуди када се зна да је рат Србију месечно коштао 30 милиона франака, да је оно мало индустрије било готово замрло, да је било много рањених, око 200 хиљада избеглица углавном из Босне и Херцеговине, много ратних заробљеника.. Србија је, осим тога финансирала и црногорску војску и храном помагала становништво ове државе, а издвајан је и новац за дипломатске иницијативе, Југословенски одбор... Али за све време рата српска валута била је стабилна и није било инфлације, а динар је према франку био у односу један према један. Ту финансијску стабилност динара признавале су све светске банке тога времена, а током окупације уважавале су је и аустроугарске власти.

Због чега сте значајан део свог научног рада посветили откривању узрока покушаја ревизије Првог светског рата, посебног оног дела који се односи на улогу Србије?

Плаши ме покушај утврђивања методологије чији је крајњи циљ релативизација узрока који су довели до почетка Другог светског рата. Мислим да се због тога кренуло од 1914. и да је то крајња намера тезе да је Први светски рат био „велика људска трагедија“. Он то свакако јесте, али ко је ту трагедију и са каквим намерама започео, односно шта би се десило да се у тој трагедији нису бранили и борили за слободу они који су први нападнути. Бојим се да је то крајњи циљ, а ми смо, као мали народ само мали сегмент читаве те приче.


Коментари25
2b056
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Boskovic
Pa stoji da je Stvaranje SHS bila greska. Trebali smo zaokruziti samo Srpske zemlje, i uzeti granice koje su nudjene nama iItaliji po Londonskom ugovoru iz 1915. Trebo uzeti Srsku Baranju, Backu, Banat, Srijem, Slavoniju, Liku, Baniju, Kordun, Srpsku Krajinu, Srpsku Dalmaciju, Srpski Dubrovnik, Srpska Ostrva, Srpsku Boku, Srpsko Primorje, Srpsku Crnu Goru, Brda, Hercegovinu, Srpsku Bosnu, Romaniju, Semberiju, Posavinu, Podrinje itd. Takpdje, stoji da je Niska deklaracija bila greska i da smo trebali teziti samo da prisvojimo Srpske etnicke teritorije, ili makar teritorije Pravoslavnih Srba, gore navedene. Da smo to trebali proglasiti kao ratni cilj. U tom trenutku bi saveznici ili pristali na to (ili nekakvu "umanjenu verziju") ili se makar ne bi protivili svome savezniku, podrsku Rusije smo svakako imali u svemu do kraja.
Nastajanje i razvoj nacija
@Mali Coba Informacije radi, nacije u današnjem smislu su nastale tek posle prodora Osmanlija u Evropu (Turska nacija je nastala tek u 18 i 19 veku pod Ataturkom, koji je poreklom Sloven, sa Balkana). Najstarije evropske nacije su Grčka, Srpska i Engleska. Hrvatska nacija je nastala u 15 veku, pod uticajem Vatikana i katoličke crkve (spajanjem žitelja Hrvatskog zagorja, Slavonije, Dalmacije). Neke nacije su nastale tek u 18 i 19 veku (Italija, Nemačka), neke u 20 (Crnogorci, Makedonci, Bošnjaci,..) Mađari su nastali spajanjem Huna, Avara, Istočnih Slovena, Srba strosedeoca.. Najperspektivnije su nacije koje imaju jaku tradiciju, ali prihvataju različitosti koje donose došljaci . Narodi koje se ne mešaju sa drugima, ubrzo stagniraju i u genetskom i u kulturnom smislu. To je najveća opasnost malobrojnih nacija.
Mali Sloba
@Nenad B - Vojvodina nikada nije bila sastavni deo Rimskog Carstva, dok npr. Kosovo jeste. Hajde onda da Kosovo vratimo Rimu, ako cemo vec tako. I nije isto biti gospodar 1000 godina ili ni 100 godina (tek od 1918-te)
Mali Sloba
@Nenad B - Vojvodina nikada nije pripadala Rimskom carstvu - granica je bila reka Dunav. Tamo su tada ziveli Avari i sporadicno Sloveni, ali prvi narod koji je na tom podrucju organizovao drzavu su bili Madjari u 9.veku. Austrija je i samu Madjarsku okupirala, zbog cega je 1848 i dignuta buna pod vodjstvom Lajosa Kosuta, ali je kasnije nastala Austrougarska. Vojvodina nikada pre toga nije pripada Srbiji, a Srbija ju je dobila kao ratni plen.
Dragan-Pik-lon Todorovic
Nije tacno da je Srbija mala u odnosu na velike! Za ovu tvrdnju ima mnogo argumenata.Srbija je istorijski gigannt.Velesila koja kamen istorije pokrece u zeljenom pravcu jos od 1389.godine. Da nije tako ne bi je napao jedan Nato sa 22 najmocnije zemlje sveta,Ne bi li dokazao svrhu svog postojanja ! Velicinu Srbije i njene uloge u evropskoj i svetskoj istoriji ne moze da umanji niko.To nije uspelo ni Amerikancima(Klintonu)ni Englezima(Bleru i Mejdzeru).Kao sto nije ni desetini Sultana i nemackim Pocorecima! Velicina i snaga jednog naroda se ne meri po zivima nego po palima. Najaci su oni kod kojih masovno rastu Bozuri.To je i pred Bogom i Svetom(medjunarodnim pravom).No drugo je pitanje ko je to pravo prisvojio i deli ga ostalima na kasicicu?! Hvala Bogu,Rusija je ustala iz letargije i postkomunisticke depresije pa ubrzano uspostavlja drugi polaritet.Sto ce za posledicu imati da se opet i Srbija pita za svoje plotove!!! Srbija nije mala,triput ratovala.I opet ce ako ima srece!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља