субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Балкан почиње тамо где престају фасаде на кућама

Аутор: Дубравка Лакићуторак, 28.07.2015. у 22:00
Фото Пула фестивал

ПулаНи нови, десети филм у каријери хрватског редитеља Бранка Шмита није прошао без „Златних Арена“. У овогодишњој јакој конкуренцији Пулског фестивала Шмитовој малој камерној драми „Имена вишње“, са само два глумца, мачком и кравом, припале су „Арене“ за најбољи сценарио и монтажу, а критичари Федеоре прогласили су га најбољим.

 „Посебно ме радује што је ’Арену’освојио Јосип Млакић, по мени најбољи хрватски сценариста. Он сироти живи у средњој Босни, далеко од свега, иначе је машински инжењер по занимању, написао је већ десетак сценарија за десетак филмова и никада за њих није добио ’Арену’. Сада се коначно и то десило“, каже Шмит у разговору за „Политику“, који се са теме филма преселио и у неке друге сфере...

Занимљиво је да су сценаристи ваших последњих филмова били један доктор и један машински инжењер, шта то говори?

То говори да људи без обзира које су професије, ако су таленти, ако имају тај порив у себи и потребу да крену да се баве писањем, онда то и треба да учине. Не знам шта се то догађа, сценарио је увек био највећа бољка нашег филма. Не знам да ли је то проблем школовања на академији, па се уместо школованих сценариста појављују људи ниоткуда или је нешто друго у питању.

Академија не развија таленте?

Могуће је и да не препознаје таленте. Ево примера – монтажери овог мог филма су Весна Лажета, која је до сада радила свих мојих 10 филмова, и Хрвоје Мршић који је пет пута конкурисао за упис на одсеку монтаже загребачке Академије и пет пута је био одбијен. А сада је власник већ две „Арене“, за монтажу филма „Каубоји“ и за мој „Имена вишње“. Хоћу да кажем да је то пример како неке институције у Хрватској негују негативну селекцију.

То је једно од ваших незадовољстава које сте изнели недавно у прилично оштром интервјуу у „Вечерњем листу“, у којем сте скенирали и политичку и филмску сцену Хрватске?

Мислим да ми тренутно имамо најбоље организовану филмску сцену у регији и то пре свега захваљујући ХАВЦ-у. Хрватски аудиовизуелни центар је прилично успешан модел који функционише већ годинама и плод тог систематског рада управо је ова година у којој су хрватски филмови били и присутни и награђивани и у Венецији, Кану, Карловим Варима, Москви... Ту наравно заслуга има и Хрвоје Хрибар, његови сарадници, али и његови претходници. Има сада доста напада на Хрибара, стварна опасност прети од политике и предстоји битка да се ХАВЦ и даље држи даље од политике као што је и до сада успешно томе одолевао. Догађале су се промене власти, али је Хрибар остајао директор и задржао континуитет активности у ХАВЦ-у. Ако препустимо политичарима да преузму ХАВЦ, уништиће ову институцију као што су уништили ову државу.

И ви сами сте били у позицији да постанете политичар на високој функцији?

Да, ја сам био веома близак Фрањи Туђману, био сам и у тој фамозној „Бараци“ где је ХДЗ и основан, у тој бази на Савској цести. Знао сам већину тих људи и када су дошли на власт имао сам понуда да уђем у странку, да се политички активирам и будем врло високо рангиран.

Али, нисте?

Нисам. Одлучио сам се да је моје место иза камере, захвалио сам и нисам ушао у странку. Данас мислим да ми је то једна од најпаметнијих одлука. Јер, ово у шта се Хрватска претворила нимало ми се не свиђа. Увек кажем – нама су увек били криви Срби, Мађари, Аустријанци, Турци, а ко нам је сада крив што нам је тако како нам је? Криви смо сами! Пре свега, крива је политика, две водеће странке које се смењују на власти на тај начин да нас стално деле на партизане и усташе. Ако си мало десно онда си одмах усташа, а ако си мало лево онда си комуњара или удбаш. Једноставно, та подела и то застрашивање ових са овима одлучује изборе.

Заиста сте очекивали да ће Хрватска бити Швајцарска када буде самостална држава? Били сте утописта?

Не, било је пуно људи који су заиста веровали да смо бољи него што јесмо и да смо бољи од окружења. Мени је сада јасно да то није тако и да је Тито заправо добро заграбио границе имајући у виду да смо ми једнаки дрек од Вардара па до Триглава и да ту великих разлика нема. А што се утопије тиче, ја сам заиста веровао да ћемо имати уређену државу. Међутим, не. Шта год причали, ми смо ипак типични Балканци.

Шта подразумевате под Балканцима?

Балкан почиње тамо где људи престају да раде фасаде на кућама. Ту где нема жбуке, почиње Балкан. У Словенији су све куће ожбукане, али ово све што се са њима данас догађа, постојање неке врсте левог и десног екстремизма који стално тера на свађе, што унутар државе тако и са суседима, све то казује да су и они ипак само Балканци.

Одлив мозгова је такође на листи ваших замерки хрватским властима?

То ме страшно погађа. Као што знате ја сам по националности Немац и крајем осамдесетих сам отишао са супругом у Немачку и имао статус повратника. Тада још нисмо имали децу. Када је започео рат, оставио сам у Немачкој све, вратио се у Хрватску, снимао документарце на ратишту, а сада после двадесет и нешто година моје дете је матурирало и најозбиљније размишља о томе да иде да студира у Немачку. Ја сам врло одлучно окренуо леђа Немачкој, уређеној и богатој држави, јер сам веровао у хрватску државу, а сада ми се догодило да моје рођено дете жели да оде из Хрватске и настави тамо где сам ја прекинуо. Она није једина. Хрватска ће ускоро бити земља која увози радну снагу, јер неће имати ко други да ради. Млади одлазе.

Критику хрватског друштва јасно сте износили у филмовима „Пут лубеница“, „Метастазе“, „Људождер вегетаријанац“, ускоро ћете то учинити и у новом филму у којем ћете се дотаћи и Католичке цркве?

Као што сам већ рекао, дубоко сам разочаран. Заиста сам веровао у могућност да Хрватска по просперитету може да буде нешто као Швајцарска на Балкану. Нисам сањао нити о томе да ће се завршити са егзодусом Срба нити сам сањао да ће се завршити са економским и другим проблемима и са неолиберализмом чикашко-мафијашког типа. Ми смо сада у тој фази – „алкапонеовској“. Све ми се то већ гади и то је више тема за новине него за филм.

Шта је тема за филм?

Када ускоро завршим трилогију радићу нешто друго. Купио сам права за три приповетке из сјајне збирке „Осмица“ македонске списатељице Румене Бужаровски. Ја,који нисам неки левичар,желим сада да отворим тему права радника и безнађа радника у неолибералном капитализму. Имам пуно разумевања за људе који су сада у ситуацији или да крепају или да оду из Хрватске и хоћу да о томе направим филм. О људима који данас нити имају синдикате да их штите нити их ико на кугли земаљској може заштитити од неолибералног капитализма хрватског типа. Или „транзиционог“ типа, јер не мислим да је боље ни у другим „транзицијским“ државама.

-----------------------------------------

Ускоро ће годишњица „Олује“, на шта нас је у Пули отварајући фестивал подсетио Бранко Лустиг?

Операција „Олуја“ била је легитимна војно-полицијска акција која је омогућилада Хрватска функционише као држава на целој својој територији. Мислим да су Срби у Крајини знали шта се спрема и да је читава та ствар

унапред била договорена. Мене више боле злочини који су се догодили после „Олује“, над људима који су у Крајини остали, а то су углавном били стари и немоћни, јер је неко очигледно ишао у акције „чишћења“. То је ужасно и тога Хрватска треба да се срами.


Коментари6
8a2bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

luxe deluxe
Vidi se,da su svi nacionalisti u ey-Yu smatrali za sebe,da su najpametniji,da će u kapitalizmu biti 'Švajcarska Balkana',da su ovo,ili ono...u tome se i ogleda glupost nacionalizma,pošto ne mogu svi biti (istovremeno ) najpametniji...
Rina Man
Kako ovaj covek moze da bude relevantan stvaralac? Interesantno da planira da se bavi pravima radnika u neoliberalnom kapitalizmu a pri tom mu isterivanje 300000 "radnika" uz to pripadnika etnicke manjine, nije nista strasno, cista histerija mracnog srednjeg veka, u kome Hrvatska boravi vecnost svoju. I by the way, nije Tito zagrabio granice hrvatske, nego srpska vlada 1914 Niskom delaracijom o stvaranju juznoslovenske drzave. Cije stvaranje je ta ista srpska vlada i izfinansirala. Hrvatska je to naravno docekala oberucke jer je to bio jedan od nacina da zavrsi na pobednickoj strani.
objektivno o
Biti Nemac i Hrvat nije nista lose, ali opravdavati Oluju je dovoljno da sve ostalo sto je covek rekao padne u vodu. Da su ga pitali verovatno bi rekao i da je NDH bila super zamisljena ali je propala zato sto Hrvati nisu toliko pedantni kao Nemci.
ProPolitikin Hrvat
Slazem se sa prethodnim komentatorom, jos bih dodao da je HR odlicno funkcionisala bez RSK (1991-95) ne racunajuci periode ratnih dejstava. Izmedju otsalog i saobracaj je funkcionisao, ja sam licno 1994 i 1995 prije ''Oluje'' prelazio Zagreb-Split. Dakle osnove za ''Oluju'' i nije bilo, pored legitimiteta. Nego u intervjuu Smita se jasno osjeti razocaranost njegovim razmisljanjima s pocetka 90-tih, htio je biti veci Hrvat i od samih Hrvata, iako je Njemac kako danas ponosno naglasva.
goran babić
"Mene više bole zločini koji su se dogodili posle „Oluje“, nad ljudima koji su u Krajini ostali, a to su uglavnom bili stari i nemoćni, jer je neko očigledno išao u akcije „čišćenja“."Pa to je također dio rata,poruka:Nemoj da se tko vrati.Dobiti rat a ne promijeniti etničku sliku teritorija za koje si se borio,to je kao da nisi dobio rat.Nema tu puno mjesta za humanost.I nije to ni hrvatski "izum",jer,pogleda li se etnička slika ex SFRJ pokazuje se da tamo gdje je čizma jednog naroda stala,tamo i taj narod prevladava,ostali su u tragovima.Može to tako biti,ali nije prosperitetno,pošto ima neke kozmičke Pravde koja kažnjava za loša djela i pojedinca(u što svi manje više vjerujemo),i narode,čemu nismo baš skloni vjerovati,ali nekako to osjetimo,slutimo,kao da visi te tragedije u zraku iznad svih nas.Uporno i bez izuzetka želimo graditi svoju sreću ne pitajući na čiju i koliku nesreću.Zato - potpuno fizički zdravi - i izumiremo,izumiremo ali zlo ne priznajemo,osim ono tuđe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља