понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Екс „југо-америка”

Аутор: Бојан Ђурићпетак, 31.07.2015. у 08:05

Почетком 1991. године, крагујевачка „Застава” је у производњи тадашњег аутомобила „југо” за америчко тржиште имала око 220 добављача. Толико је различитих делова и делића било потребно да се састави и у Северну Америку пошаље, преко Бара, амбициозни и смешни аутомобил из Шумадије. Само 80 добављача било је из Србије и Црне Горе. Готово две трећине коопераната било је, највише као последица социјалистичке планске привреде и размештања фабрика у доба индустријализације по релативно равномерном републичком кључу, у другим деловима Југославије.

Има људи који верују да је „југо-америка” пропала (на америчком тржишту) онда када је у рату нестала и земља по чијим су шумама, горама и индустријским гигантима прављено тих стотину делова за један аутомобил и да је постало немогуће саставити и извести кола када су по тим истим шумама, горама и индустријским гигантима, уместо фактура и робе, почеле да се размењују прво псовке, а онда и гранате.

Да ли је, међутим, то једини разлог дебакла? Да ли би, да се штафета носила и даље, да Милошевић није продао „оружане битке” као циглу уместо рада Србима, а Туђман „хрватску пушку о хрватско раме” уместо мукотрпне борбе за сваког немачког, чешког и српског туристу Хрватима... да ли би, дакле, и да је све било другачије и цивилизованије, бивша Југославија могла још дуго да продаје кола сиромашнијим Американцима?

Бојим се да је одговор – не. Нажалост, „југо” није имао никакве шансе зато што је био очајан. Свака цифра у том послу, технолошка заосталост, врата која лоше дихтују, непродуктивност, несхватање функционисања западног света, све је, од почетка, указивало на вероватну пропаст подухвата. Пропао је тај ауто у Америци много пре 1991, још 1987. године. Продато је мало аутомобила и то уз много перипетија, директних и скривених субвенција, трошкова, скупе рекламе... Нисмо, дакле, били у стању да успемо, из много разлога. Али, ниједан није генетски. Сви су били последица лоше организације и економског система земље и друштва из које је крагујевачка лимена кутија долазила.

Чему подсећање на „југо-америку”? Зато што сада не смемо да, у новој постјугословенској привредној сарадњи, о којој се много говори последњих дана, одједном поверујемо да смо били светска велесила и да нам, само да није било распада Југославије (који као да је с неба пао), не би измакао ни пут на Марс као достигнуће „феноменалне” СФРЈ индустрије, војске и науке.

Не смемо да лажемо себе и да правимо нерационалне подухвате. Ту грешку ниједан народ, политичка руководства и елите које креирају јавност и очекивања не смеју да понове сада када се, уз повремене ломове, инциденте и покушаје опструкције, помало отопљава и уразумљује сарадња на тзв. западном Балкану, заправо у бившој Југославији, мало скраћеној, с једне стране, и проширеној, с друге. Ових дана, када је политичка Србија, дакле Александар Вучић, паметно проценила да је боље да једном не ударимо тук на утук и да преузмемо неку иницијативу. Да се не побијемо баш сваки пут. Да једном испаднемо добри момци и на телевизији, што није уопште неважно. Да баш из Београда стигне сахрањивање Милошевићеве мантре и њено окретање у отприлике „показали смо да (не) умемо да се бијемо, можда је време да нешто заједно радимо”. И то баш из Палате Србија, ни километар од надвожњака испод којих су промицали тенкови на које је падало цвеће док су ишли у рат... Порука „хајде да радимо” је добра и била је упућена тројном босанском председништву, бившим југословенским народима, али и домаћој и светској јавности. Што, такође, није уопште неважно. Мислим на јавност, и домаћу и страну.

Кључно је како та отворена врата и политичку рационалност да искористимо. Ако сањамо да можемо изнова да удружимо комбинате и заједно производимо амбициозне, нефункционалне и ружне производе, нећемо се хлеба најести од добре политичке подршке привредној сарадњи у бившој Југославији. Зато сам причао причу са тужним крајем о „југо-америци”. Нисмо могли то ни крајем осамдесетих, тек нећемо моћи сада када сви играју фудбал и сви праве све... Али, ако ухватимо дух времена, схватимо да не можемо, ни заједно ни појединачно, на Месец, али да се, у 25 одвратних година, упркос неразумним државама, развио и неки флексибилни приватни сектор, неке идеје, иновације, са светом компатибилнији начин пословања и таквим људима омогућимо да се повежу, нешто направе и продају негде ван Балкана – онда имамо неке шансе.

То би био врло озбиљан пројекат. Стотине или хиљаде малих екс „југо-америка”. Сваки од њих успешнији и кориснији од оног артикла „у боји труле вишње” од пре 30 година.

Директор Trust Market Research


Коментари30
d5ce0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miloš milošević
O privredi piše čovek koji u njoj nije proveo ni 5 minuta, a za sebe misli da je ozbiljan privredni autoritet. Savetuje šefa PKS koji ni sam nije ni video privredu. Oni i slični su "velika perspektiva" srpske privrede. Nešto se mislim: ove neoliberalne "eksperte" treba lustrirati isto kao i one Slobine. Ako izuzmem rat i izbeglice, ne znam ko je veću štetu napravio Srbiji. A, eto, pišu koješta, čak i u "Politici" i niko ih ne dira..
Saša Vujičić
Dobar dan dragi moji. Razumem se u automobile. Yugo je nastao dalekih 50 godina prošlog veka u Italiji, Fiatov revolucionarni jeftini, mali, gradski auto. Uvek me je čudilo, šta je to sprečavalo naše dizajnere i inžinjere da primene nova rešenja na jugiću toliki niz godina. Odgovor koji mi se nameće je da su ljudi koji su odlučivali bili plaćeni da spreče svaki dalji razvoj. Ovo nije paranoja. Pa jedan Radomir Marković i general Perišić su nam primeri kako se ostvaruje uspešna saradnja sa negativnim posledicama po našim interesima. Ovaj članak je, po mom mišljenju, plitki marketing u korist svoje kože i Vučića. Imamo vrsne inžinjere i dizajnere, a pisac kaže kako ne umemo. Nije istina. Umemo mi, ali vlastodršci u službi zapadnih sila, uništiše nam i Jugića i državu, privredu, i natalitet.
Nina Jerković
Ма да југо је био страшан успех. Ја платим у Србији југа 5300 немачких марака, а мој теча из Канаде купи два нова југа за по 1000 долара и пошаље својој деци у Србију да имају да возе. Прича са југом ме подсећа на извоз Горења у у немачку када је било исплативије да се оде у Минхен купи сва бела техника и пошаље возом за Београд. Уз одбитак немачког пореза због "извоза" ова бела техника је била 40 процената јефтинија него да се купи у Горење радњама у Београду... Катаклизма комунизма...
оливер недељковић
Прво,није ми јасно шта је хтео дс каже бивши политичар,као што је приметила још неколицина коментатора.Друго,одакле вама право да пљујете једну земљу која је производила авионе,подморнице,тенкове,разне врсте наоружања,да не набрајам даље,па на крају крајева и један Југо,какав год да је.Шта сте то ви и вама слични урадили за свог мандата,што вам даје за право да критикујете било шта из тог времена,које многи памте као срећно,уз све мане које је имало.Ова земља је пуна мрзитеља и пљуватора.Барем нас ви бивши поштедите моралисања и паметовања.И био би ред да овај надалеко цењени лист не објављује сваки текст,или да барем колумнисте с времена на време мења,да се да шанса новим лицима а бивши да оду у заборав.
Jugo stvorio Tvingo, Smart, Up, Igo....
Interesantan tekst koji upućuje na zaključak, Ak ne znamo da praviomo automobile, ajde da radimo i okopavamo kukuruz :) Međutim nije baš tako, je rje Jugo bio preteća malih automobila (Tvingo, Smart, Up, Igo,..) , a Florida je u ono vreme bila kvalitetna kao Golf II. Pravo je pitanje: ko je bio protiv našeg razvoja ? i ko nam je ubacio virus nacionalne mržnje ?, koja je dovela do krvavog raspada države.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља