недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Реквијем за Радио Југославију

Аутор: Вишња Аранђеловићсубота, 01.08.2015. у 15:00
(Фото Н. Неговановић)

„Хвала вам, поштовани слушаоци, ма где били, што сте нам све ове године веровали. (...) Из Радио Југославије – Међународног радија Србије, све вас поздрављамо и желимо много више среће него што смо је сами имали” – ово су последње речи који су јуче отишле у етар из Хиландарске број 2, из редакције „Југославије”, како је сви доскора запослени зову, упркос „посрбљавању” имена.

Тачно у 16 часова, одлуком Владе, окончано је емитовање програма на кратким таласима који се чуо у свим деловима света на 12 језика. Без радног места и плате остала су 94 медијска радника.

Последњи радни дан заиста је био радни. Новинари, преводиоци и техничари достојанствено су обављали радне задатке, у складу са задужењима истакнутим на огласној табли, закључно са 31. јулом. Ипак, столови без иједног личног предмета и људи који су износили ствари у врећама и на теретним колицима указивали су да атмосфера ипак није уобичајена.

– Нисмо се помирили са чињеницом да се „Међународни радио Југославија” гаси, али смо морали да прихватимо одлуку оснивача. Разумем опредељење државе да изађе из власништва у медијима, али закон предвиђа постојање овакве куће. Имају је све земље у окружењу – Румунија, Бугарска, Хрватска, Албанија и још 15 земаља ЕУ. Неопходан нам је медиј који ће представити Србију у свету на објективан начин, а до сада је то радила „Југославија” – каже за „Политику” директор и главни уредник Милорад Вујовић и апелује на друге редакције да ангажују његове „Југословене”.

А ради се о вредном кадровском потенцијалу. Више од половине радника је са дипломом факултета. Свега троје је на корак до пензије. Остали ће морати у потрагу за новим послодавцем. Од државе ће добити отпремнице које, према речима Вујовића, у зависности од година радног стажа износе од 800 до 8.000 евра.

Опрема и непокретности ове радио станице припашће Дирекцији за имовину. Од Вујовића сазнајемо и да је међународни радио имао краткоталасни центар у Бијељини у оквиру ког су предајници, антенски систем, зграда од близу 2.000 квадрата и 100 хектара земљишта. У Стублинама код Обреновца је резервни емисиони центар, пословни простор у центру Београда, а имали су до јуче и једна репортажна кола. За утеху је што ће архивска документа скупљена за осам деценија рада бити похрањена у Архиву Југославије.

До последњег момента радници су се надали да ће њиховрадио ипак „преживети”, иако су многи од њих били сведоци како је за ову медијску кућу било све мање интересовања. А изгледа да је нестао и интерес да се сачува некада елитна радио станица у којој су често, због знања страних језика, радила деца политичара Титове Југославије.


Милорад Вујовић

– Било нам је јасно куда све ово иде, после посете једног министра пре неколико година. Питао нас је зашто наш радио не може да наш програм „ухвати” на радију у колима. Чак ни човек на високој државној функцији није знао да се емитујемо на кратким таласима, који се чују само у иностранству – прича тон мајстор Марко Животић. У овој медијској кући провео је 23 године. Пре тога радио је у Радио Сарајеву, па у Радио Дубровнику одакле се због рата вратио у родни Београд. Како каже, ово му је најтужнији пословни растанак.

– Замислите, ми смо емитовали програм на 12 језика! Сећам се, како сам деведесетих са неверицом у студију слушао превод извештаја на арапски и свако мало чујем „ау, Милошевић”. Преводилац ми је после објаснио да „ау” значи „и” – препричава нам анегдоту Животић.
Наш саговорник нам сведочи и да су баш у Радио Југославији радиле кћерке познатих политичара СФРЈ – Донка Глигоров, кћерка Кирa Глигорова, и Југослава Широка, кћерка Коља Широке.

– Можда нисмо морали ми да останемо, али радио је требало да настави са радом – додаје Животић. Марко нас подсећа и да је од 1991. године до 2000. у оквиру „Југославије” постојао и „YU радио”. Била је то, радо се сећа, једина од ретких радио станица у Србији која није пуштала народњаке.

„YU радија” и сарадње са две Јелене сећа се и Тихана Павићевић, којој је јуче био последњи радни дан у Културној редакцији Југославије. За њу, али и многе њене колеге са којима смо се јуче поздравили, већи губитак од плате је растанак са колективом.

– Овде сам провела 21 годину. И најлепша сећања носим. Заиста смо били више од колектива. Били смо породица – сузних очију каже Тихана.

Њена колегиница Душица Матицки такође је међу онима који су ипак веровали да ће влада да сачува Југославију.

Док смо се поздрављали са колегама из међународног радија, подсетили су нас на њихов слоган: „Тамо где се не чујемо сигурно је крај света”. А једна искуснија колегиница охрабривала је млађе – Није крај света.

Били су „легитимна мета” НАТО-а

За време НАТО агресије на нашу земљу овај радио био је на листи циљева, па је краткоталасни предајник у Стублинама бомбардован и срушен до темеља. Ипак, захваљујући предајнику у Бјељинама, како каже Вујовић, обавештавали смо јавност о дешавањима у нашој земљи.

Отишли у тишину на корак од јубилеја

Међународни Радио Србија је једна од најстаријих краткоталасних радио-станица, оформљена шест година пре „Гласа Америке”. Емитовање програма за иностранство почело је 


Коментари12
c6ae1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Betty Boop
Umesto "Radio Jugoslavije" trebalo bi otvoriti neki internet site na svim tim jezicima jer danas vecina ljudi provodi svoje vreme na internetu. Vreme je i da se Srbija modernizuje.
Александар Првуљ
То да је колектив требало сачувати, и продужити емитовање у интернет мислим да нико не сумња. Кратки таласи, без обзира на своје лако распростирање, ко још може да слуша? Друго, ја сам био убеђен да тај радио дуго већ не постоји. Ноге на интернету, аеродрому, граничном прелазу нисам видео њихову рекламу..
Miroslav Pop
... svaka cast Ana Mandic, sta li je nedostajalo u toj jedinoj rijeci Jugoslavija
Hrvoje Valpovčan
Sa zanimanjem sam pročitao ovaj članak koji je,na žalost,rekvijem za jedan ugledni medijum ali u kojem se nažalost iznosi jedno za mene zbunjujuće svedočanstvo koje u vidu anegdote prepričava tonmajstor Marko Životić.Naime u arapskom jeziku reč "i" ne kaže se "au" nego "ua" a ta činjenica (koju će vam svako ko se imalo razume u orijentalne jezike da potvrdi) menja celokupni smisao tog "prisećanja". Nadam se da je reč o zaboravu jer hteli mi to ili ne godine čine svoje.
Nikola Ivanović
Nakon najnovijih balkanskih zapleta i bliskoistocnih raspleta i pokretanje novih alterativnih kratkotalasnih servisa za centralnu i zapadnu Evropu svjedoci smo o punoj svrsishodnosti ovog izuzetnog medija kojemu je prakticno nemoguce danas kontrolisati i osujecivati domete onih sto uvode razne oblike sankcija i blokada. Zato je citav globus danas prekriven gustom mrezom kratkotalasnih emisija. Od Zalivskog rata, a posebno u toku sukoba na podrucju prethodne Jugoslavije, samo u nasem okruzenju nastalo je desetak novih kratkotalasnih servisa. Pored vec tradicionalnog djelovanja Glasa Amerike, Dojce velea, BBC-ija i drugih, od nedavno, cak i najudaljenije zemlje, koje nijesu neki bitni faktori u modelovanju medunarodne politike, poput Australije i Kanade, usmjeravaju svoje kratkotalasne emisije na krizna podrucja, ranije ka Bliskom istoku, a sada i na region Balkana, gdje je Kosovo i Metohija predmet posebnog interesovanja. Islamske zemlje takodje su usmjerile svoje kratkotalasne emisije na podrucje Kosova, Bosne i Hercegovine, i, sto je posebo indikativno, na podrucje Raske, odnosno Sandzaka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Уводник

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља