среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:54

Царство трубе у брдској варошици

Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 02.08.2015. у 22:00
Концерт победника на главној позорници у Гучи 2014. (Фото Г. Оташевић)

Гуча – Највећи народни окуп у Србији увек је делио судбину наше постојбине, али су се од 1961. године трубе ориле Гучом свакога лета без изузетка, и у доба и у невреме. Тако се Драгачевски сабор трубача већ сместио у традицију и српске народне обичаје, па дочекао 55. издање (од 3. до 9. августа). Овогодишњу приредбу отвориће потпредседник Владе Србије Расим Љајић, данас пре подне, уз поздравно слово и ракијску здравицу, крај бронзаног Споменика трубачу у средишту варошице, који су пре 17 година подигли браћа Карић.

Тако овде почињу сви сабори, пригодним беседама и лепим жељама, и ето нове прилике да се у Гучи опет окупе сабораши са свих континената, и бар на тренутак утекну од свакодневице која није свима благородна. У седам наредних дана брдска варошица на 328 метара надморске висине, са својих 1.768 становника, примиће стотину пута више гостију и бити царство трубачке музике, а ниједне друге.

– У варошици постоји 31 локал, од шатре до хотела, који се привремено или стално баве угоститељством и ономад смо се, на заседању свих људи који их воде, сложили да током 55. Сабора не пуштају народну или фолк музику, нити користе разгласе. Заједничка нам је жеља да, почев од овог сабора, вратимо трубу на место где се она припитомила 1961. године – каже за „Политику” Миливоје Доловић, заменик председника општине Лучани и председник Извршног одбора Саборског одбора.

Тако, после дугог низа година, у званичном програму 55. Сабора нема ниједног певача или какве естрадне марке. А крчмарима је остављено да бирају хоће ли одржати реч о несвирању друге музике или плаћати казне. А он су папрене: од 2.500 до 300.000 за угоститеље који на јавним површинама буду пуштали другу музику сем трубача, или од 2.500 до 500.000 ако за време Сабора поставе појачало или звучник у башти.

Доловић каже да посетиоцима Сабора ни ове године неће бити наплаћиване улазнице, док седмодневна пропусница за аутомобил у Гучи кошта 1.000 динара. Он наводи да ће у програмима учествовати око хиљаду музичара и чланова културно-уметничких друштава, и 55 трубачких оркестара, тачно колико Сабор има лета.

– Ту се мисли на 16 оркестара који ће свирати у сениорском финалу, 10 омладинских и 4 пионирска, и седам из иностранства који наступају ревијално. Поред тога, акредитацију за слободно свирање у Гучи добиће по два оркестра из пет предтакмичарских центара који се нису пласирали у финале. Ту су, даље, шесторица мајстора трубе који држе солистичке концерте и, наравно, оркестри Горана Бреговића и Сање Илића.

У финалу пионира (6. августа од 18 сати) свираће састави „Браћа Илић” (Пожега), Николе Крстића (Загужање), Александра Васиљевића (Прањани) и Мирослава Ђунисијевића (Ариље). После њих, у узрасту омладинаца, надметаће се капеле Дарка Станковића (Загужање), Николе Папића (Прибој), Данијела Лазаревића (Стубал), Александра Грујичића (Драглица), Милијана Алимовића (Прекодолце), Петра Милићевића (Костојевићи), Исидора Зећировића (Бојник), Стефана Марковића (Бајина Башта), Кристијана Трајковића (Загужање) и оркестар „Тимочки весељаци” (Књажевац).

Финале 55. Сабора заказано је за суботу, 8. августа у 21 сат на великој позорници поред Белице. За звање најбољих у Србији такмичиће се оркестри Саше Крстића из Загужања (трећи пут свира у финалу као капелник), „Новосадски трубачи” (1), Владимира Ивановића из Загужања (1), Ивана Јовановића из Ужица (3), Синише Станковића из Загужања (15), „Драгачевске трубе” Јовице Павловића из Гуче (5), Бојана Крстића из Владичиног Хана (10), Марка Трнавца из Мршеља (2), „Барка” из Књажевца (5), Радише Витезовића из Тубића (7), Ненада Младеновића из Врања (9), Мирољуба Кремића из Гостинице (5), Божидара Младеновића из Свилајнца (3), Љубивоја Диковића (5) и Јанка Јовановића (2) из Пожеге, „Кобра” из Пирота (1) и Марка Глигоријевића из Дуба (2).

Музика из флигхорни, тенора, басова и гочева за многе има нарочиту привлачност, па људи не жале трошка ни пута како би чули трубачке мајсторе. Иако Сабор још није ни почео у Гучи смо јуче срели једног младића из Барселоне који је овде дошао да би чуо оркестар Горана Бреговића, мада је тај концерт на распореду тек у четвртак, 6. августа у 23.30.

Шпанац се зове Исма Монфорт, слободни је фоторепортер, и покушаће да заради нешто чекајући да се на позорници појави „Оркестар за свадбе и сахране”. Кажемо му да и у другим капелама има врхунских музичара, трубача.

– Али, ја сам чуо само за Бреговића, остали ми нису познати – вели гост док опипава храстовог бубњара испред „Броћића авлије”, тек постављеног.

Реч је новој скулптури самоуког вајара из Шљивовице, Миладина Лекића (37), који већ неколико година прави оркестар за „Авлију”, дељући жилаве лужњаке. До сада је урадио скулптуре четворице трубача, високе по 2,7 метара, а пети је, ево, бубњар. Мало је нижи, јер клечи. Да би саставио велики храстови оркестар, Лекићу су потребна још двојица трубача и бар једна година рада.

– Бубњара сам тесао шест месеци, али напоредо са другим скулптурама. Трупац је био огроман, преко 2,5 кубика, а овако завршен тежи је од тоне, рачунајући и бубањ који сам додао накнадно – прича вајар за „Политику”.


Коментари9
026d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
У Гучи би споменике, или бар улице, требало да добију Бранко В. Радићевић и Блажо Радивојевић, који су осмислили и "изгурали" Сабор (уз дискретну помоћ Крцуна). Уз то, већ годинама се пише и говори о сабору трубача иако већина тих народних музичара не свира трубу већ флиг хорну.
Герељ Гујомир
Далеко је од сабора и још даље ће бити док организатори буду вођени новцем и сморекламерством себе и своје партије у коју дођоше из предходне пропале. Овај сабор осмислио је и промовисао чачански песник и књижевник БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ. На жалост ови саморекламерци нису ни чули за БРАНКА. Од народног сабора на ВЕЛИКУ ГОСПОИНУ направише скуп пијане дрогиране омладине која нема будућност у својој држави те ту тражи утеху у пиву које се точи и продаје на улицама. Наравно ту су и странци који овде могу чинити све оно за шта би у својој држави били ухапшени. Наравно и музика која се промовише нема ничега са народном музиком јер они који не знају како трава расте и птице певају ,они који не имају народни СЕРБСКИ ген не умеју ни говорити ни певати ни свирати СЕРБСКИ. На ови м саборима све је мање локалног становништва и све ће га мање бити. Труба је војнички инструмент који позива на јуриш усмрт.
Dragacevac bre
Polako malo. BICE BOLJE. Jos uvek je ekonomska kriza. Omladina je dezorjentisana i frustrirana, trazi oduska. Slazem se, kultura i ukus nam nisu jaka strana. Ali bice bolje, okrecemo se sve vise poljoprivredi u kojoj je buducnost...deca uce da sviraju trubu i frulu..ipak se sve polalko uzdize na visi "nivo"....divljaci i primitivci se polako umaraju....varosice su sve cisce i uredjenije.. ciscenje smeca i reciklaza sve bole rade...ima dosta pozitivnog. Umesto da kritikujete - dodjite. Mozda se iznenadite, a usput predahnete od dieta i trezvenosti. (Ako vam je nesto smetalo, ne budite lenji, napisite pismo predsedniku Opstine.)
Купујмо домаће
Тако је, Зоране Стокићу, ништа што је српско не ваља. Бар да си споменуо неког српског композитора озбиљне музике...
zoran stokic
Kao što reče Aristotel kakva muzika takva i država. Uzgred: 3. Avgusta 1777. Izvedena je Hajdnova komična opera "Il mondo dela luna ". Svako ko voli Mocartove opere "figarovu ženidbu " (1786), "don žuana "(1787), "tako čine sve "(1790) obavezno treba da posluša ovu Hajdnovu operu koja je iskoračila iz Galupijeve bufo opere, tj. gde je Hajdn stvorio matricu ne samo za najbolje Mocartove opere, već i za kasnije opere: rosinija, donicetija, belinija...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља