уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.08.2015. у 09:00

Најмирнија малинарска сезона

Овогодишња берба малина у ариљском крају Фото С. Јовичић

Ужице – Малинари су овог лета били радни и – мирни. Завршава се, ево, овогодишња сезона бербе тог извозног воћа, која је коначно протекла како треба: у брању сочних плодова усред врелих малињака и с пуним гајбицама код откупљивача, а не на путевима, у протестима, на барикадама, што је био случај ранијих година.

Посвећен искључиво малинарском раду, овог пута, био је и цео ариљски, ивањички и ужички крај – највеће српско малиногорје. Подизање гласа одавде пред сезону бербе за што већу откупну цену, а тражено је 2,3 евра за килограм, није дуго љуљало јавност нити заносило произвођаче. Све је утихнуло кад се појавила цена у откупу од око 200 динара, која се овде током целе сезоне усталила. И прође с њом најмирније малинарско лето последњих година, без зађевица у троуглу произвођачи–откупљивачи–држава.

Разлоге ове промене малинарски представници кратко тумаче: добра година, солидна цена. Тако нам је ову сезону описао и Борко Павић из села Горјани код Ужица, генерални секретар савеза „Српска малина“. У тој асоцијацији окупљени су произвођачи овог воћа са подручја 14 општина Златиборског и Моравичког округа, повезано 14 локалних удружења („Виламет“, „Сувобор’, „Микер“, „Златна малина“, „Златни брег“ и друга из овог краја) са око 11.000 чланова.

 – Сезону је обележио одличан квалитет малине и род нешто бољи него раније, захваљујући погодним временским приликама, као и солидна откупна цена. Људи су релативно задовољни овом добром годином. Она би могла да буде модел и за убудуће, да нам ова цена постане некаква граница испод које се у откупу неће ићи, а за остало нека тржиште ради. Малинарска удружења ипак неће одустати од првобитног захтева да коначна цена и у овом крају буде 2,3 евра, колико је у неким другим деловима Србије(Крупањ, Шабац), о чему ћемо у септембру разговарати у ресорном министарству – напомиње Павић, који у Горјанима гаји малину, и то органску, на 15 ари.

По његовим речима, процена је у овом малиногорју да је од прошле године за око трећину повећан број парцела под „црвеним златом“. Само у пријепољском крају, на пример, у последње две године засађено је преко два милиона садница. Бављење овим послом постаје једна од ретких шанси за сигурну зараду на подручју где је некад развијена привреда приватизацијом пропала. Има, с друге стране, и примера сушења засада малине, што је последица зараженог садног материјала који је раније доспео на наше тржиште. Због свега тога, управо се обавља попис и до краја године знаће се колико је укупно парцела под малином.

– То што је све више малињака неће ометати извоз. За ово наше воће, уз европско, отварају се у последње време и америчко и руско тржиште, то нам кажу наши људи који се баве извозом. Тако да не треба бринути за пласман малине, само нека буде квалитетна као ове године – додаје Борко Павић.

А како на сезону гледају откупљивачи сазнајемо у Ариљу, од нашег саговорника Мишка Станића, власника фирме „Станић“ која има три хладњаче капацитета 5.000 тона. Након скоро четврт века бављења малином, он је откупљује од више од 4.000 коопераната у овом округу. – Род је мало већи него лане, а квалитет бољи. Малину смо у откупу плаћали од 200 до 210 динара за килограм, што би, по свему судећи, могла да буде и коначна цена коју још нисмо утврдили. Што се тиче продаје, а малину пласирам на тржиште ЕУ, она за сада иде отежано. Кад је реч о америчком тржишту, за њега ваља задовољити посебне услове код заштите биља и то тек треба применити. Годином, дакле, произвођачи треба да буду задовољни јер су имали квалитетну бербу и коректну цену. Што се нас откупљивача тиче, ми смо још у неизвесности, али овако добар квалитет воћа обећава да ће зараде бити и за нас, да нећемо правити губитке – истиче Станић.

Бранко Пејовић

Коментари2
ae828
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Малина и боровница
Како имати још боље малинарство и већу зараду од малине? Малинари: Поштујте прописе о заштити и користите само дозвољене дозе. Организујте се још више. Наводњавајте. Почните и органску производњу. Образујте се. Држава, шта је преостало: Брините се о коки која носи златна јаја. Дијаспора: Прочитајте на паковању одакле су малине. Ако су из Србије, похвалите квалитет код трговаца писмено и тражите да ту малину имају трајно. На пример, у Калифорнији Trader Joe's само повремено има малину из Србије, у малим количинама, паковану заједно с чилеанском, аргентинском, итд., док је чилеанска малина увек присутна.
Deda Djole
Cestitam autoru clanka i naravno - malinarima Dobra godina - solidna cena Nemci izvoze masine, Francuzi marine, Talijani masline, Svajcarci marvine, a mi - maline Najsladje !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља