недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Из Њујорка пут Гуче

Аутор: Гвозден Оташевићсреда, 05.08.2015. у 22:00
Живадин Крстић на тераси гучког „Централа”, свира му презимењак из Владичиног Хана, Бојан (Фото Г. Оташевић)

Гуча – Најдражи вестерн у коме је Живадин Крстић (74) играо звао се „Безакоње” („Beyond the Law”), у ком је играо Ли ван Клиф, иако је наш земљак „погинуо” већ на почетку.

– Шта сам могао да играм него бандита, и морали су одмах да ме смакну – прича Крстић за „Политику” док се гости поподневним пивом, на тераси виле „Златибор” у Гучи.

То са шпагети вестернима само је мала, сићушна епизода из његовог живота, која више личи на филм него на збиљу. Живадинове најдраже епизоде од 2000. догађају се без камера, у Драгачеву, јер у овом веку не пропушта ниједан Сабор трубача.

– Ово је права Србија, овде сам срећан. Увек долазим два дана пре Сабора, одседам код пријатеља и исписника Милоја Удовичића у „Златибору”, и одлазим дан по завршетку. Кад се у Америци спремам за Гучу нова жена ништа ме не пита, зна каква је ствар – беседи боксер, глумац, заводник и бизнисмен.

Давно је утекао из Југославије, две године пре оснивања Сабора:

– Боксовао сам за Раднички у родном Нишу, био омладински првак државе у тешкој категорији, али ме нешто вукло на путовања. Авантура, не политика. Тако сам 1959, са 18 година, без пасоша, сео у Трсту у воз, стигао до Сан Рема, одатле се пребацио у Ницу, па опет возом до Париза. Тамо су ме прихватили наши професионални боксери, Булут, Марић и Пребег, почео сам да спарингујем за 10 или 20 франака и тражим своје место под париским сунцем.

Срећа му је показала пут јер је маркантни Нишлија, убрзо, из загрљаја ознојених тешкаша прешао у шаке заводљивих старлета:

– Моја прва велика љубав била је Ингер Анита Тул, мис Шведске за 1964. Радила је у париском „Лиду” и упознала ме са Жан-Полом Белмондом, па сам тако почео да играм на филму. И то у познатим „Гори ли Париз?” или „Вива Марија” у ком су играле Брижит Бардо и Жана Моро. Наденули су ми филмско име Жилијен Крис, али пошто сам из Југославије дошао без папира, Французи су ми дали имигрантски пасош и морао сам властима да се јављам свака три месеца. Та лепотица, ипак, успела је некако да ме преведе у Рим који је у то доба био као Холивуд. Ту сам добио кућу и фантастичну плату од 150 долара на дан.

Следећа велика љубав у Живадиновом животу звала се Кристин Ли. Американка је конзула САД у Риму убедила да ће Живадин да је проси од родитеља па је тако најзад добио пасош и заувек прешао у Америку:

– Живео сам на 49. улици у центру Њујорка, наставио да се бавим глумом, али и посветио још једном послу. Од мајке, рођене у Држановцу коде Ниша, наследио сам вештину у гајењу биљака, и само је усавршио током боравка у Италији. Расадник сам основао на Флориди. Петком седнем у камион и пређем 1.300 миља до Њујорка, све продам и у понедељак назад. Почео сам, први, и да издајем биљке под кирију, што ми је доносило велику зараду и после три године купио сам 60 хектара у Хомстеду на Флориди, близу мочвара „Еверглејдса”. И данас радим са том плантажом и имам компанију која се зове „Крис краљ биљака”. Омиљено стабло из мог расадника је гразина аборија, пореклом с Филипина, има велике беле цветове и лепа је као Пикасова слика. Једна кошта од 50 до 2.500 долара.

Још више новца зарадио је у Њујорку:

– Волим тај град и ту сам почео да купујем старе куће и сређујем их. За једну на углу Шесте авеније и 29. улице дао сам само 20.000 долара, месецима избацивао ђубре и лом из ње и на крају је продао једном Корејцу за два милиона, пошто ме човек кумио и молио. Није био глуп, та кућа данас вреди 10 милиона. Тако сам обновио и продао 10 кућа, много зарадио, али сам нешто морао и да уложим. Отворио сам ресторан са пет звездица на Флориди и ту изгубио милион долара јер сам ја плаћао рачуне уместо гостију, а Кристин ми је на разводу однела 150.000 долара, иако је тражила два милиона.

Живадин вели да се у њујоршком ресторану „Кампањола” упознао са једним „финим господином”, седели су сто до стола и уљудно се јављали један другоме, годинама:

– Једног дана познаник ми каже како није знао да сам пријатељ са Џоном Готијем, босом фамилије Гамбино. Тек тада сам укопчао ко је господин из кафане и одмах тражио да ми дају сто у другом ћошку.

Живадин ових година четири дана седмично живи у месту Ки Ларго на Флориди, а три у стану у Њујорку. Долази у Србију свака два месеца, пошто има велики попуст за авио-карте. Најновија љубав и супруга му је Мери Козјара, Пољакиња рођена у Њујорку, која има правничку фирму на Флориди и агенцију за декорацију кућа. У нове велике симпатије земљак убраја и Сабор трубача и овде непрекидно долази деценију и по, доносећи из Америке добру вољу, акценат и обавезни шешир.

– Тамо се сат окреће два пута брже него овде и жао ми је што живот тако брзо пролази. Али, решио сам да живим 140 година пошто ће доктори у међувремену неким алгама да ми очисте вене – каже Живадин и позива свог презимењака, трубача Бојана Крстића из Владичиног Хана, да му одсвира нешто са заједничког српског југа.


Коментари9
684a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miloyka R
Eto zile sad si cuo komentare, ako si molioner i zene to odnese nesto pa bolje bih bilo da doniras da te se ljudi secaju: skolu, bolnicu, crkvu nesto napravi! Zile gde su tideca, unuci da im pokazes gdesi se rodio? St.pete, Fl
dejan sakovic
Prodje covek ceo svet zaradi tolike pare i jedan ovakav cirkus mu bude tako vazna stvar da i "Politika"pise o tome,neverovatno....
Soko Visoko
Ekskluzivno, nema šta?! Ako se ne varam, ovo čitam, 101, put...
jedna obicna emigrantkinja
Uopste ne mislim da su ljudi zavidni, nego Zivadin je tako ispricao svoj zivot da se ljudi misle sta je ovo; Nije on sam mnogi se bore na asfaltu samo ne treba preterivati; Drago nam je da je bivsi kaskader nesto uspeo jer dug je put od Nisa do Pariza ..a tek do NJujorka. Sem toga treba preziveti na asfaltu ali ne treba gaziti preko mrtvih ! i ne treba pricati neke Minhauzenske price .. Ovde sam se setila da je par meseci bila prica o ljudima koji su post mortem darovali svojoj zemlji novac za kliniku Majka i dete ..mi hocemo te price a ovo o Zivadinu ..to je za Politikin zabavnik ..tamo je mesto za Minhauzene i avanturiste.
miloyka R
Vidise po komentarima kolko su ljudi zavidni. Pa covek je uspeo finansiki a kakave je otac i suprug bio to je druga prica. Opstati u dzungli na asfaltu trezvene glave je veliki izazov. Fl.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља