среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 07.08.2015. у 08:15 Владимир Тодорић

Рат д. о. о.

Рат у бившој Југославији је био бизнис. Крвави уносан бизнис. Сиротиња је веровала слепо својим лидерима, убијала једна другу у заносу националне мржње док су лидери Срба, Хрвата и Бошњака гомилали своје лично богатство. Карикатурално једноставна истина. Национализам није био узрок рата и непрегледних спискова страдалих. Национализам је био најлакше средство доласка на власт оних елита које су у распаду Југославије виделе своју шансу за свеопшту пљачку. То је у ствари и најбољи доказ да Срби, Хрвати и Бошњаци нису толико различити колико можда неки мисле. Иста врста превараната их је направила будалама на исти начин. Данас када се прича о некаквом помирењу поводом Сребренице, „Олује” или неког другог монструозног ужаса опет се прави иста грешка. Није национализам извор нашег сукоба и немамо се шта суочавати са њим јер је он био маркетиншка превара, крвава фасада иза које су се национални лидери, њихове породице и пријатељи богатили без икаквог срама.

Почетком деведесетих људи су били сатеривани у националне торове и ако је неко одбијао да се идентификује на том нивоу он је бивао сумњив или опасан. За њега више није било места у средини у којој је до тада живео било да је то био Неле Карајлић, Мирко Ковач, Мирослав Лазански, Срби из Сарајева, Бошњаци из Сребренице или Хрвати из Војводине. Сви су они били жртве свођења целокупне њихове личности на њену религиозну или националну припадност. Иза свега тога је стајала рачуница. Када се сетимо са колико су жара новокомпоноване елите долазиле на власт у „нашим“ земљама да би распродале остатке остатака некадашње привреде, можемо само замислити коликo су биле гладне очи лидерској шесторци у освит распада Југославије када су правили планове како ће све, у својој визији тржишне буразерске привреде, приватизовати у земљи где је Анте Марковић успео да једном просветном раднику обезбеди плату од 1.400 марака.

У праву је био Мухарем Баздуљ у тексту „Зебра на Брионима“ (25. јул) када је говорио о томе да је жалосно да се избеглице више идентификују са злочинцима из свог народа него са избеглицама из другог народа који су прошли кроз исти пакао као они. То значи да се после двадесет година димна завеса и даље није разишла и да људи и даље верују у сплачине које су им сервиране почетком деведесетих када су кренули да кољу једни друге. Националне политике нису деконструисане и лидери из деведесетих нису огољени као ратни профитери, што су они у ствари били. Ниједан послератни политичар није се усудио да каже да смо сви били луди и глупи што смо се убијали и уништили једину озбиљну државу на подручју тадашње централне и источне Европе. Данашње неуморно настављање са „суочавањем“ по погрешној основи је у ствари наставак манипулације људима без дирања у увек корисне националне митове о победама или мучеништву.

Процењује се да је у ратовима у бившој Југославији страдало око 140.000 људи, док је четири милиона њих избегло. А шта је са врлим вођама, како су они прошли? Радован Караџић је, по исказу Милорада Додика из 2005. али и по сведочењу Биљане Плавшић, присвојио 36 милиона КМ из трезора Народне банке Српске. Српски дипломата и бивши амбасадор у Атини и Паризу који је часно вршио своју дужност, Душан Батаковић, открио је да му је руски амбасадор, на питање зашто Миру Марковић чува руска војска у Москви, одговорио: „Да сте ви донели четири милијарде долара, и вас би чувала.“ Што се тиче партнера у извињавању, тј. бошњачке стране, Парламентарна комисија БиХ утврдила је да је по основу хуманитарних донација седам милијарди КМ дошло у БиХ од укупно 40 милијарди које су послате (!?) – за остатак од 33 милијарди не зна се где су. Да не помињемо Сефера Халиловића, команданта Армије БиХ за време рата, који је оптужио покојног Алију Изетбеговића да је у току рата присвојио 10 милијарди ДЕМ, или Мухамеда Шаћирбеја, амбасадора БиХ при УН, оптуженог за проневеру и ухапшеног у САД. Фрањо Туђман је деведесетих имао организовану шему банкарских рачуна у Лихтенштајну преко Хипо групе са којом је извлачио новац из Хрватске и на коју је пребацио средства која је хрватска дијаспора слала матици за вођење „домовинског рата“ – укупно две милијарде евра. „Наше државе” никада неће бити државе док све ово до краја не истраже и процесуирају.

Али нису само лидери користили рат за зараду иако су они највише узели. Поред њих су биле камариле ратних паразита – коалиционих закрпа, новинара хушкача, корумпираних судија, полицајаца, генерала итд. Сви су они свуда и даље на политичкој сцени и свима њима одговара да се суочавање са прошлошћу одвија само до зида „национализма“ који је по њима био мотиватор злочина. Сви ће они радо индивидуализовати кривицу и у својим „специјалним“, хашким или другим судовима осудити извођаче радова наручених од газда са врха. Неће ни Вучић ни Дачић назвати Милошевића лоповом који је зарад новца десетине хиљада људи послао у гроб, неће ни Карамарко ни Милановић то рећи за Туђмана, а наравно ни Бакир Изетбеговић за свог покојног оца. А то је истина. Они би хтели да се покрадени и завађени народ помири а да се паре не врате и да се о томе не прича да би се покренули „европски пројекти“.

Ко је, на крају свега, жртва а ко злочинац? Постоји ли уопште победник рата? Зар нисмо сви жртве нечије покварености, а сопствене глупости? Глупост на крају крајева нема национални предзнак, она такорећи припада свима подједнако и ако ћемо се по нечему помирити требало би по тој основи. То ће бити крајње искрено.

Интернационални секретар ДС

Vladimirtodoric.blogspot.com

Коментари42
3965d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Румија Бар
Можда би ово све било на мјесту да је дотични писац имао знања или храбрости или обоје да је нешто написао и о главним актерима крвавог рата на простору ЈУ који не сједе ни у једној бившој банана држави!све ово што се догодило је само нуз производ главног архитекте!али о њему или њима ни ријечи!ми смо ту били уосталом као и увијек само оруђе, алат којима су направљени злочини!
Aleksandar Mihailovic
Samo da su još navedeni lideri njegove stranke u svim oblicima sve bi bilo OK. Navode se imena i cifre od po takođe 2 milijarde evra.
pragmatist APV
Boriti se u zivotu, sada vec zamalo 100 godina, i sve vreme biti izlozen sve grubljim i sve vecim pritiscima, ne vredi. A tako je lako. Treba samo preseci svo korenje. Sunce ionako sija isto, i sav je zivot slican ko i onaj bivsi, kada Srbija i svaki Srbin nit je cuo, nit je poznavao izvesnog Slobodana Milosevica. Mislim sasvim ozbiljno, da je sustinski kriv svaki covek, i svaki Srbin, ako je samo jedanput u zivotu pomislio: E, pa vala nema mu ravna. SATRAP je kvinta esencija, sustina svih nasih, odnosno, vasih lutanja i propadanja. ZA VAS SVE, TAMO DOLE - NEMA VISE SPASA. Kriticna masa razuma nestala je iz Srbije, jos odavno. Jedino mi Vojvodjani jos imamo sansu da ponovo zivimo u slobodi i radosti zivotu, ali to ne zavisi vise, samo od nas. Nazalost.
citac HU
Sve sto je Todoric napisao znao sam jos od najranijeg detinjstva. Odrastao sam u pravoj Vojvodjanskoj atmosferi, pocev od kolevke, preko celog skolovanja u Subotici, sve do danas kada sam dvojni drzavljanin, i Srbije i Madjarske. Kada bih sada nastavio da pisem, verovatno bi napisao interesantno stivo, ali to ne bi bilo "ono pravo", ono sto sam preziveo, ali ni ono sto sam nesvesno propustio da napisem. Cekao sam ko napeta puska kada ce mi puci film i kada cu se tiho, u bukvalnom smislu, pokupiti i otici zauvek. Bio je to onaj trenutak kada sam gledao na TV nekog mladog coveka, obucenog u crno, kako nekim susdrzanim ali teatralnim glasom prica o nekim poklanim bebama u Vukovarskoj bolnici. Tog trenutka sam cuo u sebi glas - sad je trenutak da odes. Tako i bi. 6-tog decembra 1991. krenuo sam sa starijim sinom (tek 18 godina) jutarnjim vozom za Beograd. Sve ostalo je bio moj novi zivot, koji je bio isto tako lep i bogat kao i moj zivot pre toga u Jugoslaviji. Mislim, da je kriv SATRAP.
prof.Milan K. Pesic
@Borko Blagojevic Postovani gospodine Blagojevicu, ovde je premali prostor da navodim licni angazman na razotkrivanju i osudi nacistickih zlocina.Format komentara mi ne omogucuje da postavim faksimile dokumenata, fotografije, snimke radio i TV emisija, mojih-ili o meni.Niti da navodim poduzi spisak sopstvenih i zrtava nacizma u mojoj porodici.Autor teksta je zeleo da osvetli cinjenicu da je nacionalisticko ludilo iskoristeno za nevidjenu pljacku u istoriji ljudstva. I u time je uspeo.Polazio je od toga da citalac mora da zna istoriske cinjenice nedavne proslosti. Ne moze svaka knjiga medicine da pocinje ponavljanjem udzbenika anatomie.Niti knjiga o danasnjem vazduhoplovstvu udzbenikom o osnovnim zakonima fizike.Osobe koje su se na autorom opisani kriminalni nacin obogatili je mnogo i třeba ocekivati da ce se buniti.Kao i obicno skrivanjem iza 140 000 pobijenih i opljackanih zrtava,...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља