понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Ђорђе Шагић – мексички Џејмс Бонд

Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 06.08.2015. у 22:00
Лари Малет (Фото Адмирал букс)

Икона светог Ђорђа, свеца на коњу, као лајтмотив повезује пут Ђорђа Шагића, првог српског усељеника у Америку, од устаничке Србије до Новог света, у роману Александра Славковића „Досељеник, 1815– 2015”, који су у преводу Звездане Шелмић објавили РТС издаваштво и „Адмирал букс”.

Ђорђе Шагић или Џорџ Фишер био је чудесна, свестрана личност, са једним од најаутентичнијих авантуристичких порива. Његова енергија, дар за комуникацију (говорио је 12 језика), преображаје себе и света у којем је живео, као и његове слободарске тежње, превазилазе чак и 21. век. Рођен је у Аустроугарској, са осамнаест година напустио је школу у Сремским Карловцима и прешао у Србију 1813. године, у жељи да се прикључи Карађорђу и устаницима. Затим се после слома устанка прикључује аустријској војсци, из које дезертира како би се 1815. године укрцао на брод за Америку. Тамо је имао 23 занимања, док је у Мексику радио као директор царине, издавач и новински уредник. Борио се за укидање ропства, за стицање независности Тексаса и његово припајање Сједињеним Америчким Државама. Посредовао је у томе да Србија на Берлинском конгресу добије независност. Био је и масон, секретар Велике ложе Тексаса и велики мајстор ложе у Хјустону. Грчки краљ му је указао и ту част да постане грчки конзул, због помоћи коју је овом народу пружио у борби против Турака. Био је један од оснивача прве православне цркве у Сан Франциску.

Књига Александра Славковића објављена је у Сједињеним Америчким Државама на енглеском језику под насловом „Immigrant, The Judge Fisher Story” пре око осам година, a поводом значајног јубилеја, сарадњом два издавача, преведена и објављена на српском језику ове године. РТС је емитовао и документарни филм о Ђорђу Шагићу „Живот у осам имена”, снимљен 2014. године, у режији Миодрага Коларића. Александар Славковић је софтверски инжењер који већ више од двадесет година живи у Питсбургу, а од 2002. године истраживао је живот Ђорђа Шагића, подстакнут идејом очувања културног идентитета, историјом, па и мистиком.

Поред аутора Александра Славковића, гост „Адмирал букса” ових дана је и Лари Малет, директни потомак Ђорђа Шагића. Аутор романа и потомак славног исељеника Шагића упознали су се у Америци по објављивању ове књиге. Лари Малет, ендокринолог у пензији, такође је истраживао живот Ђорђа Шагића, који је уз Теслу и Пупина, један од најзначајнијих Срба у Америци.

– Срећан сам што сам овде, и питам се зашто је мој предак отишао из Србије. Знам да је био принуђен да оде, из политичких разлога. Сада видим шта је оставио за собом, чега се одрекао одласком – рекао је Лари Малет. 

Роман је у Америци био запажен, и посредством ове књиге сазнало се за још потомака Ђорђа Шагића, који су ступали у контакт са аутором и са Ларијем Малетом. Како је приметио Александар Славковић, Ђорђе Шагић могао би се назвати мексичким Џејмсом Бондом, јер је поред осталог, радећи из сенке, помогао и мексичке либерале, а чувеног Стивена Остина „оца Тексаса” извукао из затвора у Мексико Ситију, иако нису били пријатељи.  

– Ђорђе Шагић био је учесник прве четири националне револуције у свету, које су довеле до распада великих империја: у Америчкој, Мексичкој, Грчкој и Српској револуцији. Наставак Америчке револуције било је ширење ка западу континента, где је Тексас имао кључну улогу. Био је учесник и Грчке револуције, иако никада није био у Грчкој, али су његови списи довели до побуне интелектуалаца у Грчкој и Европи против Отоманске империје. Тако је до краја живота Ђорђе Шагић имао и положај почасног конзула Грчке у Сан Франциску – истакао је Славковић.

На питање „Политике” на који начин је Ђорђе Шагић запамћен у САД, Александар Славковић је одговорио:

– Године 1850. Шагић је био проглашен једним од тридесет најважнијих Американаца, а 1950. године више нико није знао за њега. Неколико ствари довело је до тога, па и чињеница да је Шагићево учешће у Тексашкој револуцији било инкогнито и да заправо ни Стивен Остин није знао за кога Шагић ради. Касније смо сазнали и о његовим масонским везама.

Лари Малет наводи и податак да је кроз своју масонску ложу Џорџ Фишер чак био укључен у филантропски рад, да је помагао болнице са болесном децом, која су тако имала бесплатно лечење. 

Које су стране богате личности Ђорђа Шагића најпривлачније писцу Славковићу и потомку Малету, питали смо наше саговорнике.

За Ларија Малета то је она страна његове личности која га је одважила да превали велики пут како би пронашао нови живот, да се бори против Турака, у Америци заснује плантажу без робова, и да се супротстави робовласништву, да служи људима и слободи као судија, амбасадор и авантуриста. За Александра Славковића најинтригантнији је Шагићев мистериозни пут за Јукатан, за који се заинтересовао тек после писања романа.

У очекивању нових открића о Ђорђу Шагићу, издавач „Адмирал букс” покреће грађанску иницијативу да једна од централних улица у Београду понесе његово име.


Коментари2
eb85d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gliga D
Mislite, jedna od centralnih ulica u Ostin Sitiju, u Teksasu.
Jovan Korolija
U tekstu nedostaje naziv mesta rodjena Šagića. Austrougarska je sirok pojam i treba reci da je isti rodjen u Sehešvaru ili Stonom Beogradu kako su Srbi zvali taj grad. Uzgred da dodam da u Sehešvaru danas skoro da i nema Srba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља