– Затекла сам инфлацију од 12,2 одсто. Данас је испод два процента. Тачније, 1,9 одсто. За неке је ниска, јер указује на слабу тражњу, али по мом мишљењу она указује на другу битну ствар –стабилност, предвидивост. Да сви који раде, послују, планирају знају с чим могу да рачунају на годину-две, па и дуже. У томе се огледа кредибилитет монетарне политике. Суштина је у поверењу према потезима и намерима централне банке, рекла нам је гувернер НБС Јоргованка Табаковић, која је тачно пре три године закорачила у централну банку. Питали смо је – да ли је време за подвлачење црте и свођење првих биланса?

Јесте, каже. Не да би се хвалила или кудила као гувернер, већ да се напросто види шта је НБС као институција урадила од онога што јој је у опису посла, а то је, пре свега, вођење рачуна о стабилности цена и здрављу националне валуте.

– Трудили смо се да по сваку цену избегнемо ефекат такозване тестера инфлације – да једне године имамо два-три, а већ следеће 10 или 12 процената. Ми смо успели да инфлацију сведемо на доњу границу циљане стопе и тиме доказујемо да она није божја казна или усуд, већ економска категорија с којом се ваља изборити. Нама је тај посао тим тежи, јер је у нашим робно-новчаним токовима три четвртине новца у девизама, а оних 25 одсто, на које својим мерама можемо да утичемо, у динарима. Ако баш не буде неких великих ломова, попут оног с почетка ове године када је швајцарска централна банка изненада дигла руке од контролисаног курса франка, надам се да ће Србија и у наредних неколико година имати не само релативну, већ и апсолутну стабилност цена”, каже Табаковић и додаје да је инфлација лане била 1,7, а крајем 2013. сасвим подношљивих 2,2 одсто. Те, европске стопе инфлације казују да одабрани модел антиинфлационе политике за сада даје сасвим задовољавајуће резултате.

Све то, истиче она, не би било могуће да у исто време није вођена и веома одмерена политика курса динара. НБС, у складу са законом, самостално води политику курса динара, а режим курса утврђује уз сагласност владе. Ранијих година НБС је продавала и по 1,3 милијарде евра да би обуздала прекомерне ударе на вредност динара, али курс је, ипак, неумољиво ишао горе. За неке недовољно, за друге – превише.

Од почетка ове године НБС је на девизном тржишту купила 650, а продала свега 120 милиона евра. Питамо гувернерку – шта се догодило?

Динар је, каже, од 2010. до данас ослабио 20,2 одсто у односу на евро. То „гордо посртање” националне валуте има два периода. Један је до августа 2012. године. До тада је изгубио чак 18,9 процената вредности. А од тада до данас додатних 1,6 процентних поена.

Одакле такав обрт?

– Рекла бих то метафорички. Многи су о девизном тржишту говорили као о узбурканом мору у којем је тешко одржати стабилност брода. Ни говора о мору и броду. Наше девизно тржиште је више плитка река у којој су неки здушно љуљали тај наш девизни чамац. Поставили смо „ограду” и онемогућили љуљање тог чамца, зауставили режиране падове и скокове девизног курса. А било је – како и коме затреба. Моје је да обезбедим што је могуће мирнију реку за све који раде, троше и плаћају... Нисам подлегла притисцима да помажем тим „тајним силама” које љуљају чамац. Купујемо вишкове, а продајемо девизе када затреба, али брижљиво водећи рачуна да ни те наше интервенције не изазову веће таласе. Грађани, привреда и банке морају имати предвидиву будућност и релативну стабилност курса, јер ако га пустимо да необуздано расте, ево нам за који месец и инфлације. Тог вртлога смо се некако спасли и не смемо га призивати – рекла је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.