петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Сваки мигрант нас кошта осам евра дневно

Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 10.08.2015. у 08:15
Пут у Европу поред ограде на мађарској страни границе Фото Ројтерс

Џевад из Кабула, Ајзак из Гане, Фират из Ирака имају различите судбине, али им је заједничко да су азиланти које пут за спас и коначно бољи живот води кроз Србију. Према подацима Црвеног крста у Прешеву, дневно само кроз ову општину пролази од 400 до 600 избеглица са Блиског истока и из Африке. Они који се одлуче да помоћ потраже у неком од колективних центара од државе Србије добиће помоћ у вредности од осам евра дневно. Толико, према подацима Комесаријата за избеглице, износе дневни буџетски трошкови за једног мигранта, који укључују издатке за храну, смештај и хигијену.

Како каже Иван Мишковић, задужен за односе са јавношћу у комесаријату, пре два дана у пет колективних центара у Србији било је смештено 275 миграната. То значи да је тог дана укупан трошак који је за њих плаћен из државне касе износио 2.200 евра.

– Многи од њих се не задржавају у Србији, нити долазе у прихватне центре. Укупни смештајни капацитети у пет колективних центара, не рачунајући Прешево, износе 810 места – каже Мишковић.

То значи да у дану када су сви капацитети попуњени смаштај, храна и хигијена миграната дневно коштају 6.480 евра.

Према подацима Министарства рада, држава дневно издваја око 15.000 евра за прихват миграната. Ту су, осим буџетских средстава укључене и донације. Месечно тај расход достиже суму од 450.000 евра, а годишње око 5,5 милиона евра.

Приликом недавне посете Прешеву, министар рада Александар Вулин изјавио је да очекује да овај износ, због све већег броја миграната, настави да расте. Појачаћемо број људи који ће се бавити здравственом ситуацијом миграната, рекао је Вулин тада, напомињући да ће се на тај начин растерети и буџет.

Он је подсетио да сваки лекар, као и полицајац, војник или жандарм кошта, односно да добија исплату дневница и путних трошкова, те да је ово начин да се мало смање трошкови.

– Али, то никако није науштрб квалитета услуга. Имаћемо људе који су изузетно стручни и који хоће својим радом да помогну својој земљи и људима који се налазе овде. То су хумани и честити људи који хоће да помогну људима који су у невољи, а тешко је наћи људе којима је теже од људи који су напустили свој дом и дошли овде – нагласио је министар Вулин.

Не издваја само Србија већа средства за азиланте. Танјуг преноси вест о томе како су немачки градови преоптерећени трошковима за смештај миграната. Морају ове године да издвоје и два пута више новца него лане, како би збринули све већи број људи. Према писању немачке штампе, Дрезден је, тако, лане на смештај азиланата потрошио 15,6 милион евра, а ове године ће, како се рачуна, ти трошкови бити 47 милиона, што је 203 одсто више него лане. У Хановеру су трошкови порасли за 183 одсто, са 16,7 лане, на 74,2 милиона евра колико се планира за ову годину, наводе медији и додају да постоји тренд раста и да се наредне године очекују још већа издвајања. Дортмунд ће ове године, како је планирано, потрошити 40,9 милиона евра, односно, око 120 одсто више, него прошле године.

Министар унутрашњих послова Доње Саксоније Борис Писторијус рекао је тим поводом је сада политика према избеглицама национални задатак и да се савезна држава мора укључити тако да са растућим бројем азиланата расте и њен финансијски удео у томе.

Аница Телесковић


Коментари31
519db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
@Maja S. i mnogi drugi Мигранте виђам сваки дан. Уопште не изгледају као људи у невољи, којима треба помоћи. Чак дјелују опуштено, па и мигранти са малом дјецом. Владају енглеским, мобилни телефони су прва лига, по изгледу, понашању сви су одреда градска популација. (На жалост оних који би да их населе у празним сеоским подручјима Србије). Праве избјеглице од прије 20-так и више година су нешто друго, за оне који се сјећају тих времена. Највећу помоћ тим мигрантима пружићемо ако им помогнемо да се што брже и безболније дочекају ЕУ, најкраћи пут Хрватска (уосталом њима недостаје 500.000 становника, ако им се не свиђају Срби имају сада шири избор.
aleksa L
@Skala M Cekajte, za Vas je ovoliki pad nataliteta (velik i procentualno i po trajanju) samo trenutno stanje, trend koji se da preokrenuti u jednoj deceniji ?!?! U Srbiji , na njen broj stanovnika, svake godine 36.000 ljudi vise umre no sto se rodi i vama jos nije trenutak za definitivne i dalekosezne zakljucke ?! Ako uopste razumete termine nataliteta i mortaliteta, sedite pa se malo poigrajte brojkama, pa proverite makar okvirno, koliko vremena treba da se taj "trend" samo zaustavi !! I to pod uslovom da to drzava uvrsti u tri prioriteta kojima se najvise i najozbiljnije bavi. Sta Vi zakljilucujete iz toga sto se se u Hrv. ili KiM rodi manje (ako je to uopste tacno) ? Pa manje ih i ima ! Tek kad uporedite rodjene i umrle - znate na cemu ste. A ako je jos negde isto tako ili jos teze - kakve to veze sa nama ima? Da li nam je zbog toga lakse. Ne razumem...
geograf Meda
KOliko znam u Gani se ne ratuje. Sta vise, to je jedna od razvijenijih i mirnijih zemalja zapadne Afrike.
aleksa L
Vidim da ima komentatora koji se zgrazavaju nad "nehumanoscu" drugih, tvrde da je nasa duznost da pomognemo nevoljnike... Gospodo, ovaj problem je sistemske prirode, po svom obimu i dalekoseznosti daleko izvan nasih materijalnih i mentalnih moci, a za prakticnu posledicu ima nepresusnu reku ljudi (govorimo o hiljadama i hiljadama mesecno) koji nelegalno prolaze kroz zemlju. Ovo malo novca sto naberemo i sto nije dovoljno ni za elementarne potrebe nase zemlje, nase dece i nase buducnosti (zato se i zaduzujemo ovim tempom) niko nema pravo da trosi na zatrpavanje rupa bez dna koje je neko drugi napravio. Plus sto to apsolutno nece nista resiti. Ovo nije pojedinacan slucaj nevoljnika na putu ili ulici! Sve one koji se "zgrazavaju" molim da se manu price nego da lepo otvore svoje kuce i podele svoju hranu sa tim nesrecnicima. Samo ako hocete, ima za humanog coveka u Srbiji "posla" ihaj. Ali je lakse praviti figuru u bojama japanske zastave nego obilaziti starce po Banatu, Sjenici, Nisu..
Ze S
A naslov je mogao da bude i: Svaki izbeglica je ljudsko biće. Prvo, reč "migrant", koju srpski mediji listom forsiraju u poslednjih pola godine, potpuno maskira činjenicu da to nisu osobe koje su promenile mesto prebivališta zato što žele, već kako bi pobegle od ratnih dejstava. Dakle: izbeglice, ne migranti. A drugo, nemam ništa protiv da me neki čovek košta osam evra dnevno, jer migranata nema više od nas. Mislim da čovek - migrant - izbeglica, vredi više od osam evra. To što bi "civilizovana" Europa radije digla zid, pustila te ljude da se dave i slično - samo da ih ne gleda - upravo pokazuje stepen njenog posrnuća. Mada, mi smo to i sami preživeli, pa znamo kako je. Dakle - da, pomaganje izbeglicama, jer su ljudi. Šokantno, ali jedino ispravno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Велика сеоба миграната кроз Балкан
Мој живот у иностранству
Велика сеоба миграната кроз Балкан
Велика сеоба миграната кроз Балкан
Велика сеоба миграната кроз Балкан
Велика сеоба миграната кроз Балкан
Велика сеоба миграната кроз Балкан

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља