петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:53

Сабор с душом и спонзором

субота, 08.08.2015. у 21:57
Свечани дефиле 55. Сабора трубача у Гучи Фото Г. Оташевић

Гуча – Срећнијих година, у средишту Гуче није било лако пронаћи метар травњака за тезгу, нити су крчмари током Сабора морали да погледају низ пут иде ли ко. И једно и друго, шта се може, догодило се на 55. Сабору јер су се у беспарици проредили и улични продавци и гости под шатрама.

Овде су током седмице дошли и мање познати трубачи с југа Србије, не жељни уметничког успеха већ спремни да читаву ноћ свирају за неки динар више. Ни они се нису прославили с пазаром, па трубач Марјан Стојановић из околине Грделице сетно прича:

– Лепо ми је говорила гатара кад сам био мали: „До 40. године има да се мучиш без пара”. Питам је: „А, после?” Она каже: „После ће се навикнеш”.

Тај мали пословни свет, састављен од трговаца и занатлија и самоуких свирача, ипак се и даље упорно бори против немаштине једући хлеб са седам кора, док около тече река задовољства и цупка омладина пристигла из Београда или другог већег места. У Гучу је и ове године, а ниједну не пропушта од 1999, из Јагодине дошао опанчар Славиша Ивановић (45) и за три тезге од укупно десет метара, на име закупа, дао 100.000 динара. Његов дућан је увек лако наћи јер се на врху шатора вијоре српске тробојке, пошто шије и продаје и заставе, и грбове Србије извезене на црвеној чоји.

Прича нам да је у Гучу стигао не од куће већ из Великог Градишта где је на Светог Илију, 2. августа био вашар. Овде му помажу супруга Беба, кћи Ирена (18) и син Лазар (14), коначе у комбију иза тезге, и никад се нису пожалили да им је посао тежак или пазар мали.

– Већ првог дана продао сам један опанак број 83, неком младићу из Чачка. То ће да окачи негде у кући или канцеларији, као сувенир. Тражио сам му 300, али смо се нашли на 280 евра – каже Славиша Ивановић за „Политику”.

Пре три године направио је још већи, за ногу број 108, и тај опанак су купили Срби из Аустралије за неки парохијски дом. Старија кћи Анкица (19) остала је у Јагодини јер неко мора да ради у њиховом дућану на градској пијаци, а ван посла тренутно је само млађи син Богдан (6), који ове седмице ужива код своје бабе у Лучанима. Путујући од Јагодине у Градиште па у Гучу, Славиша скоро да није спавао две ноћи, али се брзо освежио и изгледа као нов:

– Овде код моста у Гучи има туш кабина. Купање је 200 динара, може човек и да се обрије – вели опанчар.

Иако је сам себи и паблик рилејшн и маркетинг менаџер, Ивановић уопште није неук за тај посао. Сваке године у Гучу доноси нову рекламу за своју робу. Рецимо, 2012. она је гласила:„Јапанцима јапанке, Србијанцима опанке”. Следеће године:„Да нам нису ти опанци, ми би данас били странци”. Па, лане: „Некада су људи ходали боси, а данас се свако поноси што српски опанак носи”. А на овом сабору има две: „Ко поштује традицију, тај чува нашу нацију” и „Опанчићи некада сви правише, а данас ништа без нашег Славише”.

Ивановић мора својим рукама и с укућанима све да кроји, шије и опшива и нема спонзора. Али Сабор има, и то моћног. „Апатинска пивара” одлучила је да буде генерални спонзор Драгачевског сабора трубача у овој и још три наредне године, и уговор о томе био је тема расправе међу одборницима и политичарима општине Лучани. Из општинске управе добили смо један примерак, и ево како изгледа тај посао.

Укупан износ четворогодишњег спонзорства је 400.000 евра, а ове године између 2. јула и 2. септембра пивара ће, као једна уговорна страна, исплатити 12,1 милион динара другој страни, а то су Центар за културу у Гучи и општина Лучани, и агенција за маркетинг и комуникације „Профајл” из Београда и РТВ Сунце из Аранђеловца (партнери). При томе, 75 одсто износа иде на рачун Центра за културу, преосталих 25 процената партнерима, који су посредници и учесници у овом послу.

С друге стране, организатори Сабора и партнери обавезни су да промовишу генералног спонзора, што је утаначено у 14 тачака. То, поред другог, поразумева, током четири трочасовна преноса са Сабора на ТВ Пинк емитовање промотивног спота спонзора у укупном трајању од 500 секунди, истицање спонзора и то 150 пута у ударним терминима, као и емитовање ТВ спота о спонзору на екрану испред Дома културе у Гучи који траје 60 секунди, и то 17 пута у току једног дана.

То су, ето, послови који припадају неком новом, електронском добу, али Драгачевски сабор упорно чува и старе обичаје. Један од њих је и такмичење здравичара, вичних да језиком наших праотаца саопште обичне, а некад и велике мисли. Ове године победио је Милован Миро Ђачић (61) из Брвенице код Пљеваља. И то је било, сам каже, случајно.

– Овде сам дошао као возач млађаноме Данилу Кнежевићу, сину мог гимназијског друга, који је победио прошле године. Ја сам се сад пријавио тек реда ради и, гле, победих – прича Ђачић за „Политику”

Сви су се окренули за њим док је пролазио кроз Сабор огрнут, од главе до пете, крзном наше највеће животиње („руво од међеда”). Казује нам, искрено, да од школе има осам разреда основне, пет година гимназије и шест година незавршеног факултета те је, вели, „остао сељак”. На Ћехотини држи воденицу и вуновлачару а има и ваљарицу за сукно само што она не ради, јер те услуге више нико не иште. Одатле, из вуновлачаре, црпи и надахнуће за своје здравице, те једна Ђачићева беседа, он оцењује да је романтична, иде овако:

„Обичај је данас у нашем селу да жене саставе вуну, црну и бијелу, па кад је добро промјешају донесу код мене да је почешљају. Добар чешаљ ја имам, оне веле, а ја радим како пожеле. Стави ми је на гребени, с врата она виче мени, са гребени кроз машину да истресе и прашину...

Ја јој развлачим, она опет љута, некако забринута, рек`о би да не дише. Кад би, вели, мого бар два пута. Бих, велим ја, могу и више. Двапут ми је доста, сву ми уништи, ништа од ње не оста...

Понека ми и опсује оца кад је скинем с онога коца, хоћу рећи оклагије. Што су жене инаџије: ја јој кудељу смотај а она је опружи, па јој се још издужи, а једнака удну, врху и сриједи. Ово чешљање пара вриједи.”

Гвозден Оташевић


Коментари0
c779b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља