среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.08.2015. у 15:00 Б. Пејовић

На одмор поред белоглавог супа

Прелепи Увац Фото С. Јовичић

Златибор – Туристички радници Златибора објавили су ових дана да је минули месец јул био посећенији на овој планини него прошлогодишњи. На основу репрезентативног узорка од 2.143 лежаја у златиборским хотелима и одмаралиштима, број гостију је у јулу на Златибору био 15 одсто већи од оног у истом месецу лане. Укупно, број туриста који су у првих седам месеци ове године походили Златибор повећан је 19 одсто.

Толике госте овде – а реч је о двадесетак хиљада људи дневно у шпицу сезоне – уз познате садржаје и све модернији смештај свакако привлаче и занимљиви излети по околним пределима југозападне Србије. Савремени туриста не жели одмор да проведе само у шетњи центром Златибора, „кулирању“ у баштама кафића и повременом освежавању на базенима. Многи – особито странци – током одмора желе да обиђу читав крај, упознају очувано и недовољно познато, а овај део државе обилује таквим одредиштима.

Управо зато је, по речима Мирослава Ивановића из Туристичке организације регије Западна Србија, овдашња понуда однедавно богатија за осам програма једнодневних излета, осмишљених у сарадњи са туристичким делатницима Златибора, Ужица и Пријепоља.

– То су излети у Сирогојно и Стопића пећину, затим у Мокру Гору, Вишеград, на Тару и Перућац, у Специјални резерват природе Увац, на сплаварење Лимом, затим тура названа „На светим водама Лима“, као и излет у Ужице, Злакусу и Потпећку пећину. Све смо их представили флајерима на српском и енглеском језику. Остварујемо сталну сарадњу са организаторима излета, пружаоцима услуга смештаја и информативним центрима у тим местима. Информације о излетима доступне су у хотелима, агенцијама. Те активности подржала је ТО регије Западна Србија финансирањем од 50 одсто, како би се унапредило јавно-приватно партнерство у туризму и поспешило ширење информација од значаја за туристе – истиче Ивановић, додајући да је свеукупна понуда ове регије представљена и на 55. Драгачевском сабору трубача у Гучи.

Они који су доживели излете у овом крају кажу да су прави бисер у сваком летовању. Своје особите дражи има посета јединственим брвнарама Музеја „Старо село“ у Сирогојну где се у крчми проба домаћа гибаница, качамак и друга стара јела. Незаборавна је вожња „ћиром“ по вијугавој „шарганској осмици“, као и обилазак Дрвенграда у Мокрој Гори и Андрићграда у Вишеграду. Ненарушена пространства Таре и свежина Перућца прави су изазов за љубитеље очуване природе. Лепотом маме пејзажи резервата „Увац“ са белоглавим супом на небу и нестварним меандрима реке Увац. Посебан доживљај је сплаварење Лимом, посета слаповима Сопотнице или манастиру Милешева у коме је Бели анђео. Неки воле да виде и село земљаних лонаца, како Злакусу називају, а уз њу је Потпећка пећина са највећим улазом на Балкану, где се крај неког од мноштва рибњака на краткој речици Петници која из пећине истиче обавезно спрема чувена пастрмка...

Коментари4
3b3aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gibanica rostilj
procitah tekst pomislih ako je toliko novina mogao bih otici na vikend, procitah komentare i vidim sve je po starom. Hvala za komentare
turista turistic
meni prija da budem na zlatiboru, ali mi je uvek dosadno. nema obelezenih staza za setnju. nema prevoza do zicare, ili je nema u septembru kad ja idem. sve sto je moglo da se obidje obisla sam peske. na izletima bila. treba nesto novo! organizovane planinarske ture sa prevozom do starta, a onda predvece opet organizovan prevoz za nazad! nemate bre ni malo ideja! nije sve u sedenju u kafani na jezeru i krkanju mesa!
Vlada V
Prelep je Zlatibor, i okolina, mislim na prirodu. Turisticka ponuda je klasicna, a osnovni problem je prevoz. Potrebni su putevi, ne samo zapadnoj, vec celoj Srbiji, ukoliko zelimo razvijen turizam. I zeleznica, naravno, mada, ne verujem da ce danasnje generacije docekati da se voze normalnom zeleznicom.
Muradin Rebronja
Pouzdano znam, jer mi je to posao, da nema govora o razvoju novog turizma za novo doba dok se ne modernizuje kafansko-mezaško ugostiteljstvo (tehnologija, proizvodi i zaposleni) a onda reformiše primitivni sindikalno-pansionski "turizam" i školsvto u toj oblasti. Ovo pansionsko poslovanje hotela, gde im uzmu pare i za smeštaj i za "ishranu" ima za cilj da ih "veže" (kao da je to marva) za hotelski restoran, doručak, ručak i večeru. Da ne ulazim u to o kakvoj se hrani radi (nebezbedna, nezdrava...) jer čak i naše ugostiteljske škole ih uče kako da zakinu na kvalitetu i kvantetu, i nema govora de se trude da im pruže što bolje, niti oni znaju kako. A da imaju nekoliko restorana, od kafeterije, porodičnog do reprezentativnog, da gosti mogu da biraju gde će jesti i koliko će sve to platiti zajedno sa smeštajem, sve bi bilo drugačije i mnogo bolje, prvo za goste a onda i zaposlene (imali bi zaradu od napojnice) i same vlasnike. Tada bi gosti išli na izlete i tamo, recimo ručali.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља