субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:50

Прва труба мајсторима из Врања

Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 09.08.2015. у 22:00
Победничка свирка оркестра Ненада Младеновића с др Душаном Миливојевићем (Фото Г. Оташевић)

Гуча – Дошло је време да победу у Гучи слави и четврто поколење из фамилије великог мајстора Бакије Бакића. Врањанци из састава Ненада Младеновића, јуче у један сат ујутро, високо су подигли руке кад је на позорници крај Бјелице проглашено да су најбољи оркестар 55. Драгачевског сабора трубача. Баш као и Саша Крстић (24) из Загужања код Сурдулице који је одлуком стручног жирија именован за прву трубу овог Сабора.

– Пуно ми је срце, видећемо се овде и следеће године – казао је Крстић после тријумфа и отишао у гучку ноћ да слави са другарима из оркестра.

Он је и прошле године освојио прву трубу Драгачева и бележи успех који је тешко достижан: само три пута свирао је у сениорском финалу Сабора и чак два пута победио.

А оркестар Ненада Младеновића (45) исписао је јуче зором нови лист породичне повести. Овде је, наиме, побеђивао и Ненадов отац, и то с два имена и презимена, као Екрем Мамутовић и Милан Младеновић, а побеђивао је и Ненадов деда а Екремов ујак, чувени Бакија Бакић (1923–1989), који је у Гучи славио песмом коју ју је некад певала Коштана из драме Борисава Станковића, „Море врћај коња Абдул Керим-аго”. После победе у Гучи 1970. Бакија је рекао и то се овде још памти: „Рођен сам и живим у Врању, али сам у души Драгачевац”.


Славље победника: син Стефан Младеновић и отац Ненад

Тек што је почела недеља, у Гучи се радовао и припадник четврте генерације из чувене врањанске музичке куће. Стефан Младеновић (24), Ненадов син, свирао је у финалу прву трубу у оркестру свог оца и жири је, уз прву награду оркестру, Стефана прогласио за другу трубу 55. Сабора.

– Свирам откако сам се родио, а у оркестру сам од своје петнаесте – каже младић.

А његов отац, који је овде ранијих година покупио све награде, ипак има једну велику жељу:

– Хоћу да Стефан освоји прву трубу Драгачева – причао је Ненад Младеновић иза позорнице, који минут после проглашења. – Онда ћемо као фамилија постати недостижни: Бакија, затим мој отац а онда и ја проглашени смо за мајсторе трубе и на Стефану је да настави традицију.

Ненад се до 1996. године презивао Мамутовић, по оцу Екрему с којим је свирао заједно, али су тада променили презиме, а Екрем и име.

– Те године ишли само на гостовање у Бањалуку на једну телевизију и граничари на Дрини, у Рачи, рекли су нам да успут може бити белаја зато што имамо таква имена, Екрем, Сафет и слична. Ништа лоше, срећом, није се догодило, али је отац, чим смо се вратили у Врање, отишао у цркву, крстио се и променио име и презиме, из Екрем Мамутовић у Милан Младеновић – прича нам Ненад док седимо под шатром у порти гучке цркве.


Мирољуб Милентијевић из Звечана такмичио се на најбољу ношњу у антерији из 1908. године

И никако не може да сабере колико је пута побеђивао у Гучи, с оркестром или као прва труба.

– Па, ваљда, десетак пута. Али, ниједном није било лако. За ову трубу припремали смо се два месеца, свакога дана по сат, два, три – каже овај мајстор.

Због трубе је у Гучу прошле седмице дошла и Јуко Јошикао, не жалећи трошка, времена ни пута. Јер, од њеног Токија до Београда само у једном смеру лети се авионом 11 сати и 46 минута. Прича да је трубу и музику Рома заволела гледајући филмове Емира Кустурице и каже да је ова музика добра за душу. Свира и сама, донела је и трубу и осетила драж највећег трубачког фестивала на свету. Јапанка се појавила у својој националној одежди и била је једини сабораш који носи кимоно.

За ове временске прилике необично се оденуо и Мирољуб Милентијевић (62), који је допутовао из Звечана да би се такмичио за најбољу народну ношњу на 55. Сабору. Брич панталоне и антерија од козје длаке као да су ономад скројени а навршили су, вероватно, више од стотину лета.

– Ношња је сашивена 1908. године у Косовској Митровици. Прво је носио прадеда Мирко, па деда Марко, који ми је и приповедао о томе кад је настала. Отац Милан био је нешто пунији па је није облачио и ево стигла је до мене и ништа јој не фали – вели Мирољуб који од 1980. године није пропустио ниједан Сабор, иако се између Звечана и Гуче мора превалити два пута по 200 километара.

Своју лежерну моду овде тера и лекар из Штутгарта, др Душан Миливојевић. Дакле, кошуља без крагне и кратке панталоне. Деценијама не пропушта ниједан Сабор, темељно се припреми за долазак и увек у Гучи одседне бар седам дана, уживајући с трубачима од којих су му многи лични пријатељи. Понео је, и ове године, плаво, господско парно одело, и 15 елегантних кошуља, али то уопште није ни вадио из кофера, остављеног у углу хотелске собе. Зашто онда тегли те ствари овамо?


Јапанка Јуко Јошикаи у Гучи

Каже да му је одело спаковала супруга Јелена, иначе стоматолог:

– Она ми каже: „Не можеш да идеш без одела на пут, треба да изгледаш лепо”. Ја кажем: „Па да, свакако”. Кошуље је испеглала ташта Верица, нема смисла да је одбијем, све сам поређао у кофер. И свастика Радмила, која живи у Истанбулу, дала ми је потребне савете за Сабор. Све сам прихватио, нема смисла да не послушам даме, али шта би рекли сабораши да ме виде како шетам кроз Гучу у парном оделу? – пита нас Миливојевић.

До виђења на 56. Сабору.

Остојић: Трубачи с југа су три степенице изнад

Прва труба 55. Сабора у Гучи, одлуком стручног жирија, јесте Саша Крстић из Загужања, друга Стефан Младеновић (Врање), трећа Јанко Јовановић (Пожега). Редослед три најбоља оркестра: Ненад Младеновић (Врање), „Барка” (Књажевац), Марко Глигоријевић (Дуб). Награда за најизворније свирање: „Барка”. Награда жирија публике: Бојан Крстић (Владичин Хан). Најбољи бубњар је Слађан Анђелковић из оркестра Синише Станковића (Загужање). Најбољи бас Александар Јовић из оркестра Бојана Крстића. Први тенор Данијел Младеновић из оркестра Божидара Младеновића (Свилајнац). Народну песму најбоље је извела „Барка”, а коло оркестар „Кобра” из Пирота.

– Трубачи с југа данас су три степенице изнад колега из западне Србије и данас не видим ниједног који би угрозио њихову предност. Ако опет будем у жирију гласаћу исто, само за боље. Зар је важно одакле је трубач ако је добар? Једноставно, престали су да се такмиче Дејан Лазаревић и Дејан Петровић и настао је велики размак између поколења у западној Србији. Тако је било и раније: први пут сам у Гучи победио 2004. године а до тада су, без изузетка, од 1995. године овде побеђивали трубачи с нашег југа – рекао је јуче Вељко Остојић, мајстор трубе из Злакусе код Пожеге, председник жирија на 55. Сабору и трубач са завршеном музичком академијом.

Мајице

Овог августа у Гучи сабрали су и народни казивачи, и певачи, самоуки сликари и вајари, ковачи и чувари народне српске традиције. Неки су, по обичају, своје лирско надахнуће штампали на мајицама које се сваке године продају на Сабору. Шта се носило на овом, 55. српском првенству трубача?

С јуначких прса гостију Гуче преписали смо, поред другог:

„Зна се ко вози трактор а ко отвара капију”, „Свјо идјот по плану. Путин”, „Хладно пиво, вруће жене, то је рај за мене”, „Превише сам лепа да бих радила”, „Нема тих пара које ја не могу да потрошим”, „Пиво је разлог да устанем свако поподне”, „Да се зна ко вози трактор, а ко седи на блатобрану”, „Ум царује док снага не полуди”, „Ко учи знаће, ко краде имаће”, „Боље бити један дан вук него цео живот овца”, „Сваки прави момак има пивски стомак”, „Мајстори не лажу, мајстори само одлажу”, „Пиво тече, бубрези се лече”, „Ј.... човека без сто кила и сто евра”, „Ако бог да здравља узећу боловање”, „Не можеш ти бити ружна колико ја могу бити пијан”, „Ожењен сам, али није ништа озбиљно”, „Боље љубим него што кувам”, „Мишиће сам оставио у другој мајици”, „Ем сам Србин, ем сам швалер”, „Боже, дај ми срећу и здравље, за памет ми је прекасно”, „Жена може да буде са села, али ауто мора да буде немачки”, „Моја тетка је најбоља риба”, „100 килограма чистог задовољства”, „Е сад нећу ни како ја оћу”, „Можемо ли прећи са ви на тебе”, „Само секс Србина спасава”, „Одличан сам у кревету, могу да спавам сатима”, „Неверство је кад две погрешне особе раде праву ствар”.


Коментари0
2ba56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља