понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:27

Колико је требало Пикасу да постане дете

Аутор: Љиљана Ћинкулпонедељак, 10.08.2015. у 15:00
(Фото: Ђорђе Одановић)

Гордана Каљаловић, визуелна уметница комплексног сензибилитета, своје стваралаштво је током протеклих деценија оснаживала и као кустос. Њени ауторски пројекти актуелизују одређена проблемска питања о феноменима уметности, времена и простора. Повод за овај разговор је најновији кустоски пројекат „Из близа из далека 1914–1918.” реализован у Музеју Мацура.

Имате искуство живе уметничке праксе као стваралац кустоског рада у галерији Дома ЈНА, а потом и дугогодишње педагошко искуство професора на Академији уметности у Новом Саду. У каквој су релацији ваш рад у атељеу, кустоски пројекти и професура?

Искуство рада у галерији Дома војске профилисало је мој афинитет ка општијем облику од искључиво индивидуалног рада. То је потекло из моје уметничке праксе, из оног емпиријског, сазнајног дела рада који је омогућио да у радовима других препознам део својих настојања и склоности. У основи овакве моје оријентације јестефилозофско становиште да ништа не постоји у нашем разуму што није прошло кроз наше искуство, наша чула. Такође, интересовање за одређене феномене у контексту природе, друштва или уметности, било да су трајног или променљивог карактера – празнина, пејзаж, урбани простор, тело и сл. Кустоски пројекти су проистекли из тежње ка интегралној представи, као из оног нечег што је тешко обухватити речима а што чини да задрхтите испред рада колеге и да мислите на дело и када нисте више испред њега.

У вашој нетипичној кустоској пракси тежите неконвенционалности, а својим изборима као да мерите температуру времена. Један од таквих пројеката је и Интимни програм за студије предмета у ентеријеру” реализован 1996. године у Музеју примењених уметности.

Био је то начин да се предметима поред којих живимо, којим обликујемо наш лични простор, који су део наше свакодневице, бавим, преиспитујем њихово значење и улогу. Реч је о извесном додиру ликовних уметности и дизајна, биному лепо–корисно, а он је присутан од сецесије и баухауса, преко неодадаизма, поп културе до нових форми визуелних уметности. Оријентисала сам се према тој проблематици, граничној линији употребно и неупотребно. Моје колеге су одговориле на овај пројект личним интерпретацијама изразито индивидуалног карактера.

У раду са студентима  сте амбициозни, помало субверзивни у односу на устаљене академске програмске схеме. Логично је да настојите да ова младе људе анимирате како би разумели дух нашег флуидног времена.

Потребно је да се пронађе подстицајни проблемски оквир, да према предоченом феномену студенти успоставе активан однос. Поред основних тема и садржаја које према програму усвајају, давала сам им одређене програмске оријентације, иницијативе да би упознали скулптуру која није само традиционална форма, портрет или фигура. Настојим да их упознам са значајем случаја у процесу рада, са сложеним задатком када рад на уметничком делу досегне крај. У том смислу је Клузоов филм Тајна Пикаса веома инструктиван. У кустоске пројекте поред формираних уметничких личности често укључујем талентоване студенте који својом радозналошћу и свежином првог виђења дају значајан виталистички импулс или их реализујем само са њима као у „Афродити између мита и стварности“ или „Скока у празно“.

Пројекат Из близа из далека 19141918” са поднасловом Догађаји, историја, меморија” презентован је у музеју Мацура у Новим Бановцима. Да ли је ова актуелна тема из наше историје за вас рад у процесу?

Када се крене од идеје пројекта истовремено је и место реализације присутно као оријентир. У овом случају је то Музеј Мацура. Чињеница да је овај музеј лоциран на територији некадашње Аустроугарске монархије и да господин Мацура живи у Бечу. Можда су те случајности начин испољавања неке унутрашње нужности вишег реда. Али оно што је пресудно јестеда је Музеј Мацура, као јединствено и драгоцено место сусрета различитих креативних енергија,отворио простор уметницима и дао могућност да се представе. Појединац, у овом случају господин Владимир Мацура, личном енергијом, вољом и средствима налази, осваја простор и формира музеј од посебног значаја за културно и уметничко деловање, у времену драматичних промена друштвеног уређења, када држава губи интерес за институције културе. Сам чин долажења до Музеја симболизује креативни процес приближавања уметничком делу.

Вратимо се пројекту Из близа из далека 19141918”, који је и повод овог разговора.

Присутна тема Првог светског рата и стогодишњица трагичног периода јестеиницијални моменат за конципирање пројекта. Тема о жртвама и афективним димензијама страдања сублимирала је различите ликовне проседее као искуствени осећај. Изложба има карактер отвореног дела јер је отворила нове просторе као својеврсни омаж жртвама рата. Сам наслов Из близа из далека” својим поларитетом евоцира дијалог савременика са прецима, добија у свом потенцијалу, активира спољашње и унутрашње разлоге. Слојевитост емпиријског нивоа праксе и теорије нивелисана је у комплексној ситуацији на самој поставци; видео радови, колажи, инсталације, фотографије, документи, историјска грађа, музички садржај стварају у својој интермедијалности одређену тензију различитих интерпретација и поетика, моћ трансформације сходно духу времена.

Одговор је у  нашој  способности афективне резонанце, нашој могућности идентификације , то је оно што даје меру хуманог и што отвара простор интерпретације. Тако релација даљина–близина није само просторна и временска одредница већ и психолошка категорија на којој градимо наш однос према догађају. Посебности перцепције историјског периода
1914–1918. допринели су својим делотворним ангажовањемуметници: Дејан Атанацковић, Перица Донков, Милица Дукић, Драган Здравковић,Роберт Јанкулоски, Силвија Метзгер, Милица Мургић, Ђорђе Одановић, Бранка Павловић, Игор Степанчић, Вана Урошевић, Зоран Тодовић и Исак Цонг Ваи.

Како је уметнику у улози кустоса? Да ли ми док говоримо о другима, говоримо о себи?

Када дођем до краја пројекта, осећам да сам на почетку. То фантастично осећање ослобођености и испуњености јестеплатформа за нову проблемску ситуацију и трагање. Сваки нови пројекат проистекао је из потребе да кренем из почетка у ново–непознато, као и у личном раду. Та два процеса се преплићу и допуњавају. Непознато је изазов који покреће нову енергију. Уметник цео живот истражује, за мене су важне и бајке које сам прочитала, оне су данас метафора мог сазревања и одрастања. Пикасо је рекао: Дуго ми је требало да постанем дете. Зар то није шифра у којој се лако препознајемо?


Коментари2
8e3da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Колега Вајар
Користим прилику и похваљујем професорицу вајарства, наравно не замера ми се на ставу који заузимам. Елем, у окружењу у ком ради велико је чудо и способност задржати квалитете које и данас има.. колеге на катедри прилично су уморне од живота, па тугу убијају огромним количинама ниско квалитетног вина - читај пијандуре, под изговором креативности и генијалности, што је истини за вољу потпуна фикција у њиховом случају. Борислав Шупут као предводник пијане параде подигнутог (по)носа предњачи као и сваки предводник са фрустрацијама , патетиком, импотенцијом и неутољивом жеђи за алкохолом. Држите се професорице, реците не алкохолу и охолости.
Bogdan Baltimor
Уживао сам у тексту. Питања изврсна, зналачка. Одговори на нивоу духовних питања који нас вечито прате. И која нас тиме оплемењују. Нарочито ценим вајаре лепшег пола. То је сада нешто друго. Поздрав из Балтимора.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља