понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:36

Поделе у БиХ веће су него пре рата

Аутор: Вилијам Монтгомеричетвртак, 13.08.2015. у 08:15

Веома важно достигнуће Дејтона јесте то што је довео до завршетка четворогодишњег циклуса ужасног насиља и злочина који су се свакодневно дешавали у целој БиХ – и то треба признати.

Истовремено треба да схватимо да је то био једини важан циљ Запада. Основне разлике, како су их виделе три главне етничке групе, које су, на крају крајева, и довеле до рата, остале су потпуно неразрешене. Штавише, због планских политика бруталних злочина спровођених током рата, те разлике су постале веће после рата него пре његовог почетка.Западњацима је тешко да схвате колико су дубоке ове поделе и зато нам се чини да је тешко замислити истинско помирење у овој генерацији.

Навешћу мали пример: пре рата било је 20 одсто „мешовитих” бракова између појединаца из различитих етничких група. Данас, 20 година касније, тај постотак је готово нула.

Основни проблем дејтонских преговарача јесте у чињеници да у рату није било јасног победника или губитника с којим би преговарали. У већини ратова, било грађанских, било других, постоје победници и губитници (попут нациста) који морају прихватити услове мира које им намећу победници. Будући да то није био случај у БиХ, Дејтонски споразум био је као божићно дрвце на којем висе украси постављени да задовоље све три етничке групе у својим основним убеђењима како не би дошло до опасности да касније било која од три групе буде „присиљена” да прихвата промене које сматрају неприхватљивима. Укратко речено, свака страна добила је све што јој је било потребно за подршку властитим политичким циљевима. Барем тако каже теорија.

Међутим, једини начин како би то стварно могло практично да функционише јесте у вештачкој утопији у главама наивних западњака, да се стране тог бруталног рата – попут Немачке и Француске после Другог светског рата – усагласе да је потребно помирење и сарадња зарад будућих генерација. С намером да ту стратегију додатно оснажи и да стране у БиХ започну с процесом помирења, Запад је између осталог понудио и могућност чланства у ЕУ и НАТО. Та стратегија није довела до успеха.

Други проблем с Дејтонским споразумом јесте присиљавање Бошњака и Хрвата да наставе са својим споразумом из рата којим је био формиран ентитет звани Федерација БиХ. То је велика грешка. Требало је да Хрвати добију властити ентитет. Ако то можда раније нисте приметили, Федерација не функционише, као ни већина кантона који је чине.

Оно што сада имамо јесте „Свето писмо” звано „Дејтон”, који уопште не функционише, нити ће функционисати у изгледној будућности. Али он не може бити ни промењен без сагласности све три етничке групе – а то је нешто што се неће десити. Запад је у неком тренутку, отприлике након десет година од потписивања, схватио своју грешку и променио песму из „Дејтон је свет” у „Дејтон је само привремено решење које никад није ни било планирано да траје након што истински започне процес помирења”. Високи представник је онда, како би помогао тај нови процес, започео с властитим интерпретацијама и реинтерпретацијама и самог текста Дејтонског споразума и оног што је замишљено као „Дух Дејтона”. И управо је тај корак довео до контроверзе око референдума у Републици Српској.

И шта сада? Запад и нема другу могућност него да настави да вози на аутопилоту своју двадесетогодишњу политику подршке мултиетничкој БиХ заснованој на Дејтонском договору унутар тренутних граница. Успут речено, то значи да докле год нема насиља или референдума о статусним променама, Запад неће пуно марити ако БиХ остане другоразредна, заостала и економски неразвијена земља чији најбољи, најпаметнији млади људи беже у иностранство и чији је животни стандард пре ближи афричком него европском.

Бошњачки одговор томе био би да су крвљу платили за своју визију уједињене БиХ са јаком централном влашћу и да су вољни и спремни супротставити се било каквој значајнијој претњи том концепту.

Срби вребају прилику да оду из БиХ и да добију шансу да успоставе властиту државу (од чега већ, практично, имају, барем 80 одсто, кроз Републику Српску).

Хрвати је напуштају, погледа упереног ка Хрватској, док истовремено све више постају мањина са све мањим утицајем у Федерацији.

Укратко речено, Дејтонски споразум је успешно довео до краја рата, али његове бројне мане спречавају помирење и чине БиХ нефункционалном. Таква БиХ уопште није стабилна и има знатне могућности за избијање насиља. У свему томе, губитници су обични грађани.

Једино нисам сигуран кога да прогласим победником. Можда особље Канцеларије високог представника које, и 20 година после завршетка рата, и даље сваког месеца прима позамашне плате а да истовремено буквално не ради ништа.

Последњи амерички амбасадор у СР Југославији


Коментари48
0fa3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

za nepismenog citaoca
Bivsi ambasador ume da pise clanke, izabrao je temu i pise samo o njoj. Tema je o podelama u BiH posle rata. Tema nije o ratu i ko ga je izazvao. Problem je pogresno srpsko obrazovanje u kome i posle vise godina uzaludnog skolovanja djaci nikad ne nauce da se drze teme nego pricaju o svemu i svacemu samo ne o temi clanka.
вујица глишевић
Бивши нам амбасадор исприча много о рату у БиХ и на простору бивше СФРЈ,констатова све чињенице,шта је било и шта трба да буде али се ниједном речју недотаче чињенице о онима који ратни пожар потпалише.Наравно мислим да је улога његове земље ту највећа,па би сходно томе и морала највише допринети да се садашње стање превазиђе.Наравно да то неможе бити да само подржава једну страну у БиХ како то сада чини амбасадор његове земље.
@ Dusan Martinovic
Gospodine ili gospodjo. Kad ste u Rimu, ponasajte se kao Rimljanin. Ovaj forum je za misljenja bez obzira u kojoj formi se ta misljenja iznose. Vase je da odlucite da li ce te nesto objaviti a akoto ucinite vise ne mozete birati ni sagovornike ni kriticare. Pravila koja koristite na socijalnim mrezama brinu o licnostima a ne o njihovim misljenjima. Ako hocete tako da sa nekim razgovarate, idite tamo. Na ovom forumu, sto se mene tice, postoje samo misljenja a licnosti uopste ne postoje. Za mene vas pseudonim je samo skup slova bez ikakvog znacenja, cak iako je to vase ime. Vase misljenje je jedino sto je od nekog znacaja. Uzgred, vi izgleda mislite da je neki zao covek naterao decu da se pobiju, a ja mislim da su se zla deca sama pobila a da ih je neki dobar covek razdvojio i umirio. Sasvim mi je jasno da postoje mnogi koji misle kao vi i nemam nista protiv toga. Vase misljenje - zivite sa njim.
Dusan Martinovic
@ Dusan Martinovic | 15/08/2015 10:59 Kako b se reklo "I was born in the night but not last night" G-dine ili Gsopodjo vi ocigledno pripadate nekoj "takozvanoj" ostecenoj strani. Mnogi su tukli veliko dete u proslosti ali ono prezive pa osnova dve Jugoslavije u kojoj su mala deca zivela srecno I veselo do trenutka kad je arhitekta odlucio da mu ne treba gradjevina jer je ne funkcIonalna a KEBS-ovi zakljuci o ne menjanju granica ne vaze.Drugo I rezultat veliko dete protiv ostatka sveta samo nije bio tako los Vasa kostatacija o mojoj cudnoj logici podpada pod definiciju da ste izgleda bistar potok ali plitak. Pitanje nije bilo upuceno Vama tako da je nekulturno odgovarati prvi jedino ako niste desna ruka G-dina. Dusan Martinovic B.Sc M.Sc MBA P.Eng
@ Dusan Martinovic
Zasto bi on trebalo da se oseca odgovornim? On je samo uleteo u tucu u kojoj su neka deca sakatila jedni druge, izbatinao najagresivnije i naterao sve da se vise ne biju. Ne ocekujete da se iko od te pobesnele dece oseca odgovornim, ali to ocekujete od njega. Vrlo cudna logika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља