среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Хистерија око дана сећања

Аутор: Небојша Крстићпетак, 14.08.2015. у 08:15

Изненадила ме је хистерија и негативна енергија која се излила на предлог премијера Вучића да се лидери земаља западног Балкана договоре о заједничном дану сећања на све жртве у сукобима деведесетих.

Већ на наговештај да ће Вучић 27. августа на бечком самиту посвећеном западном Балкану предложити заједнички дан сећања на све жртве, реаговао је хрватски премијер Милановић одбацивши идеју уз образложење да „нити ми икоме прописујемо празнике и дане жалости, нити ће ико то нама". Потом је Хашим Тачи поручио из Приштине да Вучићев предлог представља „релативизацију и поновно писање историје”. Додао је и да „не можемо изједначити оне који су подстицали, организовали и починили геноцид с онима који су бранили своје домове”. А онда се огласио и Бакир Изетбеговић: „Вучићева иницијатива о заједничком дану сећања преурањена је и недоречена.” Према његовом мишљењу, иницијативи мора да претходи завршетак процеса стабилизације и нормализације укупних односа у региону.

Идеја заједничке комеморације, наизглед природна и пригодна, судећи по брзини и садржају реакција, јако је узнемирила регионалне лидере и приморала их да реагују као поливени врућом водом. Зашто? Чему таква реакција?

Где је премијер Милановић пронашао Вучићеву намеру или жељу да Хрватској прописује празнике и дане жалости? Где је чуо да га Вучић позива да он то прописује Србији? Где је Хашим Тачи у идеји српског премијера пронашао релативизацију било ког злочина? Где је уочио скривену намеру да неко поново пише историју? Одакле му идеја да неко жели да изједначава било кога и било шта? Како господин Изетбеговић замишља „завршетак процеса стабилизације и нормализације укупних односа у региону” без конкретних акција које би допринеле стабилизацији и нормализацији?

Ерупција насиља у Сребреници и недолична прослава „Олује” са „певањем и пуцањем”, то јест са војном парадом и Томпсоновом усташоидном теревенком у организацији Владе Републике Хрватске, на веома су сликовит и поучан начин показале колико је мир и стабилност региона фрагилна ствар. У исто време, оба догађаја су показала и да нема довољно великог корака у нормализацији односа земаља бивше Југославије који се не би могао поништити, у тили час, непромишљеним потезом неке од заинтересованих страна. Показала су и да је мир у региону вредност на којој се мора радити стално и упорно и на који се мора мислити увек, нарочито када су у питању датуми и јубилеји око којих се концентрише вишак пажње и емоција.

У тумачењу разлога за исхитрене негативне реакције, аналитичари су истакли да сваки од тројице политичара који су предлог одбили има ваљан мотив. Па је речено да Тачију, у тренутку када притиска скупштину да против своје воље оснује специјални суд за ратне злочине ОВК, миротворни предлог који долази из Србије никако не одговара. Милановић је, практично, прославом „Олује” и акцијом око Пиранског залива, већ започео кампању за парламентарне изборе, те зато мора да покаже чврст став према „српском питању”. Изетбеговић нема акутну потребу, али се подразумева да његови гласачи увек очекују од њега понашање какво је одбијањем предлога и испољио.

Дакле, сва три лидера имају алиби за своје поступке и мотив који у демократским друштвима представља неупитност – потребу да не изгубе гласове, да им не падне рејтинг.

Негде сам прочитао да је једна од замерки Вучићу, одавде, из Србије, да му је предлог у ствари „маркетиншке” природе. Зашто би, питам се, Вучићу одговарало да у време пораста анимозитета према комшијама, анимозитета коме је, осим насиља у Сребреници и прославе „Олује”, допринела чак и ватерполо утакмица Србије и Хрватске, тачније одлука ХРТ-а да не преноси доделу медаља само да хрватски гледаоци не би слушали химну „Боже правде", зашто би, дакле, Вучићу одговарало да предложи то што предлаже? Зар не би и његовом рејтингу већу корист донело досипање уља на ватру, давање врелих изјава у којима би одговарао на оно што се дешава или говори у комшилуку, а за то материјала има напретек? Зашто Вучић не чини исто што и тројица поменутих лидера? Зашто се не сакрије иза свог дневнополитичког интереса и не хејтује друге стране извлачећи из историјског контекста само оно што нама одговара? Зашто ради све супротно томе, оно што му не доноси никакав политички профит?

Наш регион, традиционално, има вишак политичара, а мањак лидера и државника. Политичар се брине за свој рејтинг, државник за интерес земље коју води. Лидер води своју земљу ка циљу који је добар за његову земљу чак и ако јавност, понета емоцијама или инерцијом, то понекад не види.

Зато питање да ли би Вучићев предлог био одбијен да га је дала Ангела Меркел треба да гласи: да ли ће регион добити довољно пунолетних људи на челним позицијама, оних који ће имати снаге и храбрости да искораче из својих ликова и ставе тачку на прошлост? Или ћемо и даље у вишку имати оне који своје народе третирају као таоце корисне једино док животаре у условима тињајућег сукоба који служи као погонско гориво за политичаре без капацитета да постану државници.


Коментари35
75caf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boki ilic
Stane ako ste ga izgubili u Bosni trebali bi pitati onda Klintona za to posto je Aliju nategao da se povuce iz vec potpisanog mirovnog sporazuma a ako je to bilo u Hrvatskoj onda hrvatskog "oca" nacije Tudjmana koji je gurnuo svoj narod u rat protiv Srba..
Jole Manojle
Istina je veoma jednostavna. Svi političari pljačkaju svoj narod a publicitet i glasove dobijaju na račun straha od neprijateljskih komšija. Uplašili su se od pomirenja jer onda gube.
Stane Peric
Ne postoji vece smece od Nebojse Krstica u srpskom medijskom prostoru. Kao neko ko je izgubio clana porodice radi srpske ratne politike devedesetih godina na celu sa Aleksandrom Vucicem gnusam se kada cujem da on sebe stavlja u ulogu mirotvorca. Samo jedna ulizica poput Nebojse Krstica moze da bude ovako pokvaren i bezobziran. Al obziran je prema Vucicu jer je njemu i njegovom prijatelju Saperu omogucio da dobro zivi.
Beogradjanka -
gospodo iz kruga dvojke i gospodine Krsticu, za razliku od Vas ja uopste NISAM neprijatno iznenadjena. Potomak sam porodice koja je trpela stradanja u drugom svetskom ratu i to tako da su se nase porodice vratile jedno 200 god. unazad; Za nase zrtve NIJE bilo zemaljske pravde, a moralo je biti. U psihologiji je poznato da su traume gubitka najblizih i gubitka doma najvece traume koje mozete da dozivite i tu bol nosite do kraja zivota, a ona se prenosi najmanje na jednu narednu generaciju; Zato me cudi da ljudi koji su iz medicinske i psiholoske struke ne govore vise o ovome, a strasno je vazno. Pomirenje gospodo i drugovi NIJE na dugme; kao sto ni lecenje trauma, potrebno je mnogo godina ali to tek kada se postigne zemaljska pravda za postradale; A te pravde jos nema za nase zrtve iz drugog rata; Ja sam veoma tuzno iznenadjena da ste vi "neprijatno" iznenadjeni. Sto ima sebicnog i samozivog sveta Boze dragi !
Zabrinuti Građanin
Neprijatno sam iznenađen skoro orkestriranim i pomalo histeričnim reagovanjem većine čitalaca, uprkos činjenici da je predlog došao od čoveka „sumnjive prošlosti“, za koga, usput rečeno, nisam glasao baš zbog njegovih naglih promena ideje. No, nije li vreme da razdvojimo „prošlost“ od sadašnjih ideja. Ili, gledajući na drugi način, da li ovi komentatori žele da se prvo izravnaju računi nekim novim osvetničkim poduhvatima, pa da se onda pomirimo? A onima koji se, kao i ja, stide srpskih zločina, preporučujem da sve događaje pogledaju hronološki. Takvo gledanje ne može zločince osloboditi odgovornosti, ali može pomoći da se shvati ko je sve odgovoran za tragediju koja nam se dogodila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља