субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 15.08.2015. у 10:00 Танјуг

Прихватни центар за мигранте олакшао ситуацију у Кањижи

Фото Танјуг

КАЊИЖА – Формирање привременог прихватног центра за мигранте и измештање тих људи из центра Кањиже умногоме је олакшало ситуацију у граду, али у тој општини истичу да неће моћи сами да решавају све веће проблеме који настају масовним приливом миграната.

Мигранти који протекла три-четири месеца у великом броју стижу у ту пограничну општину како би прешли у Мађарску преко „зелене границе” и потом наставили свој пут у друге земље ЕУ, пре два дана пресељени су из парка у центру Кањиже на специјално за њих уређен простор - Вашариште.

Локална самоуправа је, уз помоћ Републичког комесаријата за избеглице, хуманитарних и других организација успела да обезбеди и постави специјалне велике шаторе у том центру или „кампу”, у којима тренутно борави око 500 људи, а капацитет им је за више од 1.200 корисника.

„То је за сада довољно за прихват миграната, али шта ако их ускоро буде много више. Без довољно новца, људства и техничке подршке нећемо моћи да успешно решавамо новонастале проблем”, каже за Танјуг председник Скупштине општине Кањижа Роберт Лацко.

Истакавши да су у Кањижи захвални на досадашњој пруженој и обећаној помоћи, он је ипак напоменуо да државни и други органи у том погледу споро реагују, јер најављена финансијска средства за решавање ургентних питања збрињавања миграната „још нису стигла на општински рачун”.

„Не тражимо нешто да бисмо боље живели, него да успешно решавамо бројне проблеме”, каже Лацко и истиче да се у тој општини протеклих месеци „паралелно бране права и тих људи који су дошли и грађана”.

Он је стога поново апеловао на надлежне државне органе и институције да убрзају слање финансијске и друге помоћи, како би могли да одговоре на све изазове све већег прилива људи са Блиског Истока, којима је Кањижа пролазна станица.

Лацко, као други грађани Кањиже са којима је разговарао репортер Танјуга, истиче да до сада није било већих проблема са тим људима, али напомињу да ипак ником није било пријатно док су данима и ноћима боравили у центру града, на отвореном.

„Иако је мало времена прошло откако су отишли из центра града, већ сад осећамо да је много мирније, и грађани су мирнији, што много значи”, каже мештанин Ерне Рекецки и додаје да у протеклим месецима није било већих инцидената, „тако да смо доста добро прошли”.

У граду се ипак осећа извесна напетост, каже Рекецки напомињући да се Кањижани највише боје да им деца на неки начин не буду угрожена, јер ускоро почиње школска година, па и то треба посебно имати у виду.

И његов млађи суграђанин Лазар Кузмановић потврђује нам да мигрант „нису направили ниједан ексцес и нису нам толико сметали”, али како је додао, откако су измештени из центра „сад се лакше дише”.

Многи аутобуси који свакодневно довозе мигранте из правца Београда и Суботице у Кањижу сад се директно упућују у „прихватилиште” на Вашаришту где их дочекују људи из општине и Републичког комесарјата за избеглице и миграције, као и Балканског центра за миграције.

Представник Републичког комесаријата Роберт Лесмајстер изјавио је Танјугу да се чини све како би тим људима били обезбеђени одговарајући услови за смештај, исхрану И одржавање личне хигијене.

„Добили смо из Руско-српског центра из Ниша одговарајуће шаторе и то много значи”, каже Лестмајстер и додаје да се уз помоћ људи из локалних јавних предузећа и организација стално уређује простор како би боравак бројне деце, жена и мушкараца у том простору био што угоднији.

Представници Црвеног крста мигрантима свакодневно допремају храну, обезбеђена им је вода за пиће и одржавање личне хигијене а два пута седмично у прихватни центар долазе лекарске екипе, истиче Лесмајстер.

Да имају добре услове у том кањишком центру потврдио је и Сиријац Абид наглашавајући да су његови сународници, као и мигранти који долазе из Палестине, Ирака или Авганистана овде у Србији „јако лепо примљени и третирани”.

То место где су смештени им одговара, јер су услови доста добри, каже Абид и додаје да су имали веома много проблема у путу, све док нису дошли у Србију, која им је, како истиче, много помогла.

„Овде се веома добро осећамо и, како то ми Арапи волимо да кажемо, надамо се да ће се Србима лепо узвратити, зато што су имали стрпљења са нама и што су се јако лепо понели према нама”, додао је он.

У разговору са Абидом је Танјуговој екипи помогао Кемал ел Шари, преводилац из Балканског центра за миграције, који је са својим колегама свакодневно и целодневно на располагању мигрантима и онима који им помажу док су у Кањижи и у прихватилишту.

Одатле групе миграната из сата у сат крећу ка мађарској граници, удаљеној свега неколико километара да би се, како кажу, ако буду имали среће, домогли пре свега скандинавских земаља, јер се надају да тамо могу да остану.

Коментари6
bf93e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kostas Gasopulos
Lepo se vidi da je u Kanjiži lakše njenim gradjanima, ali i migrantima, od kada su se iz centra premestili pod šatore Srpsko - Ruskog prijateljstva u vanrednim situacijama. To je i potvrda onoga što već više puta ukazujem, da se trebaju premijeri Srbije i Grčke, ali i Srbije i Makedonije, sastajati i direktno dogovarati kako da se na tom putu od turske granice sa Grčkom pa do Kanjiže, urede prihvatni centri u halama i drugim sličnim objektima. Premijeri pomenutih država balkanskog poluostrva trebaju sada, dok je ovaj problem sa migrantima još ovog obima, da se lobistički okrenu ka EU i SAD, kako bi iz njihovih fondova dobili sredstva za opremanje tih mikro prihvatnih centara duž magisralnih saobraćajnica Balkana. Sredstva iz EU i SAD bi bila dovoljna za uredjenje i funkcionisanje, kako prostora o kojem govorim tako i ljudstva i materijalnih sredstava kojim bi ti centri pružali pomoć migranitima na putu ka njihovim finalnim odrednicama. Sve to treba uraditi dok se ovde ne zavuče zima.
Костадин Петровић
Треба стварно бити приглуп и мислити да ће се бојовници са ратишта у Сирији, сада у цивилу, сви у узрасту за пушку, задовољити помоћи за избеглице. Док и тебе, Владо, из твоје куће не истерају и у њој се не разбашкаре, неће се смирити!
Vlada / Ako ne mozes da pomognes, nemoj da odmazes!
Zalosno je ovo. Ovi ljudi su prisiljeni da napustaju svoja ognjsta na isti nacin kao sto smo i mi srbi morali da pod prisilom napustimo nase zemlje u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu! Ovde se javljaju nekakvi teoreticari zavere pa postavljaju pitanje " a zasto sve mladi muskarci"!? Pa zato sto babe i dede ne mogu na ovako tezak put i peske preko pustinja u pretrpanim plasticnim camcima preko mora i kroz planine i sume i sve to bez hrane i vode! Tu ima takodje i zena i djece, medjutim izgleda da njih niko ne vidi !? Tim ljudima treba pomoci, pokazati srbsko gostoprimstvo i pomoci im da dodju do granica EU jer oni zapravo tamo i idu! Niko od njih nema nameru da ostane u srbiji niti neko od njih trazi azil u srbiji, dakle oni migriraju preko srbije i ako su uspeli da prodju kroz sve muke i zla i kroz sve pustinje i uspeli su da preplivaju na veslima prko svakojakojakoh mora onda ni Srbija nece da im bude neka prepreka a flasa vode i parce hleba ostaje dugo u sjecanju onih gladnih i zednih!
Jovanka Voždovčanka
Moram ovo da napišem, i nadam se da naši Mađari, uz granicu sa Mađarskom, neće da se ljute. Naime, činjenica je da su svi oni bili (ne znam da li su i dalje) velike pristalice evroatlantskih integracija i zapadnih "vrednosti". Verujem da su, posle početka seobe naroda (kraj se, još, ne vidi), i licemernog odnosa zapadnih zemalja, inače glavnih uzročnika ovoga problema, počeli stvari da gledaju iz druge perspektive, i da sagledavaju pravo lice zapadne "civilizacije i vrednosti". Sada će moći, mnogo, bolje da razumeju svoje komšije, Srbe. I, nadam se da ćemo uspeti, zajedno, da rešimo ovaj problem.
ONA SIMIC
Da ponosna sam na Srbiju sto pomaze ovim jadnim ljudima na svom putu ka zemljama koje su ih isterale iz njihovih domova i zemlje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља