недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Универзитет у Београду поново међу 400 најбољих на свету

субота, 15.08.2015. у 11:00
Фото Д. Јевремовић

Универзитет у Београду и даље је једини српски универзитет на чувеној Шангајској листи 500 најбољих универзитета на свету. На овогодишњој листи, коју шангајски универзитет „Ђиао Тонг” објављује сваког 15. августа, БУ је задржао прошлогодишњу позицију између 301. и 400. места.

Први је поново Харвард, који ту позицију држи од 2003. године. Већ другу годину заредом овде нема места за Загребачко свеучилиште, а од универзитета у окружењу на листи се налази само још Универзитет у Љубљани, који је поново за 100 места лошији од Београдског.

Лепу вест донекле је помутила чињеница да Београдског универзитета више нема међу 200 најбољих (толико се рангира) у математици и физици, што први људи нашег образовања тумаче као последицу недовољног улагања у науку. Они, међутим, истичу да је пласман БУ изузетан ако се погледају критеријуми по којима се прави Шангајска листа, јер се бодује на пример број нобеловаца и добитника Филдсове медаље који су дипломирали или предају на универзитету и слично.

Челницима академске заједнице управо је јуче ујутро „Политика” јавила добру и лошу вест. Ректора проф. др Владимира Бумбаширевића затекли смо на одмору у иностранству. Он је за наш лист рекао да је задовољан што је Универзитет задржао место међу 400 најбољих на свету, али и да има разлога за забринутост.

– То што смо задржали позицију на Шангајској листи јесте разлог за задовољство, али ако се погледа графикон, приметан је благи пад у односу на претходне две године. То ће тек бити предмет анализе, да видимо да ли су други напредовали или смо ми пали. БУ је у сваком случају, на челу с проректорком Иванком Поповић, максимално професионално урадио посао када је реч о кандидатури – каже др Бумбаширевић.

Подсећамо да је улазак Београда на Шангајску листу трајао пуних шест година, још у време претходног ректора проф. др Бранка Ковачевића и да је била формирана и комисија која је припремала обимну документацију и доказе да припадамо друштву најбољих на свету. Ова листа иначе узима у обзир више од хиљаду универзитета, али се рангира само првих 500. Универзитети су рангирани до 100. места, а потом се по абецедном реду сврставају у рангу од 101. до 150, од 151. до 200, 201. до 300, од 301. до 400. и од 401. до 500.

Универзитети се такође рангирају и по областима науке, до 200. места. Београдски универзитет је 2013. године ушао међу најбоље прво у математици, а потом лане и у физици. Ове године нас, међутим, нема на листи.

Упитан да објасни шта се догодило с математиком и физиком, ректор одговара да су ту врло мале разлике, можда је о пласману пресудио само један (не)објављен рад, али да све ово показује да недовољно улагање у науку има своје последице.

– Издвајање за науку је мало и плашим се да ћемо се, ако се тај тренд настави, идуће године наћи у нижем рангу или да чак испаднемо с листе, што се догодило неким универзитетима у региону – упозорава први човек најјачег универзитета у Србији.

Др Милован Шуваков, помоћник министра за високо образовање, такође каже за „Политику” да је ово добра вест за Србију, поготово ако се зна да немамо нобеловце, тако да Београд на Шангајску листу ставља практично само научна излазност.

– Ми немамо информацију где се налазимо у образовном делу, Шангајска листа не мери квалитет образовања, што је неопходан податак за студенте. Зато је министар просвете др Срђан Вербић недавно покренуо иницијативу међу министрима у региону да се уради регионално рангирање студијских програма, а национално рангирање студијских програма је такође у плану Министарства просвете – објашњава др Шуваков.

Он не сматра да је реч о паду, када су у питању математика и физика јер, каже, резултат може да варира у само неколико бодова, пошто је веома оштра конкуренцији.

– То није неки посебан показатељ, важно за нашу земљу и науку јесте да се у појединим областима ипак појављујемо на Шангајској листи. Када је реч о финансирању високог образовања, биће предложен нови модел финансирања факултета који ће бити измењен новим законом који ће Министарство просвете предложити Скупштини на усвајање – објашњава наш саговорник.

Ово је лепа вест и за проф. др Радивоја Митровића, некадашњег државног секретара Министарства просвете и члана Комисије која је припремала кандидатуру за улазак БУ на Шангајску листу.

– Битно је да смо задржали позицију међу 500 најбољих на свету. Ово је, међутим, последњи тренутак да схватимо значај високог образовања, да мудро бирамо приоритете и пројекте које ћемо на јесен финансирати за период од четири године. Имамо све основе да на темељу добре математике и физике поставимо студије инжењерства, јер немамо незапосленог инжењера који је отишао у иностранство – сматра др Митровић, иначе нови декан Машинског факултета.

Не умањујући значај факултета, рецимо ипак на крају и да су за место на Шангајској листи заслужни пре свега институти који су у саставу БУ, односно научна продукција наших најбољих истраживача пре свега „Винче” и Института за физику.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------

Доминација америчких универзитета

Гледано по земљама, на листи доминирају амерички универзитети, којих има чак 146 међу 500 најбољих. Примера ради, међу првих 10 су осам америчких универзитета, а међу првих сто – чак 51. Кина има 40 рангираних универзитета, Немачка 39, Велика Британија 37 (три су међу 20 најбољих на свету), а Француска 22. Међу академске силе убрајају се и Аустралија, Канада и Италија са по 20 својих универзитета у друштву 500 најбољих, као и Јапан с 18 универзитета.

Русија, Пољска, Грчка, Чиле, Мађарска имају по два универзитета на Шангајској листи, а Србија је са по једним универзитетом у друштву Индије, Турске, Египта, Мексика, Аргентине, Чешке... Финска има шест, Шпанија 13, Белгија и Швајцарска по 7, а Холандија и Шведска 12, односно 11 рангираних универзитета међу 500 најбољих.

-----------------------------------------

Лична карта БУ

У делу који се односи на основне податке универзитета, читамо да БУ има корене у 1808. години и да је највећи и најстарији у Србији. У свом саставу има 31 факултет, 11 института и осам научних центара, као и Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић” с више од 3,5 милиона књига. Индекс тренутно има 94.458 студената, од којих је 4.171 страни држављанин. Њима предаје 6.174 професора. БУ има међународне уговоре са 180 универзитета широм света.


Коментари22
991f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Поносан Београђанин
Ај бре да буде што пре између кеца и стоје.
Leona P
Ne znam koliko ljudi je procitalo nesto o metodologiji Sangajske liste pre davanja izjava i komenraisanja. Sangajska lista se 90% bazira na parametrima bez normiranja prema velicini univerziteta. Prema tome, ona favorizuje pre svega brojno velike univerzitete, a takvih ima puno - narocito u Kini (sto mislim da je i glavni razlog za takvu metodologiju). Ni na jednoj drugoj listi Kina nema veci broj visokorangiranih univerziteta od Velike Britanije i Nemacke! Ovo ide na ruku i Univerzitetu u Beogradu, koji je veliki, narocito ako se uzmu u obzir i instituti, o cemu se dosta debatuje. Na listama gde su kriterijumi vise bazirani na kvalitetu a manje na kvantitetu, Univerziteta u Beogradu nema medju prvih 500.
odlicno 400-to mesto
Kako ono kazu Amerikanci: "Ako si dobro skolovan a siromasan, onda nesto nije u redu sa tom skolom"! Zasto bi bilo drugacije kad su drzava i njen(i) univerzitet(i) u pitanju?
Бивши Исељеник
"– Ми немамо информацију где се налазимо у образовном делу, Шангајска листа не мери квалитет образовања, што је неопходан податак за студенте. Зато је министар просвете др Срђан Вербић недавно покренуо иницијативу међу министрима у региону да се уради регионално рангирање студијских програма, а национално рангирање студијских програма је такође у плану Министарства просвете " Тешко је измерити квалитет образовања, али постоје неки показатељи, нпр. анкета међу студентима иако она не може бити пресудна јер би тако програми са слабијим критеријумима испали бољи. Кад се ради о укупном рангу, који укључује и науку и образовање, битна је и РЕПУТАЦИЈА неког програма. У неким америчким рангирањима репутација се одређује из анкете међу шефовима департмана (одсека). На тај начин се добије нека врста средње оцене, која улази у укупни број бодова за рангирање. Ако би се та репутација рачунала за цео регион, онда би можда био проблем што би сви настојали да програме из своје земље рангирају више.
DragoNik Nik
Celo to rangiranje je napravljeno tako da AngloAmericki univerziteti budu na vrhu. Onda, naravno mogu da naplacuju debele skolarine. U tom grmu lezi zec. Nigde se ne uzima u obzir koliko svrseni student zna kad diplomira. Ja sam naprimer, diplomirao i doktorirao na univerzitetima u unutrasnjosti Srbije, a sada radim na jednom Univerzitetu u inostranstvu koji je u prvih 100. Odgovorno tvrdim da studenti koji ovde zavrse iste studije kao i ja, znaju priblizno 50 % onoga sto sam ja znao kad sam diplomirao. Kakva je svrha poredjenja broja radova, higly cited nastavnika i dr, kad se ne poredi glavni kriterijum, a to je znanje studenata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља