понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Дани православља у Сегедину

уторак, 18.08.2015. у 12:04
Црква Светог Николе у Сегедину (Фото: А.Исаков)

 Се­ге­дин – Дру­ги Да­ни срп­ског пра­во­сла­вља, одр­жа­ни у пор­ти Цр­кве Све­тог Ни­ко­ле у цен­тру Се­ге­ди­на од 13. до 16. ав­гу­ста, би­ли су јед­на од рет­ких при­ли­ка да се, ми­мо ве­ли­ких цр­кве­них пра­зни­ка, оку­пи срп­ска за­јед­ни­ца. Да­не је отво­рио Ти­бор Ге­рег, по­ча­сни кон­зул Ср­би­је и је­дан од по­кро­ви­те­ља ма­ни­фе­ста­ци­је.

Се­ге­дин је да­нас гра­ђа­ни­ма Ср­би­је пре­у­зео уло­гу ко­је су ра­ни­је у шо­пинг ру­та­ма има­ли Трст или Ис­тан­бул, а ма­ње је по­зна­то да овај град у сво­јим исто­риј­ским сло­је­ви­ма има ис­пи­са­не и не­за­о­би­ла­зне вред­но­сти срп­ске кул­ту­ре. Храм Све­тог Ни­ко­ле, по­сле ста­ре Си­на­го­ге, нај­ста­ри­ја је цр­ква у гра­ду, по­диг­ну­та 1778. го­ди­не на те­ме­љу пре­ђа­шње цр­кве из 1732. го­ди­не. Ико­но­стас је ста­ри­ји од са­ме цр­кве, ура­дио га је 1761. го­ди­не чу­ве­ни ико­но­пи­сац Јо­ван По­по­вић за по­тре­бе ста­ре цр­кве, а због ње­го­ве је­дин­стве­не ле­по­те, јер је ура­ђен у бо­га­том ро­ко­ко сти­лу, пре­нет је и у но­ви храм.

Пр­о­то­на­ме­сник Па­вле Ка­план, па­рох се­ге­дин­ски, об­ја­шња­ва нам да су Да­ни срп­ског пра­во­сла­вља орга­ни­зо­ва­ни ка­ко би се при­ку­пио но­вац за из­ли­ва­ње но­вог зво­на на цр­кви.

–На хра­му је би­ло пет зво­на, али су стра­да­ла у ве­ли­ком по­жа­ру 1825. го­ди­не. Срп­ска за­јед­ни­ца ус­пе­ла је да на зво­ник вра­ти че­ти­ри зво­на, али их је 1916. го­ди­не др­жа­ва сва од­у­зе­ла због по­тре­ба ма­ђар­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­ту и за њих пла­ти­ла 10 пфе­ни­га, што ни та­да ни­је вре­де­ло го­то­во ни­шта. Учи­ње­но је то тек да се не ка­же да су од­у­зе­та без на­кна­де – об­ја­шња­ва нам па­рох Ка­план.

Пу­них 90 го­ди­на ни­је се чу­ло зво­но с пра­во­слав­не цр­кве у Се­ге­ди­ну. Уз крај­њи на­пор, 2006. го­ди­не по­ста­вље­но је пр­во зво­но, те­шко 115 кг, а од 1,5 ми­ли­о­на фо­рин­ти за ње­го­во из­ли­ва­ње, ми­ли­он је дао град Се­ге­дин.

– На­ша же­ља са­да је да по­ста­ви­мо и дру­го зво­но, а оно би, због тон­ске хар­мо­ни­је, тре­ба­ло да те­жи нај­ма­ње 200 кг. Из­ли­ва­ње зво­на ста­је нас 18 евра по ки­ло­гра­му – об­ја­шња­ва да­ље Ка­план и ка­же да је до са­да при­ку­пље­но око две хи­ља­де евра.

Срп­ска за­јед­ни­ца у Се­ге­ди­ну да­нас је ве­о­ма ма­ла – по по­пи­су из 2011. го­ди­не око 1.400 гра­ђа­на из­ја­сни­ли су се као Ср­би. Ипак, тек име­на њих 124 су на све­ште­ни­ко­вом спи­ску оних ко­ји по­вре­ме­но до­ђу у храм. На ве­чер­њој слу­жби за Да­не пра­во­сла­вља у хра­му је био са­мо Ми­лош Ко­јић. То му је срп­ско име, ко­је рет­ко ко­ри­сти, као и је­зик, па ра­ди­је раз­го­вор на­ста­вља на ма­ђар­ском и об­ја­шња­ва да се зо­ве Ка­таи Ми­клош, да је пре 40 го­ди­на до­шао у Се­ге­дин из род­не Ба­та­ње, и да је у ње­го­вој по­ро­ди­ци он по­след­њи члан ко­ји још по­ма­ло го­во­ри срп­ски је­зик.

По­во­дом Да­на пра­во­сла­вља у цр­кви је орга­ни­зо­ва­но не­ко­ли­ко из­ло­жби. Ту су чу­де­сне фо­то­гра­фи­је Ива­на Јак­ши­ћа, део ње­го­ве ве­ли­ке из­ло­жбе „И би све­тлост”, ко­ју је при­ка­зао у Бу­дим­пе­шти, по­том ра­до­ви чла­но­ва сли­кар­ске гру­пе „Круг”, а по­себ­но су за­ни­мљи­ве ико­не на др­ве­ту Шан­до­ра Јо­са­и­ја, ко­ји је пре­шао у пра­во­сла­вље. Због ове ма­ни­фе­ста­ци­је цр­ква је би­ла стал­но отво­ре­на, а мла­ди прав­ник Да­мир Му­ста­ба­шић оба­вља уло­гу во­ди­ча ко­ји на срп­ском и ма­ђар­ском је­зи­ку по­се­ти­о­ци­ма, ме­ђу ко­ји­ма је мно­го Се­ге­ди­на­ца, го­во­ри о исто­ри­ји хра­ма.

Пред цр­квом у ули­ци је мно­го ве­се­ли­је. Срп­ска за­јед­ни­ца за до­ма­ће ста­нов­ни­штво има га­стро­ном­ски „маг­нет” – бу­рек и ро­штиљ, а око штан­да с хра­ном ти­ска се нај­ви­ше све­та. У јед­ном тре­нут­ку пр­о­ла­ма се звук тру­бе – „Гу­чан­ски пар­ти­за­ни”. Ни­су сти­гли из ср­ца Ср­би­је, већ са обли­жњег џез од­се­ка му­зич­ке ака­де­ми­је. Ду­ва­чи су на­пра­ви­ли круг око квар­та у чи­јем је цен­тру срп­ска цр­ква, да и ова­ко по­зо­ву оне ко­ји­ма је пр­о­ма­као ми­рис ме­са са ро­шти­ља да се при­дру­же Да­ни­ма пра­во­сла­вља. 

          _____________________________________

­У вртићу само петоро деце зна српски

Пре­ко пу­та цр­кве на­ла­зи се згра­да ко­ју су бо­га­ти Ср­би за­ве­шта­ли па­ро­хи­ји. У њој је да­нас све­ште­нич­ки стан, али и се­ди­ште ме­сне са­мо­у­пра­ве Ср­ба у Се­ге­ди­ну. Бо­ри­во­је Рус, пред­сед­ник ме­сне са­мо­у­пра­ве и са­вет­ник Зе­маљ­ске са­мо­у­пра­ве у Ма­ђар­ској, ка­же да је у њи­хо­вој орга­ни­за­ци­ји ак­тив­но са­мо око 80 чла­но­ва.

– То су углав­ном Ср­би ко­ји су из ма­њих ма­ђар­ских ме­ста до­шли да жи­ве у Се­ге­дин сре­ди­ном пр­о­шлог ве­ка – ка­же нам Рус.

Ср­би у Се­ге­ди­ну има­ју об­да­ни­ште, а иако га по­ха­ђа 30 ма­ли­ша­на, мо­жда са­мо пе­то­ро зна срп­ски. У срп­ској основ­ној и сред­њој шко­ли срп­ски је­зик се учи фа­кул­та­тив­но, а има­ју и ка­те­дру за срп­ски је­зик при Се­ге­дин­ском уни­вер­зи­те­ту, ко­ју упи­су­ју ве­ћи­ном Ма­ђа­ри.

А. И.


Коментари1
03a40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tonight show
Tako i Mađari u Subotici ne pričaju srpski i koriste srpska imena da izbegnu neprijatnosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља