понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

САНУ: Не постоји босански језик

Аутор: К. Р.петак, 21.08.2015. у 12:40
Зграда Српске академије наука и уметности у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Већ неколико година новинске странице пуне текстови о различитим питањима везаним за статус тзв. босанског језика, и то понајвише у Србији и Републици Српској. Тако читамо да „Бошњаци не разумеју српски језик”, да је у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка „преводилаца на босански језик” са српскога, да је „Министарство правде Србије објавило оглас за постављање сталних судских преводилаца за босански језик”, да је министар просвете обећао да ће се на Државном универзитету у Новом Пазару вршити „обука за босански језик”, да ђаци бошњачке националности у Републици Српској неће да прихвате књижице ни сведочанства у којима је језик назван „бошњачким” а не „босанским” итд.
Два су питања на које лингвистика мора дати одговор. Постоји ли „босански језик” као језик различит од „српског језика”? Морају ли Срби употребљавати назив „босански језик”, на којем инсистирају Бошњаци?
Прво питање тиче се питања језичког идентитета. Од десет међународних докумената у којима се помиње статус језика – увек се говори искључиво о језичким правима појединаца и припадника националних мањина. Нигде се не помињу језичка права народа, нити држава, а камоли да се прописује право народа да свој језик назове својим именом, а ни у једном од докумената не наводи се експлицитно када један језик треба сматрати посебним језиком.
О идентитету једнога језика, о довољним разлозима за проглашење неког идиома за посебан језик, посредно се говори једино у Европској повељи о регионалним или мањинским језицима где се каже да су
регионални или мањински језици они језици који су традиционално у употреби на одређеној територији једне државе од стране држављана те државе који чине бројчано мању групу од остатка становништва и који су различити од званичног језика те државе, што не укључује дијалекте званичног језика те државе или језике радника миграната. Закључак је да два или више идиома који се не разликују не могу лингвистички (научно) бити посебни језици, што ће рећи да један не може бити већински а други мањински.
У саопштењу се наводе јединствени ставови бошњачких лингвиста (Алија Исаковић, Мидхат Риђановић, Ибрахим Чедић...) који унисоно тврде да између босанског, хрватског и српског језика нема суштинске разлике. У питању је, према њима, само право народа да именује језик онако како га је традиционално именовао, односно, да народ у БиХ говори једним језиком...
Према бошњачким лингвистима, разлика између српског и тзв. босанског језика је само у имену. А Бошњаци хоће да језик којим говоре зову „босански”, никако „бошњачки”. Ако се тај назив схвати као израз „симболичке” а не комуникативне функције, онда треба подсетити да ниједан народ не мора прихватити назив за језик који је у обичају код другог народа. Не могу Словенци Србима наметати да језик којим говоре и Срби зову „словенски” кад га Срби зову „словеначки”, нити Роми могу захтевати да језик који они зову „романи” и Срби тако (а не „ромски”) зову.
Од назива „бошњачки народ”, који су Муслимани сами изабрали, може се једино и искључиво направити назив бошњачки језик, као што је речено и у првој одлуци Одбора од 13. фебруара 1998. године. То је посебно важно за Републику Српску, у чијем Уставу стоји: „Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик хрватског народа и језик бошњачког народа”. Назив бошњачки језик одговара називу бошњачки народ, док би назив босански језик одговарао термину, непостојећег, босанског народа. 

(Илустрација Драган Стојановић)
Из свега проистичу нужни закључци:
Да би два језика били посебни језици, они морају бити различити по лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са „босанским језиком” кад се он посматра у односу на српски језик, јер и сви бошњачки лингвисти тврде да су босански и српски језик различити само по имену, али да се према лингвистичким критеријумима ради о истом језику. Јасно је да „босански језик” не може имати ни лингвистички ни правни – него само симболички – статус посебног језика, па се на његове говорнике не могу применити „Уставом и законом загарантована права да се судски и управни поступак води на матерњем језику странке”, јер се поступак на том језику води и кад се тај језик зове нпр. српским или хрватским.
Назив који за један језик користи један народ не мора бити назив језика код другог народа. Према творбеним правилима српског језика од „српски народ” изводи се еквивалентан назив „српски језик”, од „хрватски народ” изводи се „хрватски језик”, а од „бошњачки народ могуће је једино извести бошњачки језик”, а никако „босански језик”. У српском језику једино је исправно језик којим говоре Бошњаци звати „бошњачким језиком”.
Нема никаквог ни лингвистичког ни правног основа производити некакве „тумаче за босански језик”, нити пак изводити посебну наставу на „босанском/бошњачком” језику, јер сви који знају српски језик знају подједнако добро и „бошњачки”, и обратно. Државне институције Републике Србије и Републике Српске морају тога бити свесне, и у скалду с тим морају и деловати, пише у саопштењу Института за стандардизацију језика.
 


Коментари66
df77a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. З.
ЗАШТО СТЕ ПОЗАЈМИЛИ ХРВАТСКО ПИСМО, ЗАШТО НЕМАТЕ СВОЈЕ ПИСМО? Bosa Bosnjak на хрватској гајици овде пише: „Ali uvijek ostajemo Bošnjaci kao što su nam bili i pradjedovi i ništa drugo.“ Како нећете ништа друго кад је превише очигледно да сте по Босни и Босанцима назвали свој језик (географски), а не по себи (кажете да сте „Бошњаци“). Да нисте можда хтели да имате „босански језик“ који бисте да наметнете и Србима и Хрватима пошто су они становници Босне и Херцеговине. Ако хоћете да се по земљи, а не по народу зове Ваш језик („босански“) зашто га нисте назвали и по Херцеговини, па да буде „босанскохерцеговачки“? Зашто потцењујете своје и друге који живе у делу БиХ који се зове Херцеговина? Мало ме чуди да сте позајмили писмо од Хрвата. Зашто нисте створили своју абецеду?
Д. З.
АКАДЕМИЦИ ЛИНГВИСТИКЕ У САНУ ТРЕБА ДА СЕ ОДЛУЧЕ: ХОЋЕ ЛИ НАСТАВИТИ ДА ОБЈАВЉУЈУ РЕЧНИК СРПСКОГ ИЛИ НЕПОСТОЈЕЋЕГ СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА ... Али САНУ мора да се одлучи: постоји ли и даље за њу српски или „српскохрватски језик“. Ако академици из лингвистике у САНУ мисле да постоји српски језик, морају да се договоре хоће ли наставити да и даље објављују Речник народног и књижевног српскохрватског језика – непостојећег језика или постојећег српског језика.
minja kaporic
Piše li se "srbu" malim početnim slovom? Ili možda samo na bošnjačkom jeziku, pošto je tako napisao ovaj jezikoznalac tog jezika?
Д. З.
САМО СЕ НА БАЛКАНУ ПОЛИТИЧКИ ИМЕНУЈУ НАЗИВИ ЈЕЗИКА (ОД ВУКОВОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА) Нигде у свету се не именује језик друкчије до према имену народа који тај језик користи. Према томе, када би постојао "босански језик", постојао би и "амерички језик" према држави Америци (САД). Ипак не постоји. Језик Американаца је енглески. Тако и сви преименовани језици од Вуковог српског језика лингвистички су само варијанте Вуковог српског језика. Политички називи могу бити свакојаки само на Балкану. У свету се тек тако не стварају "нови" језици..
Aleksandra Anđić
Ovaj čovek nam je upravo saopštio da se zapravo na Zlatiboru, posred Šumadije, u Beogradu uvek govorilo jezikom "nalik na makedonski", a naš književni jezik nam je "naturio" Vuk KaraĐić i neimenovani hrvatski predstavnik. Lupi, i osta živ, Pravi biser balkanski ovaj @-BISER BALKANSKI

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља