понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.08.2015. у 15:00 Ана Тасић

Рађање драме из музике

Марк Бренер (Промо фотографија представе)

Специјално за Политику

Лондон – На ушушканој, камерној сцени позоришта „Алмеида“, у северној лондонској општини Излингтон, недавно су премијерно изведене „Баханткиње“ према Еурипидовој трагедији, у режији Џејмса Мекдоналда. То је друга продукција у оквиру програма „Грци“ који се реализује на сцени „Алмеиде”, карактеристичној по изазовним, савременим, политички ангажованим представама, експерименталним у садржају и у форми. Прва у сезони „Грка“, која траје од јуна до новембра ове године, била је продукција Есхилове „Орестије“, а након ових „Баханткиња“ премијерно ће још крајем септембра бити изведена Еурипидова „Медеја“ редитеља Руперта Гулда, уметничког директора „Алмеиде“.

„Баханткиње“ су последњи Еурипидов комад, настао у пишчевом самоизгнанству у Македонији, веома необичан, па и изузетан у његовом опусу, а посвећен богу позоришта и вина, Дионису/Бахусу. Историчари позоришта су записали да су „Баханткиње” врста Еурипидовог тестамента, одраз света лудила, смакнутог разума. Њена значења су згуснута, слојевита, оне су сензуалне и бруталне, необуздане и елементарне, исконске. „Баханткиње” истражују смисао и заблуде религије, сукоб између аполонског и дионијског принципа, разума и лудила, државе коју представља краљ Пентеј и слободе оличене у Дионису.

Мекдоналдова представа се игра у новом преводу Ен Карсон, канадске песникиње која је превела и Софоклову „Антигону“ пре неколико месеци, за лондонску продукцију у којој Жилијет Бинош игра насловну улогу. Сценски простор је сведен, глумци играју на празној сцени окруженој земљаним насипима који битно одражавају подручје митског и ритуалног, кључно за разумевање „Баханткиња“. Режију карактерише истовремена савременост приступа и поштовање старогрчких театарских конвенција – извлачење хора у први план и постојање три глумца који представљају све ликове. Дионис Бена Вишоа, овде веома популарног позоришног и филмског глумца, сложен је, заводљив, андрогин. Пентеја игра Берти Карвел, као тврдог и прагматичног краља, љубоморног на Дионисову славу, и суштински немоћног пред божанским, али и суровим Дионисом.

Кључан састојак, везивно ткиво игре глумаца су хорске песме. Хор опчињених Баханткиња које певају о радости и мистеријама Бахусовог култа, чини седам извођачица. Оне певају хипнотичке сонгове у маниру госпела, композитора Орланда Гоуа. Хорска музика ствара осећање ритуалности извођења, посебно важно за ову трагедију која пуца од снаге изворног, музикалног. Хор понекада производи и недефинисане звуке, уздахе, пригушиване крике, врло битне у погледу буђења архетипског, потиснутог у човеку.

Ова представа отвара тему значаја везе између музике и драме, данас врло актуелизоване, имајући у виду успон музичког позоришта, у свету и код нас. Према Аристотелу, старогрчка трагедија и позориште су се развили из хорске песме посвећене Дионису.

„Баханткиње“ су због необичности стила и структуре тек касније постале цењене, чему је много допринела Ничеова расправа „Рођење трагедије из духа музике“ (1872), где се аутор, између осталог, управо бави односима између музике и драме. Полазећи од тезе да је музика дионијска уметност која разбија окове индивидуације и отвара пут ка језгру ствари, представља метафизичко, Ниче сматра да хор у грчкој трагедији алегоријом изражава праоднос између ствари по себи и појаве. Он још пише: „Хор у трагичној игри је живи зид против навале стварности... Он живот слика истинитије, стварније, потпуније него културни човек који себе обично сматра једином стварношћу.“

Кључна улога хора у Мекдоналдовој представи окреће мисли у правцу ових Ничеових тумачења. Музиком се ту изражава есенција бића, осећаји које речи саме нису способне да у потпуности одразе. Зато је музика у театру тако важна, она употпуњује дејство драме на интуитивном, поетском плану, комуницирајући са нашим најдубљим осећањима.

Коментари0
26728
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља