среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.08.2015. у 15:00 Тања Вујић

Кинеска кланица акција

Берза у шангају: брокери на измаку (Фото Ројтерс)

„Црни понедељак.” Тако је званична кинеска новинска агенција „Синхуа” описала јучерашњи стампедо инвеститора са берзи у Шангају и Шензену, иза кога се таква паника разлила светом, да је само у Европи 300 најјачих фирми на финансијским тржиштима изгубило преко 440 милијарди фунти. Упоредо са највећим падом вредности акција у Шангају од 2007. године, вредност барела нафте спустила се на најнижи ниво од почетка 2009 (испод 40 долара), док су остале стратешке сировине збирно обезвређене на цену са почетка миленијума. Чак је и унца злата – класично прибежиште инвеститора у неизвесним временима – јуче појевтинила, након петодневног раста вредности. Стрмоглав вредности забележила је и већина валута земаља у развоју (од казахстанске тенге до јужноафричког ранда) као и акције водећих азијских компанија (од „Тојоте” до „Самсунга”).

„Успоравање кинеске привреде и невесела слика привреде земаља у развоју растресли су финансијска тржишта широм света, без знакова скорог смиривања”, оценио је јуче „Њујорк тајмс”.

Јучерашњи пад вредности акција на шангајској берзи од скоро девет одсто – којим је обрисана сва овогодишња зарада – сликовито значи да је од 1.114 тамо регистрованих компанија, 990 исказало губитак вредности акција од 9,9 одсто (10 одсто је плафон након кога се забрањује даље трговање тог дана), док је само пет фирми у понедељак регистровало зараду.

Покретач највећег дневног пада вредности акција на берзи у Шангају у последњих осам година било је изневерено очекивање берзи да ће Пекинг преко викенда најавити нове мере против даљег клизања јуана и убрзане бежаније капитала (70 милијарди долара повучено је само у јулу). У међувремену, од прве званичне девалвације јуана од 1994. године (11. августа), светске берзе су – обезвређивањем вредности акција – изгубиле око пет билиона долара.

Берзанска нервоза драстично је нарасла након извештаја крајем прошле седмице да кинеска прерађивачка индустрија, окосница раста друге најјаче економије света, бележи најспорији раст у последњих шест и по година. Иза тога, у петак су берзе јавно очекивале нове потезе Пекинга: посебно инјекцију нових милијарди ради стабилизације курса и снижавање обавезног нивоа резерви банака. Уместо тога, кинески естаблишмент дозволио је први пут тамошњим богатим пензионим фондовима да инвестирају на берзама!

Берзе су стога јуче пописале „кинеске загонетке” чији ефекат на светско финансијско тржиште, али и глобалну привреду, за сада није могуће докучити.

Да ли је централна банка Кине одустала, барем у овом тренутку, од даљих интервенција на тамошњем финансијском тржишту? Хоће ли јуан пасти још ниже? Какве су шансе да Кина оствари раније најављени привредни раст од седам одсто у 2015? Можда је привредни раст Кине данас много нижи од 6,6 одсто, колико је остварено у јулу?... Ове и друге слутње подстакле су драматичну распродају акција свих могућих врста на берзама од Шангаја, Сеула и Сиднеја, до Франкфурта, Лондона и Волстрита.

„Кина је подстрекач макропанике, све личи на азијску кризу пред крај прошлог века”, оценио је јуче Ројтерс.

Драматичан утицај који текућа привредно-финансијска превирања у Кини имају на добар део остатка света није неочекиван. Наиме, кинеска привреда чини 15 одсто глобалне економије и остварује четвртину светског БДП-а, преноси јучерашњи „Фајненшел тајмс” податке ММФ-а.

У међувремену, бројне земље у развоју – тесни пословни партнери у кинеском силовитом привредном залету од почетка миленијума, већ броје „жртве”. Групација земаља у развоју, где иначе живи шест од седам милијарди становника планете, тренутно су оптерећене спољним дугом од преко 4,5 билиона (све јачег) америчких долара. Ослабљена национална валута Кине за те земље значи да ће њихов извоз тамо бити све скупљи, враћање дуга све теже, док би „азијски тигар” могао да искаже осетно смањену тражњу сировина – посебно нафте и руда из некадашњег „трећег света”.

Берзе посебно брине то што се јучерашња кланица акција догодила у летње време смањене трговине и пре септембарске одлуке америчких Федералних резерви о даљем курсу основне референтне каматне стопе у САД.

Стрепњу од следеће велике глобалне финансијске кризе подстичу најмање два фактора: један да се не види шта би тренутно подстакло глобални привредни раст, и други – податак да је са финансијских тржишта земаља у развоју (не само Кине) у последњих 13 месеци измештено преко 1.000 милијарди америчких долара, што је готово два пута више него на почетку претходне кризе 2008–2009. године.

Коментари23
9a7e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Jovic
Kako je moguce tvrditi da je kapitalizam u kojem 10% živi na racun 90% blizak ljudskoj prirodi? Zasto su se onda bunili robovi u robvlasnistvu i plebs u feudalizmu? I to tvrditi upravo sada kada se taj kapitalizam ubrzano rusi i postaje ogoljena sila. Vodeca neoliberalna zemlja ima spoljni dug od 22 biliona dolara, a Kina i Rusija drze 45% njenih hartija od vrednosti i ako rese da ih puste, taj slon na staklenim nogama bi pukao kao mehur od sapunice, a nikada se ne zna kada ce to uciniti. A socijalizam se nije smandrljao nego su ga smandrljali alavi krupni kapitalisti kako bi opljackali ogromna energetska bogatstva SSSR i jos to pokusavaju. U medjuvremenu, bombama "donose demokratiju" i ostavljaju uzas u tim zemljama dok pljackaju njihovu naftu, zlato, dijamante... S biciklom ili bez njega, kapitalizam vec propada kao sto su propali svi drustveno ekonomski sistemi pre njega jer to je istorijska zakonitost koja vlada na isti nacin kao prirodne zakonitosti pred kojima je covek nemocan
Dijasporac kapitalista
@ S Ristic - odgovor na svoju konstataciju iz prve recenice ste sami dali u drugoj recenici svog komentara a mi dijasporci se sigurno pridruzijemo vasoj zelji iz trece recenice. Sto se tice ostatka vaseg teksta - tu je razlika velika jer mi dijasporci smo uvedeli ono sto vi jos niste da je komunizam bio samo neuspeli eksperimant i da kapitalizam nema alternativu iz jednostavnog razloga sto jos uvek postoji i pored nastojanja sto milom sto silom da se zameni a i mnogo je blizi ljudskoj prirodi.
neba nesc
Pricao mi je jednom deda da kad se prvi bicikl pojavio u Srbiji onda su ljudi trcali za njim i vikali: "Sa'ce pasti....... Sa'ce pasti....... Sa'ce pasti...." Na njihovu zalost biciklista nije pao, ali su se uskoro pojavili motorcikli pa automobili, pa cak i avioni. Slicno tome socijalisti jos od prve ekonomske krize 1830 vicu: "Sa'ce pasti.....Sa'ce pasti.... Sa'ce Pasti....." Naravno misle na kapitalizam. Na njihovu zalost on nikad da padne... Istovremeno nisu ni primetili da se socijalizam smandrljao kao kula od karata u SSSRu i u svim istocnoevropskim zemljama, da je napusten u Kini, da je bankrotirao u Svedskoj.... Baratajuci potpuno pogresnom ekonomskom teorijom oni ne mogu da shvate da su sve ekonomske krize koje potresaju kapitalisticki svet imaju svoj uzrok u socijalizmu! Ovo ce verovatno svima zvucati neverovatno ali tako je....
Нема везе
Једно је апсолутно сигурно. Србији је свеједно.
Berza Berza
Kina je mnogo toga prihvatila sa trulog zapada. Vreme će pokazati zašto. Možda se nešto od tih tvorevina vremenom i razgradi i nestane. A truli zapad će opet smisliti možda neku glupost, kao što je berza - presipanje iz šupljeg u prazno. Našim iseljnicima, berzanskim stručnjacima, kojima je novac sinonim za život, puno uspeha na berzama dok još postoje ovakve kakve su danas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља