четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.08.2015. у 08:15 Јована Рабреновић

Либерали против неолиберала

За сада још нико није нашао лек за спречавање криза (Фото Ројтерс)

Финансијске кризе до сада су небројено пута надмудриле економске експерте. Чак и гласовите нобеловце. Највећи број њих је умео да објасни разлоге њиховог избијања, али мало ко их је предвидео и својим предлозима – предупредио. Грчка је, тренутно, најбољи пример за то, али и светска криза од 2008. којој никако да се види крај.

Ни Србија по томе није изузетак.

Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије од 2004. до 2010, овог лета је у интервјуу НИН-у рекао је да би као директор пословне банке добио отказ када не би имао осигурање за само неколико стотина хиљада, а камоли за милијарде долара за које се наша држава задужила, а није прибавила ваљано осигурање.

Подсећања ради, у септембру 2011. Србија је, зарад попуњавања минуса у каси, продала на светском тржишту обвезнице у вредности две милијарде долара уз камату од превисоких 7,5 одсто, која нам сада односи позамашан део националног колача. Држава, при том, није купила ни осигурање од девизног ризика па нам сад курсне разлике односе огромне паре због раста долара. То задуживање је тада представљено као историјски успех – да је чак 100 одсто емисије обвезница плануло и то тамо од неке мале и сиромашне Србије. После тога Србија је још три пута емитовала доларске обвезнице, све без осигурања.

Јелашић тада о томе није ништа рекао. Није ни морао, јер је већ 2010. године дао оставку. Нико 2011. о томе није изустио ниједну негативну реч, ни економисти, ни Фискални савет… Сада се о томе говори као о лошем економском потезу без премца.

Накнадна памет у економији није ништа необично. О томе, уосталом, постоји виц у коме се каже да је економиста неко ко ће сутра знати зашто се оно што је предвидео јуче није догодило данас.

Због савета за решавање грчке кризе у тамошњој штампи су на тапету највиђенији светски економисти. Ових дана атински лист „Катимерини”, очигледно ненаклоњен премијеру Алексису Ципрасу, за актуелне грчке проблеме окривљује чак и најугледније светске економисте Пола Кругмана, Џозефа Штиглица и Џефри Сакса. Кругман и Штиглиц, добитници Нобелове награде за економију 2008. и 2001, као и Сакс, познати су по јединственом ставу за решење грчке кризе: штедња на коју ту земљу присиљава тројка (ММФ, Европска централна банка и Европска комисија) по њиховом мишљењу је контрапродуктивна. Због тога их је „Катемерини” напао да сносе одговорност за погоршање односа са кредиторима и да су се својим саветима поиграли будућношћу Грчке.

Савет светски познатих економских стручњака, којима је заједничко да су били либералних опредељења и за слободно тржиште, недвосмислено се односи на то како сада изаћи на зелену грану. Нису они криви што су се пређашњи грчки политичари незајажљиво задуживали што је све довело до 300 милијарди евра дуга те земље.

Списак лоших економских савета код нас се не завршава пропустом да држава купи осигурање од валутног ризика. Од како је 2008. године швајцарски франак подивљао и повео у дужничко ропство оне који су подигли стамбене зајмове у тој валути на тапету су се нашли они који су пре тога грађане уверавали да ту нема баш ама никаквог ризика, а то су Милан Париводић, тадашњи министар за економске односе са иностранством и Млађан Динкић, министар финансија у влади Војислава Коштунице. Као креатор економске политике Динкић је омогућио да држава даје субвенције и за ове зајмове јасно тиме стављајући до знања шта о њима мисли. Радован Јелашић је, истина, био један од ретких који је упозоравао на ризик узимања зајмова у швајцарском франку.

Економска криза оголила је и нашу приватизацију. Већ осму годину привреда Србије стоји у месту, нема привредног раста, јер једноставно нема ни привреде, односно нема предузећа која би тај раст да поведу напред. Листа пропалих, а приватизованих предузећа је подугачка колико и ред на бироу рада, а некада је економска мантра била да није важно ко ће да купи предузеће, важно је продати га по сваку цену, и да ће невидљива рука тржишта све да доведе у ред. Та невидљива рука нас је довела до тога да не можемо да достигнемо ни бруто домаћи производ ни из 2007. пре кризе, ни пре бомбардовања, а камоли пре ратова.

Није баш да економисти никада нису у праву. Струка је 2008. године била против повећања пензија, касније и плата, које су уследиле у садејству са светском економском кризом. Упозоравали су да је то контрапродуктивно и да ће довести до енормног увећања јавног дуга, што се и догодило па су плате и пензије од новембра прошле године морале у рикверц.

Коментари11
61c0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

b. kramer
Kao laik, ekonomija mi se čini većom lutrijom i od vremenske prognoze. Obaška što uvek imate jednog koji lupa u bubanj a drugi u talambas. Pa ko ubode - njemu Nobel.
ekonomista -
Ima dobrih i losih ekonomista, ima korektnih a ima i pokvarenih; da rade za sebe --naravno. Odgovorne drzave imaju koliko toliko mehanizme da se zastite od pronevera i zloupotreba ali NE uvek; Ima mnogo politike u ekonomiji, tj idu ruku pod ruku. Sto se tice grcke krize, ona jasno pokazuje kako se veliki i mocni poigravaju sa Grcima; Ovde se u svemu slazem sa onim sto je napisao prof. Stiglitz, ali sam zapanjena da politicari u Grckoj idu tako daleko da krive dobronamerne ekonomiste koji su se borili za njihove interese onda kada su ih gazili Sojble i Troika..kako se veli u ovom clanku. da li je moguce? Stiglitz smatra da je Grcka trebalo da izadje iz euro zone, oni to nisu ucinili, i nisu mogli usred turisticke sezone, ali vracanje na drahmu moze da se desi pogotovu sto Grcka ne moze da se sredi ni za narednih nekoliko godina. S jedne strane imamo strane kreditore, s druge imamo grcke oligarhe koji pljackaju zemlju i ne placaju poreze, haos u javnim finansijama, veliki budz.deficit
Sten s
Postovana autorko, Ekonomski ciljevi mogu da budu razliciti. Da li ste sigurni da oni nisu i ostvareni? Koliko se povecalo bogatstvo onih koji su i do tada bili najbogatiji u svetu? Koliko se povecalo bogatstvo onih koji su u srpsku politiku dosli sa tetkinog kauca? Koliko se povecalo bogatstvo onih koji su odlucivali o zaduzenju Grcke? Ekonomisti su samo radili za sebe i za one koji ih placaju. I jedni i drugi su na kraju zadovoljni. Nezadovoljna je samo sirotinja koja je naivno verovala da neko radi za nju.
svedok savremenik
Odgovor na ovaj članak je odavno dobro poznat u ekonomiji i njenom ogranku, finansijama. Obrt kapitala nije moguć bez realne ekonomije, novca i potrošača, jer to sve zajedno je jedan ciklus. Zbog toga ne može da postoji država, koja je bez regulacije, u haosu tzv. " slobodnog tržišta" i " nevidljive ruke tržišta". Ova, tekuća, ekonomska i državna kriza upravo je započeta u okviru finansija, kad je pukao naduvani balon " instgrumenata". Protivlek ekonomskoj krizi je vidljiv na primeru NR Kine. Pročitajte njen tekući petogodišnji plan razvitka države, a time i ekonomije i finansija. Sve je lepo isplanirano i sprovodi se do tačke. Pozzz...
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Ne moze "nevidljiva ruka tržišta sve da dovede u red." Neophodno je zakonima, propisima i drugim merama, pored svih drugih vrsta upravljanja (otpadom, kvalitetom, projektima, ljudskim resursima, Internetom ...), urediti i ekonomsko upravljanje u Srbiji. Interesantno je da na pocetku veb-sajta EK o ekonomskogm upravljanju u EU ("EU economic governance - European Commission") stoji samo: "Cilj okvira ekonomskog upravljanja u Europskoj uniji je otkrivanje, sprečavanje i ispravljanje problematičnih gospodarskih tendencija kao što su prekomjerni državni deficit ili nivo javnog duga, koji mogu kočiti rast i ugrožavati ekonomiju."

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља