уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29

Исмевање самога себе

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 28.08.2015. у 22:00

Некада се у групи деце или разреду издваја једно дете које користи сваку прилику да друге забави, засмеје. Типично је да друге забавља различитим „штосовима” које изводи на свој рачун, па и онда када је то неумесно. Тиме што је окренуло оштрицу свог хумора према самом себи, својој „глупости” и „трапавости”, оно је постигло да његов хумор не угрожава присутне, већ их забавља. Како остала деца – публика – воле да се забављају, овакво дете често уђе у једну групну, то јест друштвену улогу забављача – улогу дворске луде или глупог августа.

Зашто се овакво дете понаша на описани начин? Мала деца размишљају у сликама, на конкретан, неапстрактан начин, тако да науче да их онај ко покушава да их засмеје и забави – воли. Када дете открије да и оно може друге да засмеје, оно смех друге особе доживљава као знак љубави према њему. Оно размишља: „Смеју ми се, дакле воле ме јер чиним да им буде пријатно.” А када деца одрасту, оно што називамо „унутрашњим дететом” одрасле особе често наставља да користи описани начин забављања других.

Шта није у реду у томе да неко на овај начин забавља људе око себе? Штета која настаје се тиче саме особе која забавља, јер она, исмевајући саму себе, одбацује своје самопоштовање. Њој је важније да буде прихваћена, него да буде поштована. Тиме што се лудира, она жртвује самопоштовање, како би остварила прихваћеност и вољеност. Али ни прихваћеност од публике није стварна вољеност, јер је публика прихвата делимично, само у оквиру улоге коју игра, а не као целовиту особу.

Како је често смех на сопствени рачун исмевање самога себе, подсмевање самом себи, то га чини једним обликом изражавања презира према себи. Особа која исмева саму себе јесте подељена на онај део који исмева и онај део којем се исмева. Она истовремено заузима улогу и духовитог агресора и тупаве жртве. То чини јер има извесну психолошку добит од таквог начина представљања себе.

Тиме што у критици саме себе предупреди друге, она их спречава да они буду ти који ће је први исмевати. Особа се поистовећује са агресором. То значи да особа прво претпостави какав негативан став ће други људи да имају према њој, а онда, у њиховом присуству, сама себе осуђује заступајући тај став. То је као када се неко жали другима на то како је у некој ситуацији био глуп, а други мисле да он и није тако глуп чим је увидео своју глупост. Представљајући се као сопствени агресор, особа повећава вероватноћу да ће је други прихватити.

Кључно је разликовати да ли се особа смеје себи или свом поступку. Смејање на сопствени рачун је здраво када се неко дистанцира од својих поступака, али је често самопрезируће дистанцирање од самога себе. И зато, опрезно.  


Коментари4
50dd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dan dan
Šta je sa Čarli Čaplinom, Satnio i Olio i svim našim glumcika komedija. Šta je na kraju sa Nušićem? Da li on pravi takve ljude pa na kraju vredja i državu kako su neki svojevremeno pisali?!
dan dan
A Čarli Čaplin i mister Bin, Čkalja i tako dalje? Zaista, da li uopste profesor ima osecaj za humor?!
kipreos kiprianou
izgleda mi da postovani autor nema bas previse smisla za humor, tako da izgleda kao kao neka vrsta vestacke inteligencija koja pokosava da rudje u srz stvari tog ljudskog fenomena Ljudi koji su saljivdzije, ili kako ih autor zove, lude, mogu biti i ljudi koji ne uzimaju sebe isuvise ozbiljno, kao sto to engleski izraz kaze, pa su u stanju da se nasale i na svoj racun. ja volim stand up komedijase, i mogu vam reci da su svi masjtori svog zanata u stanju da se smeju prvenstveno sebi, pa onda kad upere prst u bilo koga, ili bilo sta drugo, onda je to prihvatljivije od publike.. jer ljudi koji su u stanju da se samo smeju drugima, su ljudi koji nista drugo ne rade nego 'prozivaju' druge, smeju se njihovim nedostacima ili anomalijama, i tako, moze se reci, mozda cine sebe da se osecaju bolje, ili sta vec ... to bi bilo dobro da postovani autor pokusa da analizira, a ne da se upusta u dekonstrukciju humora.. taj 'oguljeni' humor se moze videti u vecini holivudskih komedija...
Jelena Pekic
Ne precesto, ali kada uradim nesto cega se stidim, ja pred drugima ismevam samu sebe. Mislila sam da ako verbalizujem svoju gresku ili manu, da tom svescu umanjujem gresku. Logika he bila da sam manner glupa ako sam svesna svoje glupa stu. Nisam razmisljala kako sve to izgleda sa strane. Odlican tekst, hvala

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља