„Свет је у тренутку искушења, јер је заборавио и напустио Бога.” Датиран 25. августа, ово је део једне од последњих порука Госпе из Међугорја, објављен на званичном сајту овог светилишта у Босни и Херцеговини. Ту се јавност редовно обавештава о Госпиним указањима и порукама које она наводно упућује преко такозваних виделаца још од 24. јуна 1981. године, када је шесторо младих из жупе Међугорје, према сопственом сведочанству, на брду Црница видело „белу појаву с дететом у наручју”. До данас, троје од њих и даље свакодневно примају наводне Госпине поруке, док остали имају указања једном годишње.

Међутим, није само свет у тренутку искушења, на тесту је и сама међугорска Госпа, о којој би ускоро званично требало да се огласи и Света столица, после година испитивања, ватрених полемика и око 45.000 наводних указања.

О међугорском феномену, који у херцеговачко месташце са око 4.000 становника привлачи, како се процењује, чак милион верника годишње, судећи према најавама, Ватикан би могао да се огласи већ ове јесени. Извештај комисије која је четири године проучавала Госпина указања и Међугорје завршен је још почетком ове године и предат Конгрегацији за доктрину вере, а с налазима је упознат и сам папа Фрањо. Он је изјавио да је комисија, коју је предводио кардинал Камило Руини, обавила добар посао и да је близу доношења одлуке. Пре него што се огласи поглавар Римокатоличке цркве, о извештају ће мишљење дати Конгрегација за наук вере, чије се заседање такође очекује ове јесени.

На таласу папиних изјава да Госпа није „службеница поште” да свакодневно шаље своје поруке, као и да заказани сусрети с Госпом, јер се некима од виделаца јавља тачно одређеног дана, нису у складу с хришћанским идентитетом, многи су донели преурањени закључак да ће Света столица ставити тачку на указања и дискредитовати Међугорје. Поједини италијански медији чак су пренели незванична сазнања да је Конгрегација за доктрину вере донела негативан закључак о аутентичности извештаја о Госпиним указањима, али је стигао деманти из Ватикана и појашњење да ова конгрегација још није ни одржала састанак.

Света столица успела је да извештај задржи у тајности. Ни незваничним каналима није могло да процури много више од наговештаја и нагађања. Поједина од њих иду у помирљивом смеру: да ће Међугорје бити препознато као светилиште, али да ће се Ватикан оградити од наднаравних указања, која годинама уназад изазивају озбиљну сумњу, не само због огромног броја Госпиних јављања, већ и због многих других нелогичности које се везују за међугорску Мајку Божју, а која су тешко уклопива у црквено учење.

Ратко Перић, мостарски бискуп на чијој се територији налази светски познато место ходочашћа, пита се у свом тексту о Међугорју како је могуће да међугорска Госпа поручује видеоцима да им не треба лична молитва, када се чак и Исус прво молио за себе, па онда за апостоле и цео свет. Бискупу Перићу сумњиво је и то што се међугорска Госпа ниједном није забринула због раскола који прети Мостарско-дувањској бискупији због непослушних фрањеваца. Поједини, истерани из фрањевачког реда, силом су заузели неколико жупа, а шест или седам редовничких заједница својевољно се населило у Међугорје. Бунтовницима који одбијају послушност званичним црквеним властима Госпа је, чак, преко виделице Вицке Иванковић, наводно, расколнички поручила: „Не слушајте никога!” Бискуп Перић, није у лошим односима само са одметнутим фрањевцима. Он је у „тихом рату” и са онима који су остали у црквеном поретку, са оцима из овог монашког реда чијој је пасторалној бризи поверена жупа Међугорје. О захлађењу односа сведочи и констатација са званичног сајта светилишта да надлежни бискуп не долази у ову жупу. Осим када мора – из службених разлога. Истина, како се даље наводи, он је 2001. године изразио задовољство начином на који жупник управља овом жупом, али је и поновио да не верује у натприродност указања.

----------------------------------------------------------------------

Овог лета преполовљен број ходочасника

Међугорска Госпа променила је не само духовни, већ и економски живот овог места. Ходочасници могу да бирају хоће ли изнајмити само кревет или одсести у хотелу са четири звездице са базеном и спа-центром. Такав луксуз одскаче у средини где места са 4.000 становника обично таворе у незапослености, проблемима с ниским наталитетом и одливом становништва. Папине изјаве у којима је већина препознала Међугорје, али и раније одлуке Ватикана да препоруче америчким свештеницима да не воде ходочаснике у ово место, као и бројна отказивања наступа виделаца широм света, нису прошли без последица по верски туризам овог херцеговачког места. Поједини туристички водичи пожалили су се страним новинарима да се број ходочасника овог лета преполовио. Ипак, без обзира на све, хиљаде људи и даље походе Међугорје. 
-----------------------------------------------------------------------

Ни речи о српским жртвама

Указања међугорске Госпе под знак питања стављају и локални, херцеговачки Срби. Међугорска Госпа, подсећа на свом сајту Удружење Пребиловчана, указала се у непосредној близини јама у које су током Другог светског рата бацани мушкарци, жене и деца, већином српске националности. Богородица се наводно указала се на месту страдања великог броја невиних људи, а да о томе никада ништа није поручила. Напротив, култ међугорске Госпе увелико је засенио сећање на трагичне догађаје из Другог светског рата.