петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Избеглице приказале трагично лице Европе

Аутор: Жарко Ракићсубота, 29.08.2015. у 22:00

Солидарност, шта то беше: Невољници што кренуше у бољи живот – бежећи од рата, сиромаштва, болештина - већ месецима прва су политичка тема у Европи. А њихови путеви страдања и патње претворили су ово лето 2015. у најтрагичнију причу 21. века за коју се већ може да се каже да је постала велика сага о модерној сеоби народа која траје пред нашим очима.

У тој сеоби трагедије се дешавају сваког дана, на сваком кораку. Десетине, чак стотине људи губе животе, избеглице малтретирају, туку, пљачкају ... А свој данак узима и ово превруће лето 2015.

И на све то још једна трагична слика – Европске уније. Један од најбогатијих делова планете – који је главни циљ сеобе народа – најблаже речено, није успео да се снађе пред овим избегличким цунамијем. У избегличкој кризи ЕУ је показала своје трагично лице.

На делу је јединствено европско окретање главе од проблема миграната али се, истовремено, показало да у ЕУ постоје јасне и дубоке поделе између западних и источних чланица. Богате западне државе – које су и главни циљ азилантског таласа – не успевају да сакрију страх да ће та цела петљанција много да их кошта па вапе да се избеглички терет што равноправније подели.

Источне чланице, међутим, отворено показују одбојност према идеји да приме избеглице. Пољска је спремна да обезбеди гостопримство искључиво избеглицама из Украјине, Словачка би отворила капије само хришћанским дошљацима, Чешка би да разговара о највише хиљаду и по азиланата, Мађарска подиже одбрамбену ограду, Бугарска шаље војску на границу, балтичке државице углавном ћуте и размишљају како да бедемима заштите своје границе – од непожељних гостију али и Русије.

Почетком 80. тих година прошлог века у Пољској се појавио синдикални покрет „Солидарност” који је био весник промена на истоку Европе, покренуо је лавину која је, на крају, срушила гвоздену завесу и збрисала источни, комунистички блок.

Државе источне Европе су прилично брзо постале чланице ЕУ, заклињу се у демократију и ужурбано грабе у још боље сутра. А избегличка драма показала да су, на том путу, неке лекције заборавиле, или чак прескочиле. Једна од њих се може дефинисати кратким питањем: солидарност, шта то беше?

Србија је, и сама у вртлогу избегличке кризе, показала да није (још) део такве Европе. Имућне а саможиве и грубе, демократске а искључиве, слободне а заправо заточене у свом богатом дворишту. Не због утехе треба слободно рећи – у односу према избеглицама показали смо да смо бољи од такве Европе и таквих Европљана. 

Нови покушај са Украјином: Само на тренутак изгледало је да је споразум из Минска обезбедио мир. А онда су вести о спорадичним сукобима почеле да пристижу готово свакодневно. На истоку Украјине оружје заправо никад није коначно заћутало.

Сада се опет говори о миру који би требало трајно обезбедити. ОЕБС је почетком недеље објавио да су сукобљене стране: Украјина и сепаратисти на истоку земље договорили прекид ватре од 1. септембра – на почетку нове школске године.

Посматрачи ОЕБС-а на терену извештавају да две стране тек делимично поштују мировни споразум из Минска. Тешко оружје није потпуно повучено с положаја, цивили и војници највише гину од испаљених граната.

Све чешћи и жешћи сукоби на истоку само једна стране суморне украјинске приче. Још тежа је ситуација на политичком пољу где су супарничке стране дубоко ушанчене и не постоји ни минимална нада да се нешто озбиљније учини на трајном решењу украјинска кризе.

Сада би и на том плану, изглед, могло да се коначно нешто догоди. Немачка и Француска спремне су да покрену нову рунду украјинских разговора с циљем да се ова криза на истоку Европе свеобухватно и трајно реши.

Прошле недеље Су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд о свом плану разговарали у Берлину са шефом украјинске државе Пјотром Порошенком. Немачки медији преносе да се амерички председник Барак Обама јавио телефоном Ангели Меркел и да је дао подршку немачко-француској иницијативи.

Кључни човек у новој рунди украјинских преговора налази се, међутим, на другом месту – у Кремљу. Владимир Путин, председник Русије, учесник је преговора у такозваном нормандијском формату – уз њега су ту још лидери Немачке, Француске и Украјине – и према проценама Запада једини је глас који слушају сепаратисти у Доњецку и Луганску.

Како се сазнаје Ангела Меркел је добила задатак да позове телефоном Владимира Путина и испита његову спремност да се појави у новој рунди разговора о Украјини. Уколико њени утисци буду позитивни Француска би могла веома брзо – то је потврдио и званични Париз – да организује окупљање нормандијске четворке.

Од овог сусрета не треба, међутим, очекивати спектакуларне резултате. Украјинска криза толико је слојевита и дубока да ће „потрошити” још много таквих разговора.  


Коментари18
e2868
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђовани италијан
Ја уопште не разумем да ли аутор овог чланка има способности да сагледа реалност! Да ли је свестан да су те тзв. избеглице,које носе у џепу хиљаде евра и долара, имају скупе мобичлне телефоне са којим праве селфи, људи ниског нивоа културе, необразовани и склони делинквенцији. Због чега наше новине не објављују случајеве криминала и убистава који се масовно дешавају, рецимо у Италији, чији су протагонисит те добте избеглице? У данашњој италијанској штампи је објављено да је избеглица са Обале слоноваче, који је изашао из избегличког кампа, у Катанији, убио мишкарца старог 68 год. и његову супругу од 70 год. мотив је пљачка. Човека је заклао а његову супругу бацио са балкона њихове куће и тако је усмртио! Господо срби, сачекајте само док се ови тзв. мигранти снађу, па ће те да окусите њихову доброту и захвалност шзо сте их примили.А писцима чланака као што је овај, саветујем да не фантазитају и да се окрену реалности.
SU-35 cika Breznjev Srbin
@gargamel.'ajde neka bude tako.Sve najbolje.
gargamel g
@Cika Breznjev-Srbin.Pa i vojnici i civili mogu poginuti u oruzanom sukobu na razlicite nacine, autor lepo napisa "najvise od ispaljenih granata".
M. K.
Mnogo velika konkurencija u ovom takmicenju ko ce vise da ocrni Evropu pa covek ne zna za koga da glasa.
SU-35 cika Breznjev Srbun
@gargamel.Postovani,nisam nepismen,a Jos manje Sam zlonameran,naprotiv,gospodina uvek radi procitam.Sada vi meni objasnite,ako vojnici I civili ginu najvise,moja he to kategorija,iliti kategorije koje ginu manje,a da nisu Ni vojnici,Ni civili.Pozdrav

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља