субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.08.2015. у 12:55 Слободан Кљакић

Затишје пред буру

Академик Милорад Екмечић, врсни представник српске критичке историографије, преминуо је у суботу у Београду после краће болести. За професором Екмечићем остаје импресивно, особено дело, незаобилазно у ваљаном разумевању сложених историјских процеса на јужнословенском и балканском простору, у Европи и свету током 19. и 20. века.

Од првих радова објављених током студија националне историје на Свеучилишту у Загребу, Екмечић је дефинисао методолошке и садржинске оквире свог будућег научног рада – посветиће се истраживању социјалних и националноослободилачких покрета на јужнословенском простору, процеса који су водили отварању Источног питања у 19. веку, истраживању настанка идеја и процеса који ће у прве две деценије 20. века довести до стварања Југославије.

Већ у докторској дисертацији „Устанак у Босни 1875–1878”, коју је одбранио 1958. године, Милорад Екмечић је показао свој раскошан истраживачки таленат и модеран приступ критичког разумевања прошлости, изоштрену способност да историјске процесе на простору Балкана сагледава слојевито и неодвојиво од ширих европских и светских токова.

Отуда је за целину његовог дела карактеристично да анализиране проблеме сагледава кроз призму интереса и политика великих сила, који су остављали, а и данас остављају снажан и често трагичан печат на историју српског и других јужнословенских народа.

Преданом истраживању архивске грађе, не само у домаћим, него и у страним архивама, Екмечић се посветио врло рано, као млад истраживач, који је после Беча већ 1960. и наредне године почео истраживања и у америчким архивима, пошто је годину дана провео на специјализацији у Принстону, да би касније био гостујући професор и на чувеном Универзитету „Ен Арборо” у Мичигену.

Педагошку каријеру, прошавши кроз све научне ступњеве, од асистента до редовног професора, текао је на Филозофском факултету у Сарајеву, а последње две године професуре, под притиском ратних збивања у Босни и Херцеговини, био је професор Филозофског факултета у Београду.

Обновљено братоубилаштво и разбијање Југославије професор Екмечић је видео и разумевао из много дубље перспективе, из угла процеса дугог трајања који су стварали трагична чворишта на овом простору током 19. и 20. века. Једно од таквих чворишта, прераслих у симбол страдања, управо су његови родни Пребиловци код Чапљине у Херцеговини. У том селу усташе су 6. августа 1941. године у јаму Голубинка код Шурманаца бациле тела више од 600 побијених, али и живих, недотучених и недокланих Срба, међу којима су многи били из куће Екмечића.

У том трагичном искуству свакако се могу тражити и наћи и дубљи разлози због којих је професор Екмечић толико енергије уложио у истраживање идеје југословенства и историје Југославије, за чију је капиталну синтезу, двотомну студију ,,Стварање Југославије 1790–1918”, објављену 1989. године, добио награду недељника НИН за науку и публицистику.

Последњих година живота усредсређен на историју српског народа, професор Екмечић је објавио, према оценама многих, своје животно дело – историјску синтезу ,,Између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492–1992)”, позајмивши овај наслов од Иве Андрића, који је у тим речима сажео историју једног народа.

Нова политичка конфигурација Европе и света после пада Берлинског зида 1989. године, слом старих пројеката и структура, дубока криза демократије упрегнуте у послове великих финансија и бизниса, осенчили су последње две и по деценије Екмечићевог живота нескривеним неспокојством.

Отуда је у једном разговору пре неколико година изјавио: ,,Живимо у затишју пред буру. Ја не знам од чега ме је више страх, од затишја или од буре која ће једном доћи”.

Животни пут

Милорад Екмечић рођен је 1928. у Пребиловцима у Херцеговини. После завршене основне школе у Чапљини и гимназије у Мостару дипломирао је историју у Загребу, да би исте 1952. био изабран за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву, на коме је радио до 1992. године. Био је члан Академије наука и уметности БиХ и Српске академије наука и уметности, дописни члан Црногорске академије наука и уметности и члан Академије наука и уметности Републике Српске.

Аутор је десетак књига, опсежних, синтетичких историографских студија и више од три стотине научних радова. За научни рад је награђиван 27-јулском наградом БиХ, наградом ЗАВНОБИХ-а, НИН-овом наградом, Специјалном Вуковом наградом, наградом ,,Владимир Ћоровић”, наградом ,,Печат времена” за науку и друштвену теорију, наградом Српске књижевне задруге за животно дело и Кочићевом наградом.

Био је носилац Ордена части са златним зрацима Републике Српске и Ордена Светог Саве I степена. а добитник је Кочићеве награде и Ордена Светог Саве.

Коментари20
ebf53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. З.
ЕКМЕЧИЋ СЕ НИКАДА НИЈЕ ЗАЛАГАО ЗА РАТОВЕ, НЕ ГРЕШИТЕ СВОЈУ ДУШУ Потписан као "savremenik svedok" овде каже: "Samo da potsetim. on je zagovarao ratove iz perioda 1991-1995." Као други сведок сведочим да је академик Екмечић од многих нас боље схватао шта доносе ратови. Зато је кукавички рећи да се он "залагао за ратове". Никада се није залагао ни речју ни делом за ратове. Нормални и, поготово мудри људу какв је био Екмечић, признавао је само нужност одбрамбених отпора рату..
Dragan Miljkovic
@Jovo Nastic Postovani Jovo, Akademik Ekmecic je rodjen u Prebilovcima kod Capljine. Procitajte nesto o istoriji tog mesta pa cete mozda moci da razumete zasto je njegov odnos prema Hrvatima ili Muslimanima drugaciji od onoga koji ima elita iz kruga dvojke u BG. Takodje, professor Ekmecic je veliki deo svog zivota proziveo u Sarajevu i Zagrebu te je imao priliku da iz prve ruke iskusi koliko nas nasa braca Hrvati i Muslimani vole. Ekmecic je bio Srbin, intelelktualac, i neko kome su istorijske cinjenice uvek bile vaznije od dnevne politike. Na zalost, srpski narod u velikom broju je spreman da se ideoloski podeli medju sobom makar i po cenu gubitka nacionalnog identiteta i opstanka. Znate, jednom metalskom radniku iz Rakovice veci je prijatelj bio neki Josip iz Zagreba ili Muhamed iz Zenice, nego komsija Pera iz Rakovice koji je lekar. Zato su milioni Pera zrtvovani i otisli negde daleko. A gde su sada ti prijatelji iz Zagreba i Zenice? Nemojte kriviti Ekmecica jer je znao vise od Vas.
Jovo Nastic
Brana Crnčević ,Milorad Ekmečić ne znam ko nam je više zla napisao a danas smo tu gde jesmo.
Студент из БЛ у Бг
Вјечнаја памјат! Оставио нам је врсно наслеђе, ослонац и путоказ, како за живот сам тако и за његово историјско промишљање. Дубоку захвалност за све што је урадио, за све што је у слову и бесједи расвијетлио, прати туга и бојазан да, у ово доба све дубљег мрака и подмукле игре сјенки, неће имати ко да ту лучу пронесе даље.
Никола Лакета
Последњи поздрав и вјечна слава мом драгом професору академику Милораду Екмечићу. Вјечни покој његовој напаћеној души. Ја сам један од студена проф. Екмечића код кога сам бранио дипломски рад 13.6.1974 г. Била ми је част и велика привилегија слушати његова предавања из нациолне и опште историје. Његова смрт ненадокнадив је губитак за српску културу и историографију. Био је један од највећих живих српских историчара и најбољи познавалац историјских прилика или неприлика на Балкану и шире. Нарочито је проучавао и у својим радовима указивао на интересе и дјеловање Великих сила на Балкану и њихов утицај на српски народ у 19 и 20 вијеку. Када је ријеч о приликама на Балкану и формирању нација,његова теза је: ” да је религија вододелница нација”. Он је био међу првим српским историчарима који је схватио улогу и значај религија у формирању модерних нација на Балкану,понекад са свим оним трагичним догађањима. Најбоље је осјетио српску трагедију на себи 1941,1973 и 1992 .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља