среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:19

Светац са фуснотом

Аутор: Миленко Пешићуторак, 01.09.2015. у 22:00

Замислите да, као у некој филмској дистопији, на власт у Загребу дођу екстремне политичке снаге којима смета и ова шака преосталих Срба у Хрватској. Једно јутро закуцају на врата митрополиту Порфирију и ухапсе га, а кардинал Јосип Бозанић не дигне глас у одбрану свог колеге из сестринске цркве на њиви господњој.

Наравно да то не можете да замислите и свако нормалан ће упитати шта то бунцам. Хрватска је у ЕУ, поштује сва верска и мањинска права, па чак из свог буџета даје плату православним свештеницима.

Али управо то се догодило 1941. године Порфиријевом претходнику, митрополиту загребачком Доситеју. Усташе су га ухапсиле само зато што је Србин. Остало је забележено да су у његовом страшном мучењу учествовале и поједине часне сестре. Алојзије Степинац тада није ни гласа пустио да заштити православног владику у Загребу.

Већ је то довољно (Јасеновац, Јадовно и Пребиловце овог пута прескачем) да викар Павелићеве војске не буде светац, барем за православне Србе. То што је био добровољац на Солунском фронту, што су му усташе, као и патријарху Павлу, убиле брата или што се, по некима, храбро држао на комунистичком суђењу – тешко да су олакшавајуће околности.

А да ли је блажени Алојзије злочинац, нека каже суд историје. Слажем се са владиком славонским Јованом да треба да одвагамо сваку реч када говоримо Степинцу. Свето писмо нас учи да ће нам се судити онако како судимо.

Али баш зато су ми недовољно јасни мотиви српске цркве да уђе у дијалог са католицима о Степинцу. И то у тренутку када је процес његове канонизације у Ватикану готово завршен. Сам Бозанић јасно каже да се ту СПЦ неће питати и да нема ревизије процеса.

Да је папа Јован Павле Други понудио да се формира православно-католичка комисија о Степинцу пре него што га је у Бистрици 1998. прогласио блаженим, све би још и имало смисла. Овако остаје утисак да се српска црква прихватила јаловог посла у којем посредно, хтела то или не, даје легитимитет намерама Свете столице. Степинац сигурно неће бити католички светац са фуснотом у којој пише да се СПЦ с тим не слаже.

Уместо мешовите комисије, боље би било да јавност буде упозната са писмом патријараха Иринеја папи Фрањи. Или да бар Сабор, без икаквог подизања температуре, каже јавности шта све зна о овој више него контроверзној личности која оптерећује и српско-хрватске, али православно-католичке односе. Ако се све то ради због наставка екуменског дијалога, поштеније је јавно рећи католицима да се слажемо да се не слажемо око Степинца.

У противном, део јавности може поверовати у интерпретацију кардинала Бозанића како је Ватикан учинио екуменски корак без преседана тиме што је упитао СПЦ о Степинцу, чије мишљење пак унапред не уважава.

Српска црква то дугује верницима, али и митрополиту загребачком Доситеју, којег је због мученичког исповедања вере још 2000. године прогласила за светитеља.


Коментари4
a7ff9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema T
Kada je poljak Vojtila postao papa, moja majka koja je dugo zivela u Poljskoj rekla je: ovo je kraj istocnog bloka. Tako je i bilo. Prvi papa koji nije bio italijan, imao je upravo tu funkciju, politicku. U pomoc mu je iz USA poslat ubaceni agent Leh Valensa, a ostalo je vec istorija. Takav papa nema nikakav kredibilitet. Sta od njega drugo i ocekivati nego da zastupa politicke stavove onih koji su ga na papsku stolicu i postavili. Posle njega je dosao nemac, sada latinoamerikanac. Izgleda da katolicka crkva radi sve iz interesa. Od Boga i hriscanskog miliosrdja ni traga, na zalost.
Sasa Trajkovic
Postovani, drzava ne bi trebala da se mesa u rad verskh zajednica ali tu nastaje jedan mali problem Vatikan je drzava. Istorija se zasniva na cinjenicama ali se one kao i svaki tekst citaju-tumace kako kome odgovara. Problem Svete stolice je u svetosti, davno je katolicka crkva izgubila oreol svetosti jer ju je prodala za nacisticku ideologiju, inkviziciju .... ali da ne idemo dalje u istoriju pedofilije i slicnih "verskih " tabu tema. Katolicima ostavlmo da svoj teret istoriskih lazi i zabluda nose kao krst sami a mi se bavimo nasim pravoslavnim grehovima i naroda ali i crkve jer u vkemenu zla nista nije sveto osim istine.
Nenad T.
Kakav narod, takav i svetac.
Zoran Miladinović
Pa, nova vlast Nove Jugoslavije, zakucala je Stepincu na vrata 1946. godine, uhapsila ga i osudila kao zločinca.U zatvoru je bio do kraja života.Malo, pred kraj u kućnom pritvoru.Zanimljivo je da se ova činjenica preskače u svim debatama o Stepincu, ali se koriste Titovi argumenti, čak se i citiraju njegove reči o nadbiskupu.Takođe se ne spominje, da je hrvatski sud rehabilitovao Stepinca, jer "nije poštovano njegovo pravo na odbranu", i "osuđen je u montiranom procesu iz ideoloških razloga".Zvuči tako poznato.U svakom slučaju, naša crkva nije reagovala na vreme i na pravi način.Sada ostaju samo različiti stavovi dve crkve, dva naroda i poništena presuda, koja bi bila jedini validan dokument, da je Stepinac sarađivao sa ustašama.Ovako za Vatikan sve je čisto, a nama ostaju argumenti bez pokrića u nekom validnom postupku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља