субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.09.2015. у 22:00 Марија Бракочевић

Немоћни и насамарени

Колико платиш, толико добијаш: „Ваша заова ће бити смештена на последњем спрату. Јесте да немамо лифт, али јој, искрено, он и није потребан јер је госпођа непокретна. И сами знате да сте смештај у дому платили знатно мање, тако да не можете очекивати луксуз. Што се тиче кухиње, не брините, биће ускоро премештена са првог спрата у приземље.”

То је реалност с којом се често сусрећу немоћни и стари кад их сродници сместе у дом. И ако сте мислили да од тога нема горег, варате се. Има!

„За сат времена спакујете кофере! Затварамо дом. Где ћете даље? Е, па ту вам не можемо помоћи... Ово је и за нас изненађење. И ми смо остали без посла. И ми немамо куд. Инспекција нас је запечатила. Да вам вратимо новац? Ни њега више нема.”

Неприхватљиви услови живота, незадовољавајући ниво хигијене, лош однос запослених према корисницима, мањак стручног особља – проблеми су са којима се често срећу старије и немоћне особе када због здравствених проблема или из неких других разлога морају да почну да живе у дому за старе. Услови смештаја су различити, од веома квалитетних у чијим благодетима корисници могу да уживају ако одвоје и до 1.000 евра, до тек прихватљивих за живот, јер су многи домови заправо адаптирани хостели, фабричке хале, пансиони за пружање туристичких услуга, кафане… Свакако нису ваљана место за смештај старих особа којима је потребна и посебна нега, а до таквих „дивљих” домова инспекција најчешће долази по пријави сродника, комшија или преко огласа..

У организацији „Амити” упозоравају да тек свака осма старија особа у Србији својевољно живи у приватном дому за припаднике „трећег доба”, док је код сваког четвртог старијег грађанина наше земље боравак у државном дому његов лични избор. Посебан, и не мање важан, проблем јесте и однос запослених према корисницима. Често је безличан или површан, па се штићеници осећају као насамарене комшије или недовољно добри станари.

Власници домова у Србији умеју добро да се припреме за добијање лиценце, а кад инспекција заврши обилазак, ти угланцани дворци за смештај старих престају да личе на оне које су инспектори проверили. Соба са два лежаја претвара се у четворокреветну, из кухиње одједном изникне још једна спаваћа соба, двориште постаје паркиралиште… Зато је важно, поручују инспектори социјалне заштите, да будући корисници не бирају старачке домове без лиценце, јер гаранција за такав смештај не постоји.

Коме онда да се пожале недужни грађани који остају без крова над главом и обећане бриге, ако се зна да у Србији, у Београду, у Миријеву, и те како јесте могуће да у дому за старе, овенчаном државном дозволом за рад, баш под кровом куће спава непокретна старица док око ње гори ватра?

Коментари14
78d79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

KOMUNISTA Uvek
Obecanja koja daju politicari su isto sto i nebo i zemlja kada su u pitanju stari i nemocni ljudi. Reci od dela se razlikuju dijametralno sto vidimo svaki dan. Domovi su neki postali egzili, a stari ljudi samo objekti za necije licno promovisanje, uglavnom rukovodecih stranackih kadrova. Rad u domovima za stare(drzavnim) im nekima sluze samo kao odskocna daska za dalje i svi moguci propusti koje ucine za vreme rada u domovima se na svaki moguci nacin relativizuju i zataskavaju: lopovluk, pranje novca, korupcija, bahat odnos prema starima, umanjenje hrane, zastrasivanje, ponizavanje itd itd.....Niko ne stiti interese starih i nemocnih niti pokazuje zelju za tim da smanji ii ublazi antagonizam mladih prema starima koji je posejan odmah posle 5 okt. revolucije od strane tadasnjih vlastodrzaca(Matkovic, Dinkic...)Odnos prema starima i deci, bolesnima pokazuje stepen zrelosti i odgovornosti jednog drustva prema sebi samome. Razmislimo! Radimo svoj posao!
вујица глишевић
О разлозима зашто неко мора да иде у домове нећу да дискутујем,јер је мање више познато.У целој овој ствари највише ме иритира да држава у многом незна ко ,под каквим условима отвара домове,па чак неверујем нити да зна колико таквих објеката има,па се за то заинтересују сви,новинари,социјални радници и нађу стотину изговора,када се догоде пожари или нека болест и др,објашњавајући најчешће да нису ни знали да такви домови постоје.Заправо је то доказ да се многе ствари догађају илегално и без контроле од инспекција којих хвала богу ија доста на списку за плате...
lena djorovic
Sećate se, ne tako davno , reče ministar Vulin će svi domovi biti proveravani od dozvola, načina rada, provere stručnosti i etičnosti osoblja .. uslova rada i uslova pod kojima stara lica dobijaju negu. Verovatno je on proverio ovaj dom i dao dozvolu,jer svako ko je i malo stručan izdao bi rešenje o zabrani rada. Sramota!!!!!
Brižna deca
Kažete da su stari nemoćni i nasamareni! Pa u dom ih smeštaju njihova deca, koja bi morala voditi računa da im se roditelji ne nasamare! Ta deca nisu stara i nemoćna! Već kad uđete u dom vidite koliko je sati! E sad što se deci žuri da ih što pre smeste, to je već neki drugi i mnogo teži problem!
Una Santos
Sve je tačno, nažalost. Treba dodati da se u nekim privatnim domovima dodatno zahteva "naknada" za obavljanje određenih rutinskih procedura koje spadaju u svakodnevnu negu pacijenata, iako je cena za smeštaj i više od 500 EUR mesečno. Takođe, pacijentima (koji su psihički stabilni i zdravi) se odmah po prijemu oduzima mobilni telefon i savetuje se članovima porodice da ne dolaze u prvih nekoliko nedelja! Lekovi koje kupuje porodica nestaju u veoma kratkim rokovima. I većina medicinskog osoblja nije formalno zaposlena u domu, tako da u slučaju nastanka bilo kakvog problema, nastaje problem da se dokaže lična odgovornost. Ovo je samo jedno lično iskustvo, verujem da ima još mnogo sličnih ili gorih slučajeva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља