петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:32

Због смокве опет буна на Теразијској тераси

петак, 04.09.2015. у 08:15
Падина – полигон за сучељавање идеја (Фото З. Анастасијевић)

Станари зграда у непосредној близини Теразијске терасе, после 20 година, поново су на ногама. Знак за узбуну овог пута је недавно поткресивање – сеча вишедеценијске смокве у централном делу парка. Комшије страхују да је то увод у почетак изградње зграде уз Рељину улицу, чему се противе. Зато се рат за очување парка у центру града, који је пре две деценије окончан одлуком Врховног суда о забрани градње, сада наставља, поручују комшије захтевајући од надлежних градских органа приступ информацијама о уређењу Теразијског парка.

Обнова би, како је најављено, могла да почне већ на јесен, а забринутим комшијама главни градски урбаниста Милутин Фолић одговара: „У оквиру ове реконструкције није планирана изградња објекта који је пандан оном у Балканској 2, иако то урбанизам предвиђа, већ ће се само радити на уређењу платоа”.

– Били смо згранути кад смо угледали посечено смоквино дрво. Нисмо стигли ни да одреагујемо. Од смокве са огромним крошњама, после интервенције радника ЈКП „Зеленило”, остао је само пањ око метар висине, који ће вероватно назиму да пропадне. Таква сеча је злочин, посебно ако се ради усред лета кад јој време није, а смоква је свето дрво – огорчен је редитељ Момчило Мрдаковић, иначе архитекта по струци, који је са мајком Вуком учествовао у одбрани парка деведесетих година. Из борбе која је тада вођена сачувао је више од 100 килограма документације и сада поново креће у акцију.

– Смоква је била стара, разграната, зелена, мирисна и рађала је. Ни у Далмацији никада нисам видео толико стабло. Увек сам застајао поред ње да бих удахнуо мирис на који сам се навикао. У њему сам уживао откад сам се доселио у овај крај још 1974. године – присећа се Мрдаковић додајући да уништавање овог парка траје деценијама.

– Некада је овај парк изгледао као шума, а погледајте га данас. За последњих 20 година скроз је огољен, уништен је цвећњак и сваке године се исече понеко дрво, старо више од 70 година. Микроклима је потпуно промењена. До 1995. године овде је било више од 100 различитих стабала, а данас их има  двадесетак. Ако буду правили те „монументалне степенице”, као што се најављује, исећи ће и ово мало дрвећа што је преостало – констатује он забринуто и напомиње да је претходних деценија било неколико јавних конкурса за уређење Теразијске терасе, али да ниједно понуђено решење није спроведено у дело.

– Стално се предлажу нови пројекти. Да ли ће фонтана да буде два метра, оваква или онаква, а главни проблем је што се десна страна, низ Рељину улицу, и даље води као грађевинско земљиште, које је деведесетих година доспело у посед Карића и што је на том месту планирана зграда идентична оној у Балканској 2. Наш став је да се тај простор изузме из грађевинског земљишта и припоји парку. Плашимо се да ће Карић или неки нови власник спровести у дело идеју о градњи, чиме би парк био дефинитивно уништен, јер је изградњом „паметне” зграде нестала трећина зелене површине – говоре углас станари околних зграда Снежана Велимировић, Момчило Мрдаковић и Предраг Милићевић. Сумњу им додатно подгрева и што су две стазе, од укупно три, однедавно осветљене, а једино је она низ Рељину и даље у мраку.

Станари упозоравају надлежне да ће искористити све законске могућности како би спречили да се уништи још једна зелена површина у Београду и Теразијски парк сачували за себе и следеће генерације.

Житељима овог дела престонице и даље није јасно зашто надлежни упорно избегавају да овај простор третирају као парк, што он стварно јесте, а не као плато, терасу...

– Писала сам и Драгану Ђиласу док је био градоначелник и тада ми је речено да се неће дирати средиште парка, већ да ће се градити само по ободима. Али би и ти објекти по ободима сузили парк – истиче Снежана Велимировић, станарка зграде у Рељиној улици, додајући да јој је у „Зеленилу” после сече смокве речено да је то учињено „јер су испод ње пролазници обављали нужду”.

У „Зеленилу” објашњавају за „Политику” да је смоква радикално орезана јер се највећи број грана осушио и да су оне ометале пролаз на пешачкој стази.

– Због безбедности орезан је и јавор чије су гране, такође, почеле да се суше. Оне су претиле да се одломе и пролазницима падну на главу. Дрво је тако орезано да ће из преосталог дела моћи да израсту нове и здраве гране – кажу у овом предузећу и истичу да по прописима само њихова служба може на јавним зеленим површинама које одржавају да сади ново дрвеће и украсне биљке.

Р. Ћоралић

-----------------------------------------------------

Нови трг и парк

Степенице благог нагиба по средини Теразијске терасе повезаће улице Балканску и Краљице Наталије. Предњи део каскаде биће просечен и у њему је предвиђена пјацета са рестораном и инфо­пултом. Са тог нивоа степеницама ће се силазити у градски културни центар на етажи испод једног дела ресторана. Ово су најважније иновације идејног решења за преуређење Теразијске терасе које је осмислио архитекта Бранислав Реџић и његов биро АРЦВС. На једном од најдрагоценијих градских јавних простора са којег још, барем до изградње „Београда на води”, пуца поглед на сремску равницу Реџић се „искрцао” пре седам година. Тада је на конкурсу АРЦВС поделио прву награду са архитектама Дејаном Милановићем и Грозданом Шишовић. Али од 2008. године до данас ништа није урађено. Нови покушај обнове терасе дошао је на ред као део стратегије уређења Београда и градски челници су одлучили да активирају Реџићево решење, додуше прилично модификовано у односу на оно од пре седам година.

– Степенице поплочане гранитом биће дуге стотинак и широке око 40 метара, а средишњим делом ће се преливати вода. Оне и трг заузимаће трећину постојећег парка, а две трећине биће озелењене и пошумљене, са пропланцима на којима ће грађани моћи да се одморе – тврди Реџић. Најављена обнова Теразијског парка коштаће око три милиона евра и град, тврди градски урбаниста Милутин Фолић, већ неколико месеци преговара са донаторима не желећи да открива њихов идентитет.

Д. М.

-----------------------------------------------------

Пропало осам конкурса

За уређење Теразијске терасе, атрактивног јавног простора, организовано је осам конкурса. Ниједно победничко решење није реализовано осим пројекта са конкурса из 1991. године према којем је компанија „Мали колектив” саградила стамбено­пословни комплекс у Балканској 2 и изазвала оштре полемике у јавности. Основ свих досадашњих планова и конкурса представља концепт који је 1929. године поставио архитекта Никола Добровић. Према његовом пројекту, Теразијска тераса постала би плато са вртовима, базенима и фонтанама оивичена двема зградама у Балканској и Призренској улици. Најближа веза центра града са реком, према Добровићевој замисли, била би од Улице краљице Наталије до Карађорђеве.

Д. М.

-----------------------------------------------------

Бака Наталија спремна за одбрану

У нову битку за очување Теразијског парка, иако у поодмаклим годинама, спремна је да се укључи и Наталија Илић (95), првоборац у том „рату”. Као дугогодишњи секретар Удружења за очување градитељског наслеђа и амбијента Београда, Наталија је учествовала у одбрани Врачарског платоа, београдског подземља и Теразијске терасе. После најновијих дешавања у Теразијском парку, каже: „Свака посечена грана је злочин. Земљиште у парку не сме бити на продају, а то је управо овде урађено. Парк није ничије имање, већ заједничко добро и ту не сме да се зида. Тај простор може да се ексклузивно уреди скулптурама и вертикалним зеленилом, које осваја Европу. Наш предлог био је да се чесма премести на средину ивице парка и да се вода степенасто спушта до Краљице Наталије, а да се остатак уреди скулптурама, цветним аранжманима и зеленилом”.


Коментари13
27046
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Beogradani, podnesite peticiju, udruzite se, sakupite potpise, dajte predlog. Mi cinimo ovaj grad i nek se park uredi po vecinskoj zelji. Bilo bi puno dobrovoljaca.
sanja nenezic
"Smokva je sveto drvo"...licemer reče... A živa bica sa očima, dušom, srcem, bubrezima...- krave, ovce, telad, konji, kokoške, mačke , psi....sa istim osobinama kao i ljudska ZLA sorta.... To vam licemeru nijesu sveta bića??? Najveće zlo zemaljsko - zlo nad životinjama.... mesari, lovci... monstruoznost bez premca... i to vam je normalno"??? A smokva vam je sveto drvo da bi sprečili da se tu izgradi jedna zgrada? Nevine životinje što jezivo patite svakosekundno zarad ljudskog zla i niko vas ne štiti nadam se da će cvas "svevišnji dobrotvor"jednog dana spasiti... ??? Uzalud, sve molitve ovog svijeta ne pomažu... ljudsko zlo je jedini vladar ovog svijeta...Pitate se ljudi što obolijevate od kancera i drugih bolesti...pa to jezivo zlo nad životinjama mora bar nekako da se "plati"... A Grigorije tzv.vladika na pitanje djevojke "Kuda idu duše životinja" besramno odgovori...(pogledajte Utisak nedelje)Imaš li ti trunku savjesti Grigorije?"Ljudi su hodajuće grobnice" reče Leonardo da Vinči...
Mateja Jestrovic
Smokva nije mogla da smeta, mogla je da se lepo ukomponuje medju ostalo drvece o kome pricaju, ima puno manijaka na pogresnim mestima kojima je dozvoljeno ovako bahato ponasanje.Svuda u svetu, drvece se tretira sa postovanjem, u Srbiji ne.
ружноћа писма
Занимљиво ми је да о ружноћи духа говоре људи који су с вековне српске ћирилице прешли на туђинску латиницу! Култура је и језик, господо! Српски се гуши у латиници ...
sloba car
a sto ne sade novo drvece?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља